Orienteering in Serbia

Nice trekking trough the Kučaj landscape

2011-11-03T09:31:00.010+01:00

On Sunday I did one really nice trekking trough the beautiful landscape over Kučaj mountain.

I was planning this action a while ago and this weekend I finaly have been able to done it.

I had a lot of joy running along the large tracks that pass through the great open karst terrain as well as clean beech forest and dark pine woods. The course was 22.7 km long between 790 and 916 meters height difference. So, nice and pretty flat trail that took to me 2 hours and 54 minutes including break-times for taking photos and extra-energy.

2010-04-13T16:35:00.001+01:00

लास्ट वीकेंड

2-1-3-1

2010-01-17T15:12:00.010+01:00

This is not any football team formation, it is my new way of winter preparation.

2 - Saturday & Sunday:

Saturday: Long, easy running. Combination: cross + orienteering

Sunday: Exercise, stretching, strength exercise...

1 - Monday: rest

3 - Tuesday, Wednesday & Thursday:

Tuesday: Interval running

Wednesday: Exercise, stretching, strength exercise...

Thursday: Short running, swimming

1- Friday: rest

I talked with several athletes who made their best results between 33-37 years of age, and who gave me advice about the choice of method of preparation in accordance with my age and other obligations.

We also talked about the option 2-1-2 ( 1 - day for rest), but in my opinion this option I do not match right now...

Although January is, great weather conditions allow us to work well orienteering trainings.

In Saturday, I made almost

13 km orienteering , shared in two parts.

New Year weekend

2010-01-04T12:57:00.005+01:00

Weekend behind us went very well.

On Friday, the first day in a New Year I made short cross running in Kosutnjak. After a rainy day, it was very wet and dirty, along the roads and paths.

On Saturday we held a team tracking and also chek the maps for upcoming "Beograd Open" competition which will be held on the grounds of a Deliblato sands in early March

We should running 2h 30min for a 16.3km and checking 4km2 mapped terrains.

It was nice, useful and necessary training.

Sunday, during the winter days, is usually reserved for indoor training. Exercises, stretching... Once, while Worldofo.com pages not yet been placed and when we searched top orienters personal pages through the connection of the runner to runner, I remember that I found on Janne Lakanen pages good article about "body-control" and very interesting movies about his

"indoor" way. That I realized how is important ordinary and usually very boring exercises, which help us to protect our muscles, especially after a long running what we had a day before.

Relay NC ( or "God bless relay )

2009-05-11T13:20:00.006+01:00

Yesterday we were in Vrnjacka Banja Spa and ran Relay National Championship.

The organizers and national federation decided, in the name of orienteering promotion, hold competition in urban area, in Serbian famous spa center - Vrnjacka Banja.

In previous days we can heard a lot of opposit point of view, and clubs who were against this conclusion, but after the race I belive the everybody could be satisfaid. Except the teams who doesen't shot the target, of course.

The area covered with lot of parks, old buildings, hotels, pools. In this period of the year, especialy on Sunday, there were a lot of tourists, visitors and walkers.

So, instead of forests peace and silence we had beton, loudness, confusion... Great conditions and opportunity for city-guys to win :)

In male senior class over 20 teams took their position on the start line. My club (OT Kosutnjak), defending champions from previous year, this year started with same runners but different order - Popovic, Vukovic and I.

The perchance is dissapear after we exchanged 1st. Dejan made 3 minute advantage against second best team "Celik", Igor increased margine almost 10 minut more and everything what I should to do is make one stabile race and finishing easily. The all 3rd legs were slower in the field and main reason could be tropical heat - over 30 deegres.

Results

Dunavski kup 2009

2009-03-23T09:05:00.011+01:00

O-season in Serbia is officialy started on sunday.

First race for National cup was "Danube Cup", one of the biggest multiday competition in this part of the Europe in the middle of '80 on XX century.
Yesterday, almost 300 orienters took part at the competition.
In male senior class, course length was 5.1 km and the winner, Vukovic Igor made very fast and stabile preformans with 30:46.
I took 7th place, almost 7 min. behind my team-mate.
You can see results here.

JUNIPER OPEN 2009

2009-03-02T08:21:00.015+01:00

S obzirom na zdravstvene i privatne okolnosti koje su me pratile ove zime, moja forma pred pocetak sezone je mozda najlosija u nekoliko poslednjih godina. Nije u pitanju samo takmicarska forma, za koju je, neki ce reci isuvise rano, vec sto uz nju prati i mentalno samopouzdanje. Na svu srecu, sa ovim drugim aspektom, nemam nikakvih problema.

Ono cemu me je iskustvo naucilo, je da u takvim situacijama za sportistu je vrlo bitno da bude sto objektivniji prema sebi i da realno sagleda situaciju. I, ako ikako moze da se lisi sportske sujete... Jeste nezgodno, ali to je jedini nacin da se izbegnu konfrontacije sa zeljama i ocekivanjima spram realne slike o svojoj takmicarskoj formi. Ko to ne nauci, ima velike probleme. Alternative tome nema, pa ako se to ne nauci onda obicno takmicari dizu ruke, prave pauze i gube kontinuitet pa je posle vrlo tesko vratiti se u dobar ritam...

Ovogodisnji JUNIPER OPEN nam je pored dobro poznatog terena doneo i pravu takmicarsku poslasticu - dve trke u jednom danu, kvalifikacije i finale na srednjim i duge sa mass- startom u nedelju.
Moj licni cilj je bio da istrcim najbolje sto mogu kvalifikacije i finale, i da istrcim dugu stazu sto bolje mogu.

Trceci na nekoliko svetskih i evropskih prvenstava bez iole ozbiljnijeg nastupa osim dva ili tri tek onako obecavajucih, mogu da kazem da su moji rezultati na kvalifikacionim trkama vise bili odraz loseg pristupa tim trkama, nego losa fizicka forma.

Kvalifikacione trke, posebno za nas takmicare koji nemamo dovoljno jakih trka u toku sezone i koji cinimo prosecnu takmicarsku konkurenciju (prosecnu u odnosu na jake svetske trke), su nepremostiva prepreka i veliki hendikep. I ubistveno losa kombinacija sa visokim rezultatskim motivima i ocekivanjima. Poznajuci nase takmicare, njihove atletske sposobnosti i mestimicno ih uporedjujuci sa vrhunskim orijentircima, oni bi trebali da imaju mesto u finalnim trkama na Prvenstvima. Nasi seniorski takmicari iz godine u godinu postaju sve bolji, razlika izmedju nas i ostalih koji dolaze na nase trke je sve manja i manja, uspevamo da ih dobijamo i da im se skroz priblizimo, sto je do pre koju godinu bila misaona imenica... Stvari se definitivno menjaju na bolje, ali...

Ocigledno je da to nije dovoljno, i da tek sa dobrom psiholoskom pripremom i jakom mentalnom osnovom, sportista kompletira sve karakteristike koje su mu potrebne da se ravnopravno nadmece sa drugima u tim trkama koje nose sa sobom izuzetan takmicarski pritisak...

Na ovoj trci se pruzila odlicna prilika za simulaciju svetskog ili evropskog prvenstva, i bez obzira koliko nisam u top-formi, 5-6 km km uvek mogu da istrcim u jakom ritmu. E, za razliku od kvalifikacija koje sam trcao u karijeri i kada sam postavljao stvari da je jak ritam u stvari "samo trci sto brze" i neslavno zavrsavao, sada sam se prebacio na "jak, nesto malo sporiji ali konstatantan" ritam i - krajni rezultat nije izostao! Apusrd je sto sam u tim predhodnim kvalifikacijama bio kud i kamo u boljoj fizickoj formi, nego za ovu trku!

Trka je bila vrlo trcljiva sa dve ( kt -4 i 5 ) vrhunski nezgodne deonice na kojima se u stvari, odlucivalo o plasmanu u kvalifikacijama. Ja sam uspeo da izadjem iz tog dela staze "neostecen" pa cak i da iznesem prednost u odnosu na veci broj trkaca i da u tom trenutku budem na 2.mestu sa samo +13 sec. u zaostatku za vodecim.

Do kraja smo imali deo po ravnom i brzom terenu sto je mene kostalo sporijih prolaza i na kraju padu 4.mesto ali to vise nije bilo bitno - po petorica prvoplasiranih iz dve grupe su cinili to "virtuelno" finale koje se manifestovalo kasnijim startom na popodnevnoj glavnoj trci u odnosu na one koji su bili losije plasirani.

Sto se mene tice - to je bilo to. Ta psiholoska barijera je u neku ruku - konacno probijena. Nije svetsko prvenstvo, cak - daleko je od toga, ali je recept itekako primenljiv. Uspeo sam da napravim izuzetno stabilan preformans na trci koja nosi jak takmicarski pritisak, bez velikih gresaka (osim dve sitne u neposrednoj blizini kontrola) i sa pravim izborom varijanti i da "drzim konce" u svojim rukama. Rezultati kvalifikacija.

Prvi i glavni cilj sam ispunio - za razliku od ostala dva.

A, sve ima svoju cenu.

Kombinacija licnog zadovoljstva zbog dobre predhodne trke, sa nedostatkom kondicije za dve jake trke u nekoliko sati i u medjuvremenu nastalih problema u ledjima, rezultirala je pravom agonijom na finalu.

Odavno nisam bio tako nemocan u pokusaju da promenim tok trke i da uticem na promenu ritma. I kad god sam smogao snage i pokusao, bol u ledjima me je sekao. Ovo je redak problem sa povredama koje nisam uspeo da amortizujem i ignorisem i da se ne odraze na moj krajnji rezultat. U tim nastojanjima, sanse za gresku postaju sve vece, a na ovakvom terenu rekao bih i neminovne. Tako frustrirajuce. Rezultati finala.

Surova realnost nije toliko surova ako shvatite na vreme u kakvom ste polozaju i na vreme preuzmete inicijativu. Ovo je samo pojacalo moju odlucnost i podiglo motivaciju da kada u periodu koji budem proveo u Paracinu na zavrsavanju karti za Balkanijadu, iskoristim odlicne uslove za treniranje. Podloge ima, treba je nadograditi.
Na srecu, ima vremena za glavne trke. Prvo, da se ode do lekara...

Zbog sveukupnih okolnosti na koju se nadovezali problemi sa ledjima, u nedelju sam preskocio long i mass-start. Jednostavno - trenutno nisam spreman za izazov te vrste, i nisam hteo da pogorsam situaciju. Kakve izazove - pogledajte samo kartu i videcete.

Na kraju, ovogodisnje izdanje je Juniper opena je svakako opravdalo ocekivanja i sa ove trke nosim sasvim nova iskustva - i dobra i losa, ali je sve u svemu je dobro, jer sam otvorio jos jedna vrata na mom putu da postanem jos bolji, kompletniji i sigurniji takmicar.

Warming up...

2009-02-23T11:57:00.006+01:00

Next weekend we'll "turn on the engines" once again...

Traditionality, we are open "all season long" on Boroka Kup, (or Juniper open, however) Hungary.

I dont know how many times I was alredy running on this maps and terrains, but I m always have a feeling like I m the first time there. Nice atmosphere make me totaly relax there. I m also likes how organizers every year, make some likely course suprisses for us, runners. This year, we'll have qualification and final on saturday middle distances and mass start on sunday long. That is a way "how- to- make" interesting races on well-know terrain from most of the entered orienteers.
Besides that fact, differently from the previous years and spring editions of Juniper Open when there weren't not so large and strong men's elite class, this year we have an "opposite pictures".

Even a snow (suprissingly snow in February, isn't it?) couldn't blemish and unsettle us to come and checking our shape...

...

2009-01-24T18:38:00.007+01:00

Today, I made one more middle (shortened classic) trenning on map. Hilly preparation for hilly upcoming challenges... Now, I really have no idea to any writting else...

Hilly, foggy, rainy and dirty orienteering

2009-01-22T16:35:00.005+01:00

Povreda skocnog zgloba mi je prilicno poremetila planove i pocetak priprema za ovu sezonu. Tek u poslednjih nekoliko dana sam uspeo da treniram malo ozbiljnije. Ako postoji nesto dobro u svemu tome, to je da sam se prilicno odmorio, pa sad je red da se krene sa povratkom u takmicarsku formu i takmicarski ritam. Danas smo ja i Blazo isli na trening na karti na kojoj se u 2008. odrzao Strazilovski kup (Manastir Beocin). Dve staze ukupne duzine oko 10,5km je cele istrcao Blazo. Ja sam negde na 2/3 staze resio da mi je to dovoljno i prekinuo trening negde na 7 km. Lagan trening na prilicno strmom terenu, je obelezila gusta magla do 20-ak metara vidljivosti i konstantna kisa ( dobro je pa nije bilo hladno, inace bi to bio sneg). Sto se staza tice imali smo nekoliko interesantnih deonica ( 5-6 na A stazi, te S-1, 4-5 i 5-6 na B stazi).

New mapping experiences...

2008-12-27T21:07:00.006+01:00

Reambulacija – tacka od koje orijentiring pocinje!
U periodu od 9. 12-24.12. Mile Stevanovic, bivsi visestruki Prvak Jugoslavije (one najvece, od 23 000 000 drzavljana) i covek koji je stvorio nas prepoznatljivi kartografski imidz zajedno sa Slobodanom Radovanovicem (doduse, manje-vise u Srbiji koliko u Italiji) i moja malenkost, proveli smo u okolini Lazarevca i radili kartu (deo karte) na kojoj ce se pocetkom maja odrzati tradicionalna orijentiring manifestacija “Memorijal Cika Dusko” u organizaciji PD Pobeda iz Beograda. Prvog dana, trka na srednjim distancama bice WRE, dok je drugi dan Prvenstvo Srbije na dugim distancama.
Povreda koju sam zaradio u Miskolcu na trening kampu, ozbiljnije je prirode nego sto se u prvi mah cinilo, pa sam morao da prolongiram pocetak priprema izvesno vreme. U ovakvim situacijama, jedio sto se moze je da se bude sto disciplinovaniji i strpljivo raditi na tome da se povreda uspesno sanira. Reambulacija, u takvim okolnostima, dodje kao odlicna alternativa.

Kosmaj treking

2008-11-27T09:58:00.009+01:00

Jucerasnji treking preko, i u podnozju Kosmaja verovatno ne bi bio toliko interesantan bez snega koji je pao vece uoci trekinga i dao posebnu draz ovom i ovakvom treningu.

Tako smo ja i Blazo juce napravili 22 kilometara sa preko 900 metara uspona po snegu za 157 minuta. U prvih 120 minuta nisam imao nikakvih problema i trening je bio prava relaksacija. Trcali smo u laganom ritmu koji nam je obojici odgovarao. Onda, na putu od 7kt ka 8kt i do cilja, koji je trajao 36 minuta konstantnog uspona lagano sam ostajao "bez goriva" da bih zavrsio trening totalno fizicki iscrpljen. Onako gladni i smrznuti, uleteli smo "k'o gladna godina" na ELP-ovu benzinsku stanicu na autoputu i brzinom svetlosti redom tamanili sve sto imaju na meniju - corba, glavno jelo, salata, kolaci, kafa, koka-kola, voda... GLAD!!!
Sve u svemu, bio je ovo odlican, pravi zimski trening - jedan od onih kojih se ucesnici rado secaju, i kakvih ce biti jos ove zime.
Kako da objasnim ljudima da ne gledam domaci reallity-show "SURVIVOR" jer spram nekih mojih treninga, slicnih ovome juce, taj show je decja igra...

OT Kosutnjak na Nacionalnoj TV

2008-11-02T17:11:00.013+01:00

Nakon iznenadjujuce dobre debitantske sezone, nas mali ali veoma kompaktan tim upravo zahvaljujuci dobrim rezultatima, dobio je svojih "5 minuta" na Nacionalnoj TV (RTS).

Svi mi koji smo ucestvovali u ovoj reportazi pricali smo o rezultatima, radu, ciljevima, viziji i ideji ali i o problemima sa kojima se svako od nas susrece u svom orijentirskom zivotu.

Milica je prva otvorila interviju i pricala o svom pogledu na orijentiring, objasnila sta je karta i kako se citaju simboli. Ove godine je osvojila prvo mesto na Drzavnom Prvenstvu u sprintu i sa svojim klupskim drugaricama osvojila prvo mesto na stafetama. Odgovarala je na pitanja koliko uziva baveci se orijentiringom i koliko zabave donosi ovaj sport.

Ivana je bila zaduzena za pricu oko organizacije jednog kluba i gradskog Saveza, ciji je podpresednik. Govorila je i o problemima sa kojima se radnici u orijentiringu susrecu zato sto orijentiring nije olimpijski sport i o teskocama promovisanja ovog sporta koji je bas iz tih razloga vrlo retko na TV-u mada je po svojoj dinamici i sustini itekako uzbudljiv i interesantan.

Ja sam odgovarao na pitanja o nasim rezultatima, posebno o rezultatima u muskoj seniorskoj kategoriji gde smo ove sezone bili prilicno dominantni:

1. mesto - DP Long - Igor Vukovic

1. mesto - DP Middle - Dejan Avramovic

1. mesto - DP Rellay- Avramovic, Vukovic, Popovic

2. i 3. mesto - DP sprint - Avramovic, Vukovic

1. mesto - Kup Srbije - Igor Vukovic.

Nakon toga pokusao sam da docaram moje motive za bavljenje ovim sportom kao i koliko se drasticno promenio moj pogled na orijentiring iz perioda kada sam bio mladji i neiskusniji orijentirac i sada .

Na pitanje o nasim ciljevima u buducnosti, bio sam poslovicno oprezan zato sto ciljeve uvek definisete na osnovu motivacije i uslova za rad. Kako sam vremenom naucio da mi motivacija bude u skladu sa uslovima, koji kod nas nisu na zadovoljavajucem nivou, onda znam da ce na putu realizacije mojih planova biti uvek mnogo problema. Moje licne zelje od kojih ne odustajem, su jedno finale na sledecem Svetskom prvenstvu i borba za prve srpske bodove u Svetskom Kupu...

Igor je zatvorio interviju. On je odgovarao na pitanja koje se ticu uloge orijentiringa u njegovom zivotu, koliko i na koji nacin orijentiring utice na definisanje njegovog life-stayla. Pokusao je da ukaze koliko je bitno da iako vam nesto nije profesija, to sto radite-radite sa 100% predavanja.

Kada su nas iz RTS-a kontaktirali da se dogovorimo oko ovog snimanja, bio sam prilicno skeptican i javno sam negodovao Ivani, da cu po ko zna koji put popunjavati rupe u TV programima i da cu po hiljaditi put morati novinarima da objasnjavam sta je to zaprava orijentiring, od cega mi je vec prilicno muka.

Onda smo se u petak sreli sa Anom koja je realizovala ovaj interviju i napravili jedan scenario, kako ce to sve izgledati i koga ce sta pitati. Ana, draga devojka, se potpuno slozila i na kraju smo svi bili jako zadovoljni uradjenim poslom. Sad jos samo ostaje da vidimo u ponedeljak na "Jutarnjem Programu" sta ce izaci na svetlost dana nakon montaze...

Moram da priznam da smo svi u klubu vrlo ponosni na ovaj interviju jer je kontakt da se on uradi potekao od ljudi sa RTS-a koja pokriva osim Srbije, putem satelita i zemlje ex-ju kao i zemlje u kojima zivi nasa dijaspora.

MIDDLE NATIONAL CHAMPIONSHIP

2008-10-20T11:25:00.003+01:00

Last competition in Serbian official orienteering calendar was Middle NC.

Day before, we ran sprint final Serbian Cup.

We had two interesting and well prepared courses, hold on beautiful sunny weekend and extremly good weather conditions. You can see results from middle distance here.

Next destiantions for me will be Hungary and participation on first official WOC 2009 training camp in Miskolc during this week-days.

RELAY NATIONAL CHAMPIONSHIP

2008-10-06T09:42:00.012+01:00

Till world elite runners were fighting for World Cup points and crown "the best world orienteer in 2008", we had our national relay Championship.
Competition held 50 km far from our capital Belgrade, and organizer prepared very interesting and fast courses on open sand dunes terrain.

Despite very well tactics and clear victory "on the field" my team have to wait for final jury decision becouse old and slow SI station made us a lot of troubles.

Luckily, our third relay member punched all risk controls on the map and after the jury decision we could finaly start with celebration of our first team title.

Most interesting was in male senior classes . A couple of teams had equal chance to took a place on podium. Especially was interesting fight for second position.

Second best team on the field - Rtanj - were disq becouse their second leg missed punching one control points.

You can see results here.

Kalocsa Kup 2008

2008-09-29T11:15:00.003+01:00

Last weekend, our small team of three M21E runners, was spending on Kalocsa Kup in Hungary.

Middle distance was on saturday and long distance hold on sunday.

We decided took a part in this competition becouse Serbian relay championship will be held over similar terain on next weekend.

The long distance consisted three type of different terrain -we're running over clear and fast pine forest, in labyrint of juniper and very bushy forest and flat, clear forest poor with detail in last part of the race.

The race was long 13.3km and my time was 96:22, almost 8 minutes margines behind winner.

WOC 2008 - Sprint Q: It could be faster?

2008-07-13T13:35:00.003+01:00

Today we're run sprint qualification. I gave my best right now, and beside I could be satisfied with my preformance, I missed final for 1:43 minutes.

The course planners and organizers expected winners time for each group about 12 minutes. Today, 12 minutes wasn't enough even for going into the final.

POSTAS KUPA - green, confused and interesting...

2008-04-14T11:54:00.003+01:00

Postas Kupa 2008 bring to us extremely green and detailed terrain. For me, bring also a lot of mistakes...
On saturday middle distance I started a little bit fast than I should and made small but crucial mistakes on first four control in a row. Later, I found well tempo, but it was too late to change something.

I finished on 6th spot.
On sunday, almost 17th kilometers long course waiting for us, and I continued to make mistake - 4th, 19th and 23rd. Over 10 minutes mistake in summary!
I finished course on for me dissapointed 16th place and after combined results for a both days I took 10th spot.

Green hell - hungarian way...

2008-03-03T09:58:00.008+01:00

Juniper Open or Spring Boroka Cup is traditional competition in Hungary. Usually, it held always first weekend of March close to the national boundary with Serbia , and it's just one of reason because I took a part on this competition, third years in row.
Main reasons are great choose of terrain and well prepared courses.
Terrain are combine clear pine forest excelent for running in full speed and “sea of juniper” where visibility and runnability are quietly low and reduce.
In 21AH class, staisfyingly in front, after first day, was home-runner Zsebeházy István.
I was take 3rd spot with huge margin behind Istvan and just 15 seconds behind Miklos Forrai on 2nd spot.
For second day, I decided to reduce my speed for a while, and take care for my route choice what I managed in big part of race, except in the beginning and on longest leg in the race ( 17-18 ct.).
In summary, Istvan stayed on the top and he managed increase margin between me on 2nd spot and him.
Results you can find here.

41.Beli kros

2008-01-26T20:57:00.000+01:00

Danas je odrzan 41. Beli kros.
Lepo vreme, dobra organizacija i puno ucesnika i posetilaca na ovoj tradicionalnoj manifestaciji koja je ove godine bila obaveza za juniorsku i seniorsku kategoriju kao prva provera forme orijentiraca. U seniorskoj kategoriji, iznenadjujuce mali broj orijentiraca – nas trojica, Petar, Ceda i ja. Kod seniorki, na stazi dugoj

3000 metara trcale su Dragana Zivkovic, Sladja Jovanovic i tri juniorke: Maja Karic, Aleksandra Jelic i Marija Cosic.
Izuzetna konkurencija nasih najboljih atleticara i kros trkaca pojacana nekolicinom africkih trkaca, doprinela je da trka duga 8000 metara po raskvasenoj, blatnjavoj i klizavoj stazi bude vrlo selektivna i pruzi priliku najspremnijima da se izdvoje od ostalih.
Moj plan pre trke je bio da trcim oko 4 min/km ili da zavrsim trku sa vremenom oko 32 minuta.
Nakon dva izuzetno brza kruga za mene ( 3:45 i 3:56 min/km) moj tempo je znacajno pao sto sam i ocekivao. Nije bilo dileme da li cu zavrsiti trku, znao sam da hocu. U trecem krugu me je Petar obisao i naredna dva kruga smo trcali zajedno u izjednacenom tempu.
Na ulasku u 5. krug, obisli su nas najbrzi atleticari i to je bio rasplet koji je i bio ocekivan pre trke.
Poslednja tri kruga sam istrcao u nesto sporijem tempu i zavrsio trku sa vremenom od 32:47 minuta (4:05 min/km) i zaostatkom za prvim +7:22 min.
Pobednik ovogodisnjeg Belog krosa je crnogorski reprezentativac Stojiljkovic sa vremenom 25:25 minuta (sto je za 1:11 min. sporije nego prosle godine, pretpostavljam zbog stanja u kakvom je staza bila).
Ostalo je da u narednom periodu malo vise poradim na brzini, pa da lagano sve vise ubacujem treninge sa kartom.

DEPRESSIONS EVERYWHERE

2008-01-18T10:35:00.000+01:00

Yesterday I spent from 9 am till 3 pm in forest and mapping.
The friendly weather conditions makes me joyous and I m try to finishing some old jobs.
The place is situated about 40 km far from Belgrade and this is one of most interesting terrains in Serbia.
Of course, there are a lot of interesting places for orienteering in Serbia, but anyone is not so close for most of clubs like this one. Map in this area give us great opportunities for good technical trainings.
This is working version and some parts are still empty and not checked, specially in green and light green areas, just like some contours it's not connected yet. In next couple of days, I will pushing myself to finish 1km2.
It will enough for technical sessions and good middle distance.
I m using base-map poor with contour details (there are no one depressions on base map) and for that reason, work going slowly then I expected.

It's not problem for me - I m patient person.
Yesterday in sunset, I was also made one short-technical course on large scale and It was very fun and usefully.
After almost 6 hours mapping, my feelings for terrain and map during the course was terrific respectable.
The mapping is very usefully training for orienters.

GREEN HELL

2008-01-03T19:42:00.000+01:00

I was spent New Year holiday in Paracin, where were Serbian championship in classic distances in october 2007. I missed the championship becouse I was in organisation team.

My point was one easy tehnical trainning with many short legs and easy running between sections, wich I was realised just in last day in 2007.
Untypical, mostly flat and ticky terrain covered with 5-10 cm of snow, with open, semi-open areas and really labyrint of green bushes in micro-detailed areas make orienterring chalenging and mainly, very interesting.
Course length was 6.9 km and my time was 49:34 min.

This kind of trainning sections has been really refreshing between "easy-and-long running" winnter preparations.

On pictures you can find how terain looks like in early autumn.

U PROTEKLIH MESEC DANA...

2007-10-01T15:02:00.000+01:00

Evo me nakon nesto vise od mesec dana. Pomislio bi covek nista se nije desavalo pa se zato nisam javljao. Naravno, situacija je bila skroz drugacija – prvo smo trcali Kup trku na Srebrnom jezeru, pa zatim reprezentativni nastup na Balkanijadi u Turskoj, jos jedna Kup trka na Rajcu i proteklog vikenda – Prvenstvo Srbije u sprintu.
Da krenem redom – Srebrno jezero. Nov teren, nova karta i to bas onako kako ja volim – kao u Kiskunhalasu. Dve izohipse, uvalice, grebeni, mikro... Pobeda za izbijanje u prvi plan u Nacionalnom kupu.
Cinilo mi se da je taj nastup dobar za samopouzdanje pred predstojecu Balkanijadu, ali tamo su stvari isle drugacijim tokom. Na sprintu me je jedna greska kostala boljeg plasmana od 11. mesta (recimo da bih bio 7-mi), duge sam propustio sto je bilo pametno, a na srednjim napravio tek bolji nastup nego na sprintu ali dovoljno tek za 10. mesto. Ipak, cinjenici da sam iz dana u dan bivao sve bolji ide u prilog trka sa stafete u kojoj nismo imali plasman jer je Igor imao miss punching, pa smo bili diskvalifikovani. Moja korektno istrcana izmena je bila u senci te cinjenice.Tako mi je Igor vratio za proslogodisnji kiks u istoj disciplinina Balkanijadi u Makedoniji.
Istanbul je bio pravo osvezenje za Balkanska Prvenstva, pa je tako nakon organizacije ovog regionalnog takmicenja u Bugarskoj i u nasoj zemlji gde su trke i sama organizacija uvek na visokom nivou, Turska pravi pogodak.
Nakon Turske, odlazak na Rajac i na sad vec tradicionalnu trku Dan cistih planina. Tamo kao po obicaju – strmo, tesko i uzbudljivo... Igor ubedljivo pobedjuje ispred Core, ja zauzimam trece mesto ali bez obzira na to ja sam i dalje vodeci u Kupu s'tim da je pred poslednje kolo na novosdaskom Strandu apsolutno sve otvoreno. Milion kombinacija...
Juce smo imali Prvenstvo Drzave u sprintu u Bloku 45. Bilo je lepo, ali ce 30. septembar biti upisan crnim slovima u vaznije klupske datume OK Paracina. Ne zna se ciji je nastup bio losiji od nas cetvorice koji smo nastupili na trci – moj, Krletov, Tasin ili Milosev.
U eliti je pobedio Pop. To moze da bude zacudjujuce samo dok se ne baci pogled na stazu. Cista atletika. A ja na takvim trkama – nemam ni promil sanse. Ne zalim se. I treba biti tako. Sprint nikad i nisam dozivljavao kao svoju disciplinu, a pobede koje sam belezio u toj disciplini su mi utoliko draze. Sprint orijentiring je skroz drugi sport nego duge distance, recimo u kojima mnogo vise uzivam i koje mnogo vise volim da trcim.
Gledajuci rezultate, tj. splitove pre svega, prosto izgleda neverovatno kad pogledate recimo na jedan svoj prolaz a tamo pise da je to 51. vreme a da ste ukupno na 35-om mestu! Da ne znate o cemu se radi mislili bi da ste na nekom ultra jakom medjunarodnom takmicenju ili na svetskom prvenstvu. E, to se meni juce desilo na PRVENSTVU SRBIJE u sprintu. Tacnije, to su prolazi nakon 4-te kt. Posle trece kt sam bio na 2-om mestu, ali sam onda napravio gresku od 2 minuta i to je bio kraj moje trke... Do kraja sam uspeo da napravim dva najbolja prolaza i da popravim svoj plasman za 23.mesta da bi zavrsio trku van TOP 10, tacnije bio sam 12 sa 2.46 zaostatka za pobednikom. Bilo je 60-ak trkaca u seniorskoj kategoriji... Sjajna cifra.
Sjajno za srpski orijentiring...

Sledece nedelje, dakle dobijamo pobednike Kupa, a 14. oktobra zatvaramo zvanicnu sezonu orijentiringa u Srbiji Drzavnim Prvenstvom na dugim u Paracinu. E, to ce tek biti uzbudljivo...

WOC 2007 UKRAJINA

2007-08-15T10:54:00.000+01:00

Svetsko prvenstvo u Ukrajini se skroz priblizilo. Za tri dana startuju prve kvalifikacione trke.
Mi cemo na ovoj manifestaciji ipak imati predstavnike.
Dragana, Vlada i Milic odlaze put Kijeva u cetvrtak da bi tamo bili vece pred kvalifikacije sprinta. Dobro je da pored kadeta i seniori nastave kontinuitet ucesca na Svetskim Prvenstvima. Juniore vec par godina unazad ne saljemo na takve manifestacije, ali ce se slika drasticno promeniti kada kadeti predju u ovu kategoriju.
Odlazak seniora je, kao i godinama unazad, pratila prilicna dezorganizovanost, i stekao sam utisak da je to proizvod nepoverenja izvrsnih subjekata u njihove domete na tom takmicenju. Jer kada verujete u uspeh necega, onda se dobro potrudite da odradite svoj deo. Da li se i vama svidja da vas isprate sa: “Pa, dobro evo idite tamo, ali znam da nista necete uraditi...” ili slicno. I to vam kazu ljudi u koje bi najvise trebali da imate poverenja i da vas podrze u situaciji kada izlazite istini na crtu.
Sto je poraznije u celoj toj prici – kakav signal saljete tim ljudima koji idu da na najbolji nacin predstavljaju nasu zemlju. Poenta u prici odlaska jedne reprezentacije na neko medjunarodno takmicenje je – dostojanstveno prezentovanje zemlje, a tu ne spada samo postizanje rezultata. Poslati reprezentaciju na Svetsko prvenstvo u XXI veku bez selektora, menadzera, i ostalih faktora koji su skoro ako ne i isto tako bitni kao i sami takmicari je, verujte unapred osudjeno na propast.
Na nasoj situaciji mozemo uzeti primer i postaviti pitanje – ograniceni ste sredstvima koje imate (ili koje ste planirali, ali su vam se planovi izjalovili pa ih imate samo u najavi), i vi uporno odlucujete o tome da li treba ici cetiri, tri ili dva seniora (seniorka je ove godine bila “pod obavezno”, i to je dobro), bez pratece ljudske podrske o kojoj sam govorio, i to ste uporni u stavu da tamo ostanu tokom celog trajanja prvenstva, bez obzira da li u takvim okolnostima to ima smisla i svrhe.
Niko nije ni za tren mislio o opciji – jedan senior (ili seniorka, sto da ne?!), selektor i menadzer ili Predsednik Saveza recimo, posebno ako znamo da se na kongresu IOF-a koji se odrzava u Ukrajini tokom Prvenstva, odlucuje o domacinstvu za Evropsko kadetsko Prvenstvo 2009 godine za koje smo se kandidovali.
Kakvu bi odluku trebalo da donesu ljudi koji odlucuju o tome, kada vide reprezentaciju bez strucnog staba, kada se na kongresu niko iz Saveza ne pojavi? Ja ne mogu da poverujem da niko nece videti takav nemar i takvu nebrigu prema elementarnim stvarima i da ce je, uz to ignorisati?
Umesto skromnog nastupa u skladu sa svojim realnim stanjem, ali jasnog cilja koji plasirate kroz delo a ne kroz pricu, imate jednu megalomansku varijantu bez ikakvog smisla i krajnjeg cilja.
To ostavlja utisak da ste neozbiljni u svojim namerama.
Objektivnost nam je, generalno, slabija strana.

Malo o sportskoj nepravdi.
Ako ce je neko iskusiti tokom ove sezone to ce biti - Igor.
Losiji rezultati tokom sezone i na trkama koje su bile izborne za reprezentaciju (samo jedna pobeda na Jerini, i nekoliko na sprintevima lokalnog karaktera) kostale su ga odlaska na Svetsko Prvenstvo.
Imao je sjajnu taktiku koju niko nije prepoznao, a koja je zaista bila plod jednog strucnog, temeljnog rada ( kroz pohadjanje Vise skole za sportske trenere).
Nakon priprema na Tari, napravio je sjajne rezultate na HUNGARIJI (koja je takodje bila preporuka selektora), i tako najavio odlicnu formu 10-ak dana pred Svetsko Prvenstvo na koje, zbog puno drugih okolnosti i nacina odlucivanja ipak nece ici.
Sport – sportistima? Mozda, ali u vaterpolu...

HUNGARIA CUPA 2007

2007-08-06T12:49:00.000+01:00

Otici na HUNGARIA CUPA koji se odrzava u Pecuju na Mesceku i loziti se na plasman, je zbog mnogo okolnosti cista utopija. Ali, otici na HUNGARIA CUPA i truditi se da das svoj maksimum i da uzivas u svakom trenutku provedenom na odlicnim kartama i sjajnom terenu – e, to je druga prica.
Izgleda da smo nas cetvorica bili itekako svesni toga, (s'tom razlikom sto su Vlada i Igor bili i u dobroj fizickoj formi) pa smo se na kraju krajeva - odlicno proveli na ovom takmicenju.
Svako ko je trcao na terenima Abaligeta i Orfu-a zna o cemu se tu radi.
U junu, u muskoj elitnoj kategoriji bilo je prijavljeno 37 trkaca. Kada su izbacene duzine staza krajem jula, ta brojka je spala na ispod 30, da bi na kraju nastupilo ukupno 26, od toga je 19-oro uspelo da zavrsi trke svih 5 dana i udje u regularni plasman.
Cini se na prvi pogled da je konkurencija u muskoj eliti zbog sasvim malog broja trkaca bila siromasna, ali to je samo privid.

Vec sam na pocetku posta napomenuo da je trcati protiv Madjarskih orijentiraca na Mesceku nesto sto je u startu osudjeno na propast. Na terenu gde oni godinama unazad trce trke, treniraju i odrzavaju kampove, ove godine su dodali jos jednu novost, a to je da su im i reambulatori koji su oficijelno navedeni na kartama koje su radili a na kojima se trcalo tokom ovog takmicenja, nastupili i u zvanicnoj takmicarskoj konkurenciji (Denes Zoltan, Toth Adam).
To je dalo jednu novu dimenziju ovom takmicenju, pa cak i orijentiringu, uopste. Denes jeste pobedio jednu etapu (4. dan), ali u ukupnom plasmanu osvojio je tek 4. mesto. Sve to govori da u vremenu savremenih tehnologija (SI-ja,softvera, interneta i dr.), koje omogucavaju pripremu i osmisljavanje kvalitetnih treninga i priprema, ono sto su nekad bile prednosti u orijentiringu (poznavanje terena, reambulacija, adaptacije staza odredjenom tipu trkaca) sada gube pre svega na smislu.

Denes Zoltan, proslogodisnji reprezentativac Madjarske je prvog dana na stazi od skoro 14 km sa 660 uspona, na svojoj karti zaostao za prvim cak 16 minuta! Pa o kakvoj mi to onda prednosti pricamo? Orijentiring je davno prestao da bude avangarda i postao sport u kome pakleno treniranje pre svega sa kartom i na karti ( da budem precizniji: tacnim kartama) tj. spartanski rad na terenu, jedino sto daje rezultate i cemu se tezi. Fer plej? Postoje dve vrste sportista; jedni ce reci: “Ne mogu da verujem! Radio je kartu i trcao u zvanicnoj konkurenciji! Kakav smrad” i na taj nacin napraviti sebi sasvim prihvatljivo obrazlozenje eventualno loseg plasmana od planiranog i dodeliti sebi etiketu postovaoca fer-pleja. Drugi ce reci: “Ako hocu da budem najbolji, ne sme mi smetati to sto je Denes koji je reambulisao kartu- trcao na njoj. Takve stvari ce se cesto desavati u buducnosti. Ako se ponovi takva situacija, a ja ga tada pobedim, znaci da sam zaista dobar trkac”.

Ako zelis i tezis tome da budes najbolji, narusavanje fer-pleja ovakvog tipa, posvecenom sportisti samo ide u korist, jer ga to dodatno motivise da prevazidje svoje trenutne fizicke sposobnosti i stavlja na test karakter i volju. A, takmicar koji oformi kod sebe takve karakteristike, ostavlja dubok rezultatski trag u sportu kojim se bavi. Naravno, treba stati i postaviti granicu - ovako nesto se sigurno nikad nece desiti na trkama kao sto je Svetsko Prvenstvo ili Svetski kup. Ovakve stvari su dobre za razvoj sporta na nacionalnom nivou.
Da se vratim na pricu o konkurenciji.

Paralelno sa pripremama za Svetsko seniorsko Prvenstvo koje ce se 2009 godine odrzati u Miskolcu, teku i pripreme njihovih takmicara za tu manifestaciju. Stasava odlicna generacija mladih takmicara koja bi trebala da bude nosilac Madjarskog tima na tom takmicenju. Kovac Adam, Jozsa Gabor, Zsebeszhazy Istvan i jos nekoliko njih su vec sada top-orijentirci i vremena koja prave na jako teskim terenima, su zaista sjajna.

Pored njih na ovogodisnjoj HUNGARIJI je nastupio juniorski prvak Litvanije, koji je pocepao trku poslednjeg dana, ostavivsi sve madjare na 2.30 min iza sebe.

Sto se nas tice, nastup nas trojice u elitnoj kategoriji je na kraju – odlican.

Mislim da smo uspeli da pokazemo da se u Srbiji desavaju pozitivne promene i da se teznje da odgovorimo na prave orijentiring izazove, konacno vide.
Vlada dozivljava svoju drugu sportsku mladost u kojoj pravi rezultate kakve nije pravio u svojoj karijeri. Imao sam prilike da trcim sa njim vec prvog dana na stazi od skoro 14 km i ostao sam fasciniran njegovom fizickom formom. Rezultat koji je napravio drugog dana je medju tri najbolja rezultata nasih takmicara u istoriji Hungarija kupa. U boljoj je fizickoj formi od mene, ali se isto tako vidi da ne radi sa kartom, jer stekao sam utisak da kada se nadje u zoni kontrole gubi najvise vremena, zverajuci i trazeci je svuda naokolo, bez jasne strategije kako je napasti. Ako ne bude lenj i ako i to uspe da utrenira, imace jos boljih nastupa u bliskoj buducnosti.

Sto se Igora tice, mislim da ce njegova strategija priprema za ovu sezonu sa akcentom na Svetsko Prvenstvo uroditi plodom, ali pod uslovom da se nadje dobro resenje za trenutne okolnosti koje su nastale donosenjem odluke da na SP u Ukrajinu idu dva muskarca (Milic i Vlada) i jedna devojka (Dragana). Igor bi kao treci trebao sam da snosi troskove odlaska na Prvenstvo, pa nije ni cudo sto coveku sve pomalo gubi smisao. Iskreno se nadam da ce nakon jednog konstruktivnog razgovora na relaciji Savez-Pobeda-Igor, naci kompromisno resenje prihvatljivo za sve, jer mi se cini da bi od tog svi imali koristi. Igor je otisao na Hungariju nakon trening-kampa na Tari i tu potvrdio odlicnu formu, postavljajuci odlican rezultat 4.dana takmicenja. Da se ne radi o pukim slucajnostima sto je u proslosti bio slucaj, vec definitivno o dobro savladanoj materiji, potvrdjuju i njihovi (Vladin i Igorov) rezultati poslednjeg dana Hungarije. U konacnom plasmanu Igor je za nijansu bio bolji od Vlade.

Nakon silnih promena u toku ovog leta, ja sam ipak otisao na planiran put u Madjarsku. Na zalost, bez kampa na Tari ali nisam bio skroz van orijentiringa – dok su reprezentativci trenirali, ja sam reambulisao kartu Paracinu i uspeo da je zavrsim. Na taj nacin sam uticao da moji dobri rezultati na Hungariji, ne budu jos bolji. Ali nisam nezadovoljan. Otrcao sam trke na svom nivou. Nisam uspeo da budem najbolje plasirani srpski orijentirac na ovom takmicenju i to mi je bilo jasno da necu uspeti nakon druge trke, ali sam zavrsio u regularnom plasmanu sve trke, pretrcavsi 50 km odlicnog orijentiringa na odlicnim terenima i kartama i preko 2000 metara uspona. I uspeo u svojoj nameri da iz dana u dan budem sve brzi a vremena po km sve bolja. Da mi je neko pred pocetak trke ponudio ovakva vremena, oberucke bih prihvatio. Prvog dana na stazi od 13.7 km sa 660 uspona sam bio bolji od Igora, a treceg dana na sprintu od Vlade za cak 5 minuta, dok mi je Igor u njegovoj omiljenoj disciplini pobegao za podnosljivih 21 sec.

Nas cetvrti clan posade, Ilke je takodje zavrsio sve trke u svojoj kategoriji 21Br i zauzeo 42.mesto, kao sto je odigrao znacajnu ulogu u pripremi taktike kod odredjenih takmicara, i na taj nacin odmogao svom starom klupskom kolegi.
Bilo bi neprevedno ne pomenuti osvajanje zlatne medalje Rade Gasparevic u W40, sto je svakako odlican rezultat jedne srpske veteranke na znacajnom orijentiring takmicenju.

I tako... Malo klasicnog madjarskog turizma izmedju napornih trka, pa opet – back in the dark forest. Tamo gde se najbolje osecamo...

Svega je bilo u ovih 5-6 dana – mnostvo prevezenih kilometara, problemi sa autom, euforije zbog dobrih rezultata, depresije zbog losih, red kupanja, red bluz i hard rock koncerta...

Ova HUNGARIA CUPA je definitivno obelezila dosadasnji deo orijentiring sezone.

PS: Da bog pozivi onog ko je izmislio lap-top kompjutere - sedis na stanici, cekas prevoz i kucas post ne gubeci vreme...

POLOVINA JULA...

2007-07-21T19:59:00.000+01:00

Godina u kojoj se planovi menjaju brzinom svetlosti. Uglavnom,
na ustrb orijentiringa…
Kamp na Tari je morao da odpadne, a samim time i moje ambicije za odlazk na SP u Ukrajini, kao i nagovestaj vrlo neizvesne jeseni na preostalim trkama kupa, i ucesce na inostranim nastupima. Verovatno naidje takav period…
Ne treniram trcanje. Isuvise je vrelo, da bi se energija gubila na ovom paklu. Kada prodje ovaj pakao, onda lagani povratak u kakav-takav ritam…
Poslednjih 10-ak dana sam bio u Paracinu i iskompletirao kartu na kojoj ce se trcati 14.10 u okviru Drzavnog Prvenstva na dugim. Ostalo je jos da zavrsim sa crtanjem i moze se reci da je spremna za kontrolu i prve test trke.
Mogu da kazem da smo konacno uspeli u nasem visegodisnjem nastojanju da spojimo u jednu, kartu Strane i Bosnjana, koja je uradjena 1993, i printana u crno-beloj verziji.
Spajanjen ova dva terena dobila se kartirana povrsina od 4.6 km2, koja ce nakon trke biti idealna za jesenje i zimsko treniranje…

BUGARSKA DO AUSTRALIJE...

2007-07-08T20:11:00.000+01:00

Za sve koji su svoju manju ili vecu sportsku afirmaciju stekli trceci trke u Bugarskoj i odlazeci na njihove trening kampove, medju kojima sam ja – definitivno, vest o osvojenoj bronzanoj medalji u sprintu na Juniorskom svetskom Prvenstvu koje je danas (ili juce) pocelo u Australiji, je svakako vest dana.
Ivane Sirakov, svaka cast! Nakon medalje na Evropskom kadetskom prosle godine u Sloveniji, nastavio je kontinuitet vrhunskih sprint nastupa na velikim takmicenjima.
Bravo, jos jednom.
Sada je verovatno optimizam nasih komsija sasvim opravdan kada razmisljaju i o onoj najbitnijoj medalji, a to je sa svetskog seniorskog Prvenstva. Izgleda da je taj dan sve blizi…

Inace, izuzetno brza sprint trka - na stazi od 3.3 km, pobednicko vreme je bilo 13:59 ili 4,11 min/km.
Nas, na zalost, nema tamo. Manje zbog daljine, vise sto vec godinama u tom uzrastu, jednostavno nemamo potencijala. A, mozda smo i imali ali nije imao ko da ga prepozna…
Ja sam na poslednjem postu, dobio punu afirmaciju za svoje aktivnosti i svoju filozofiju orijentiringa. Naime, kada ti pasionirani orijentirac iz Svedske posveti post na svom blogu (cetvrtak, 5.juli), ne razumeci ni reci od onog sto pises ali koji te definise na osnovu slika i karti, i daje ti punu podrsku za dalje bavljenje ovim sportom onda znaci da je moje shvatanje orijentiringa (koje je ujedno i filozofija OK Paracina) sasvim ispravno, a da je blog – pun pogodak! Nisam ni sumnjao, ali sam bio u totalnom soku.

PROMENE...

2007-07-05T11:41:00.001+01:00

Leto - vreme za promene i osvezenja...
Eto i ja sam u tom duhu. Nova slika i link na izdavacku kucu sa kojom sam usao u poslovnu saradnju.
Racunica oko Kupa mi je bila losa - s'obzirom da se odrzalo 5 trka, obrazac je 50% + 1 trka sto je u ovom slucaju - 3, a ne 4 koliko sam ja mislio. Tako su se tik ispred mene nasli ljudi za koje sam u stvari mislio da su malo iza mene. Situacija je i dalje krajnje napeta...

DIVCIBARE 2007 - part two...

2007-07-02T20:41:00.000+01:00

Jednu sliku sam uspeo da dobijem. Karte ce sacekati neku drugu priliku...

Subota, sto se klupskog skora tice, je zavrsena sa tri postolja. Pored mene imamo i trece mesto u kategoriji veterana koje je osvojio Ilke, kao i naslov prvaka Drzave u kategoriji starijih veterana koji je osvojio Tasa.

Eto, nakon treceg mesta u seniorskim stafetama, Tasa se docepao i zlata na srednjim. Izgleda da mu prija paracinska klima i ambijent.

Nedelja je bila rezervisana za Kup trku koji ce ove sezone konacno dobiti na svojoj tezini jer pobednik Kupa dobija sportsku kategorizaciju.

Pre ove trke situacija u muskoj eliti je bila krajnje napeta. Ja sam vodio sa 6 bodova prednosti u odnosu na Coru, i sa skoro 8 boda u odnosu na Dragisu i Vladu. Bas njih trojica su i zavrsila jucerasnju trku na pozicijama ispred mene, ali sem Dragise, Vlada i Cora me sigurno nisu pretekli u poretku za Kup. Gledao sam i racunao i cini mi se da sam za jedno dvadseseti deo poena ipak ispred Dragise ali ne bih smeo bas da se opkladim u to. Najbolje ce biti da sacekamo zvanicne rezultate koje ocekujem da ce Goran uskoro obraditi i prezentovati.

A, u nedelju smo konacno imali jednu dobru dugu trku. Trka bi ostala u jos boljem secanju da nam je organizator na stazi od skoro 11 km i sa preko 500 uspona (moja varijanta je sabrala 535 metara uspona, i ne racunam izohipse koje nisu ucrtane na karti) obezbedio makar - jedno osvezenje.

Nisam imao problema sa motivacijom, i 2/3 staze sam trcao prilicno dobro ( na 13 kt sam bio u vodjstvu) ali sam u poslednji deo staze usao prilicno umoran i sto je jos gore - potpuno sam. Do 21 kt sam stigao i ostavio iza sebe redom Toxija (4 min ispred mene), Marka Bacanca ( 8 min) i Radeta Goljovica (14 min), i onda sam ostao bez takve vrste podrske u poslednjem delu staze sto je i odlucilo pobednika i redosled ostalih na tabeli. Dragisa je stigao Vladu 6 min, pa su zajedno stigli Igora i Blazu, i onda kada uporedim moje prolaze sa njihovim od 25 kt do kraja, ja dodjem kao rekreativac u odnosu na njihova vremena. Cora je picio sa Cedom, i tako... Interesantno je medjutim da Lino koji otvoreno pretenduje na srpski Kup, i drugu trku u nizu nije zavrsio tako da su mu sanse sada znacajno umanjene.

DIVCIBARE 2007 - DP srednje distance

2007-07-01T21:08:00.000+01:00

I drugi set je zavrsen – nakon stafetnog Prvenstva Drzave na Rajcu, na Divcibarama je proteklog vikenda odrzano i drugo po redu Prvenstvo Srbije na srednjim distancama. Bez prilike da bilo ko koga iznenadi na dobro poznatom terenu svima nama, i trku koju je po meni okarakterisao strasan pritisak na sve seniore, prevashodno zbog znacaja koje nose ove trke jer plasman na njima u najvecoj meri odredjuje stipendiste u narednoj godini. Takvog pritiska je bio lisen Lino i napravio ubedljivo najbolje vreme prvog dana. Titula prvaka na srednjim distancama je od juce kod Vlade Matuskog, koji je za nijansu manje gresio od mene (17 sec.), a ja cu se vrlo rado zadovoljiti naslovom vice-prvaka u ovoj disciplini i tako nastaviti kontinuitet visokih plasmana u poslednje 5 godine u ovoj disciplini. Trece mesto je zauzeo Ceda Paunovic, kome od onog nesrecnog poraza na Tari na proslogodisnjem Prvenstvu Drzave na dugim distancama od 2 sec. ne polazi za kompasom da me pobedi.
Sada mogu slobodno da kazem da ce podmladak koji pretenduje na visoke plasmane u seniorskoj kategoriji, morati strasno puno energije da ulozi ako ima nameru da nas prevazidje rezultatski. Videcemo koliko daleko su spremni da odu i od kakvog su materijala sazdani.
U seniorkama po obicaju na plasman najvise utice trenutna inspiracija takmicarki i puno srece. Ipak, cini mi se da su tri prvoplasirane devojke od subote, ipak i najvise uozile ove sezone u svoj napredak, pa su medalje otisle u prave ruke. Prva je Jelena, druga Ana i treca je Sladja. Da je i drugaciji raspored ove tri takmicarke, ne bi bilo nepravedno… Ovo su prvi utisci sa Divcibara. Kako sam ostao uskracen za tehniku od koje mi zavisi publikacija slika sa Divcibara kao i karte sa stazama, moracu to da prolongiram kada sve to ponovo budem imao u svom posedu. Do tada, ovo bi trebalo da bude dovoljno…

RTANJ, JUL 2004...

2007-06-24T17:47:00.000+01:00

Danas sam nesto ceprkao po kompjuteru, i trazeci nesto po starim particijama hard-diska nabasah na sliku Rtnja slikanu sa Samanjca, i podsetih se da ce uskoro godisnjica cuvenog treninga "trka uz Rtanj" koji smo osmislili i istrcali Ja i Belac, 11. jula 2004 godine. Pripremajuci se za SP u Svedskoj, i trazeci neke nove izazove, ovo nam se cinilo dovoljno ludo i izazovno.
Moram da priznam da smo imali razlicite poglede na celu akciju…
Belac je bio pristalica teze da je to samo jedan jaci trening, kojeg od ostalih izdvaja to sto ne trcimo bilo gde, nego uz Rtanj.
Mene je unespokojavalo to sto je na relativno malo kilometara velika visinska razlika - cak preko 15% prosecno
Zbog velikih vrucina koje su obelezile to leto, krenuli smo iz Paracina oko 7:15 da bi u selo Rtanj koje je u samom podnozju i iz kojeg se krece na uspon bili oko 8:00. Za to vreme popio sam blizu 2,0 litara vode.
Jutro je nagovestavalo jos jedan paklen dan, pa smo resili da krenemo pre 9:00.
Bio sam poprilicno nervozan pre polaska.”Sta li me sve ceka na putu do gore?” mislio sam dok sam posmatrao vrh iz sela koji kada se gleda iz te perspektive zaista deluje mocno i neosvojivo.
Resio sam da krenem lagano i doneo sam odluku da se apsolutno prilagosavam situaciji na terenu - ovo je ipak eksperimentalni trening. A i samo 7 kilometara je, to mogu istrcati ma koliko god bilo strmo...
Nakon otprilike 1 km lepe sume i dobrog puta, sve to polako nestaje i pocinje neki niski gusti grab ili sta li je vec, i put se pretvara u stazicu gde ne mogu dvoje da se mimoidju. Ali i dalje odgovara onome sto je predstavljeno na karti, sto me je poprilicno umirilo. To tako traje jos otprilike 1 km, a nakon toga se dolazi na malo zaravnjenje ( kao da te planina polako priprema za prava iskusenja) na kojem sam ja uvideo da mogu brze i da se dobro osecam pa polako napustam Belca i krecem sam u fight.
Polako izlazim iz poslednje sume sto znaci samo jedno - krece uspon do samog vrha. Jos oko 3.5 km.
Praveci neku glupu racunicu pre ovog poduhvata, o tome koliko mi treba da istrcim do vrha, ne znam kojom logikom sam dosao do cifre izmedju 32-34 minuta.
Kada sam sa tim vremenom bio tek nesto malo iznad polovine staze poprilicno sam se unervozio. Kakva losa procena!
Trcao sam poprilicno hrabro i bez kalkulacija. Gurao sam sebe iz sve snage, a tek sam na pola puta! Bas sam pocetnicki potcenio planinu…
Posto sam poprilicno podbacio u proceni, pojacavam ionako dovoljno dinamican tempo. Penjuci se sve vise i vise, pogled biva sve lepsi i doseze dalje ali isto tako pocinje da se sa visinom pojacava i vetar koji kako se penjem, duva sve jace i jace.
Konacno sam stigao gde put pravi ostru krivinu i pocinje sa najstrmijim penjanjem do vrha.

To se desava na samom grebenu. Neko jednom davno rece - najgusci mrak je pred zoru - na Rtnju je najstrmiji uspon pred sami vrh! Tih zadnjih 800 metara sam se borio sa svime i svacim; sa planinom, sa snaznim vetrom, sa teskim nogama, sa otezanim disanjem, sa sobom…

Najstrmijih 800 metara u zivotu ili ako hocete nastrmijih 7.1 kilometara u zivotu. Pre treninga imao sam odredjene planove za sami vrh ali moram da priznam da sam gore samo zeleo da se izduvam i da dodjem do daha. Ali zbog nadmorske visine od 1560 metara to bas i nije bilo tako jednostavno. Dva najupecatljivija utiska sa samog vrha - fantastican pogled kilometrima u krug i vetar od jedno 80-ak km na sat.
Osecaj - NEVEROVATAN!
Ali, bas je bilo hladno. Mislio sam da sacekam Belca, ali on je bio dosta iza mene. Kako sam se ja hladio brzinom svetlosti, pa plaseci da se ne razbolim ipak morao da krenem nazad. Nista od zajednickog fotografisanja na vrhu Rtnja.
Moje vreme - 56:12. Nakon svega, sve sto je ispod jednog sata, to je dobro vreme.
Ovo je ipak eksperimantalni trening.
Belac se popeo za 64 minuta.

Do sela sam stigao skoro duplo brze - 34:16.

Naravno, nizbrdo je lakse, mada i tu ima odredjenih poteskoca…7 kilometara konstantne nizbrdice po izuzetno tvrdoj podlozi i misici na butinama su hteli da eksplodiraju.
Ukupno: 14200 metara sa 920 metara uspona - 90:28. Plus jedan dav sitna kucanja po jedno uzbrdo i i nizbrdo, na srecu bez vecih posledica…
Eksperiment je uspeo!
Sada imam sve potrebne informacije, i nov izazov - popravljanje rezultata.

Tim smo cinili Belac i Ja. Evo nekih rezultata:

Deonica: Podno`je - Vrh (7.1km, 920 metara uspona): Dejan - 56:12, Slobodan - 64:00
Deonica: Vrh - Podno`je (stogo nizbrdo): Dejan- 34:16, Slobodan oko 45 minuta

Ukupno: 14.2 km sa 920 metara uspona: Dejan - 90:28, Slobodan oko 119 minuta (sa malim pauzama zbog slikanja dokaznog materijala).

Jedan od upecatljivijih treninga u mom zivotu, a kao dokaz tome je cinjenica da se posle 3 godine od desavanja secam skoro svake pojedinosti.

Prosle zime smo bili kod caneta na slavi i tu nam je lokalni biznismen pricao kako se izlozio strasnom naporu penjuci se uz Rtanj skoro 3 sata. Da li mozete da zamislte njegovu facu kada je cuo za nas poduhvat...

REAMBULACIJA iliti tehnicki trening

2007-06-16T02:13:00.000+01:00

U sklopu priprema za Drzavno Prvenstvo na srednjim distancama koje ce se odrzati 29.juna na Divcibarama, neko vreme sam vec u Paracinu – veci deo dana provodim radeci novu kartu (na kojoj ce se odrzati DP na dugim distancama u oktobru), a uvece nakon malog odmora odem na trcanje.
Ne postoji bolji trening za tehnicko usavrsavanje orijentiringa od reambulacije. U poslednje vreme (cak od zime) nisam imao mogucnosti i vremena da radim nesto ozbiljnije sa kartom, i to se definitivno oseca na mojim nastupima. Cilj mi je da do Divcibara imam sto vise dana reambulacije iz koje bih trebao da izadjem mnogo sigurniji kada trcim sa kartom. U formi sam takvoj kakvoj jesam, nije bas sjajno ali tu smo otprilike svi.Ove godine nikad ujednaceniji. “To” nesto malo, sto zelim da prevagne na moju stranu, trazim bas u reambulaciji.
A, karta za trku u Paracinu svakim danom sve vise i vise dobija svoj zeljeni oblik. Moram da priznam, aero-snimak nam kud-i-kamo olaksava posao.
Nakon Belca (nesto malo ali korisno) i Mileta Stevanovica (znatan deo) red je da i ja dam svoj reambulatorski doprinos. U brojkama, uradjeno je i iscrtano oko 2/3 cele karte koja ce biti povrsine od 4.6km2. U zaglavlju posta imate parce terena i karte oko zone cilja i takmicarskog centra. Ne mogu sa sigurnoscu da kazem ko ce pobediti na paracinskoj trci, ali iskustvo sa trka tipa BOROKA KUPA moze mnogo da doprinese za visok plasman. Ko zna kako se trci na takvim terenima bice u prednosti u odnosu na druge… A, pored toga nista manje bitno ce biti da moze da pretrci jedno 11 km. Eto , to su potrebne i zeljene reference koje bi trebalo da donesu naslov Prvaka Srbije na dugim.
A, konacno imamo izbodovani Kup nakon 4. kola. Zahvaljujuci Goranu Stefanovicu, dobili smo sjajan tabelarni presek bodova po kategorijama. Moje procene su bile tacne, i trenutno vodim u muskoj elitnoj kategoriji, ali to bas nista ne mora da znaci, obzirom da nas je nekoliko vrlo blizu u zbiru bodova, a do kraja ima jos 6. kola.

BABE - RALJA 2007

2007-05-28T12:42:00.000+01:00

Maj je mesec kada se organizuju dobre trke. Nas kalendar je poslednjih nekoliko sezona uglavnom bez ozbiljnijih trka u ovom periodu.
Nakon trke na “prokletoj” Jerini koja je po mom skromnom misljenju najblaze receno “zalutala” u Nacionalni Kup, imali smo tradicionalno izdanje “Kupa DMB-a” na interesantnim terenima oko Country Cluba BABE. Trka se poklopila sa manifestacijom Sport Fest koji se u subotu i nedelju organizovao na Adi Ciganliji, i gde je jedna ekipa preuzela na sebe organizaciju promotivnih orijentiring varijacija (sprint, night-score i sl.). Hteo sam da odem u subotu (jer sam znao da u nedelju necu moci) ali duge distance od tog dana su bile prilicno iscrpljujuce, pa mi nije bas ostalo puno snage da od zelje predjem na delo.
Da se vratim na trku.
Posle nekoliko pokusaja u poslednjih par godina, mogu da kazem da nas je organizator ove godine “pocastio” odlicnom dugom stazom. Iskoristivsi da prvi deo staze provuce kroz novi teren i novo parce karte, koje je fizicki jeste tesko ali prilicno lako za orijentiring, i onda nas prebaci na stari (dobro poznati) deo sa nekoliko teskih deonica, u krajnjem skoru je dalo pravi orijentiring izazov. Naravno, otezavajuce okolnosti su bile dosta uspona (moje varijante oko 410 metara), strasna sparina i vrucina (oko 30C) kao i prilicno izmenjena vegetacija, koja je uglavnom probujala i pravila probleme pri trcanju.
Stazu od 9.5 km sam zavrsio na 2. mestu sa 9 sec. zaostaka za Milicem. Organizator je svima u krajnjem skoru dodavao po 3 minuta i nesto malo sekundi zbog stare boljke organizatora, a to je neuskladjenost satova na startu i cilju, pa sam umesto regularnih 99:10 imao zvanicnih 102:49.
Drugog dana su na programu bile srednje distance, koje su u jednom trenutku bile ozbiljno dovedene u pitanje jer na startu u planirano vreme su bili svi osim – organizatora! Znajuci sa kim imamo posla nisam se preterano uzbudjivao, vec sam strpljivo kao i svi ostali sacekao da se pojave starteri, a vreme “ubio” uz sporadicno zagrevanje i caskanje sa ostalima.
Ta trka je krenula onako kako ne zelim i kako ne treba, pa su me stizali, ja im bezao, gresio, ispravljao se, katastrofalno gresio i kada sam na satu video da sam vec 48 minuta na stazi, i vec umoran i bez imalo zelje da gledam u kartu, resio da bi to bilo dosta i da odustanem. Rekao bih da se nisam bas dovoljno odmorio od prethodnog dana… Ali, boze moj – cemu sluze trening trke…
Nakon toga sam mogao da se prepustim blagodetima koje pruza Country Club i mogu da kazem da je Beograd sa ovim klubom dobi sjajno izletiste sa bogatim izborom aktivnosti.
Ovo je ujedno bilo poslednje zvanicno takmicenje pred Divcibare i drugu od cetiri trke Drzavnog Prvenstva – nakon stafete, na redu su srednje distance.
Na polusezonu cemo najverovatnije otici bez izbodovanog Kupa, jer je Predsednik takmicarske komisije u sred sezone video da je to ipak preveliki zalogaj za njega, pa je nakon samo 4 meseci resio da se povuce sa tog mesta, sad i odmah bez kompromisa. Nista otkazni rok, nista nepisano pravilo da se izgura sa aktivnostima do kraja sezone, pa onda povlacenje. Nista! U sred sezone – BAM! Pa se vi slikajte…
450 uredno registrovanih takmicara je sada na ledu zbog “zute minute” jednog coveka.
Zaboga, niko od organizatora i kontrolora trka koje su se bodovale za Kup ga nije ZVANICNO kontaktirao i nije mu dostavio rezultate. Zamislite molim Vas!? Kako to da se desi?!
Na zvanicnom sajtu naseg Saveza se posle svake trke objave rezultati i to mozemo da zahvalimo Ivanu koji ga odrzava, prilicno brzo i efikasno. Ja koliko znam nije bilo nikakvih nepravilnosti na prethodnim trkama, i ne znam zasto se rezultati koji se pojave na sajtu ne tretiraju kao zvanicni. Ja ih tako dozivljavam. Najzvanicnije moguce…
Rade Goljovic je bodovao musku elitu, i po njegovoj kalkulaciji ja trenutno vodim, mada je stvarno skroz tesno – nas nekoliko, mislim 6 ili 7 je u razlici od samo10 poena. Sve je otvoreno…
A, selektor seniorskog tima je krenuo sa vikend-treninzima na Fruskoj gori. Uz pozdravljanje ovakve inicijative, evo i jedne sugestije da svi koji mogu, odlaze na ove treninge. Ja necu moci na ovaj prvi, ali na sledece ne vidim razloga da se ne pojavim…
Na taj nacin cete spremno docekati pripreme svih nacionalnih selekcija na Tari od 20.07-26.07 za koje se posebno pripremam. Pa, nakon toga 3-dnevno takmicenje na istoj planini samo malo drugacijoj lokaciji, za WRE bodove i bogami izuzetne novcane nagrade organizatora. Pobednici (oba pola) te trke ima bas da se osevape… Onda dan pauze pa – Madjarska, Pecuj – HUNGARIJA KUPA 2007.
Target of the season…
I za kraj, juce sam dobio informaciju od Strelica da je organizacija Svetskog vojnog Prvenstva 2008 godine, koja je ponudjena nasoj vojsci, ozbiljno dovedena u pitanje jer smatraju da im je specifikacija troskova za to takmicenje dostavljena od strane tehnicke podrske tj. Orijentiring saveza Srbije, previsoka. Nezvanicno, po toj kalkulaciji reambulacija kvadratnog kilometra bi stajala sjajnih 2000 EURA! Nisam cuo drugu stranu pa ne mogu da komentarisem…
Alternativa koja se otvara, a to je da se umesto Orijentiring saveza Srbije za tehnicku podrsku uzme Orijentiring savez Beograda, koji je po recima njegovog Predsednika Damira Durazerovica voljan da pruzi svu potrebnu podrsku vojsci da se ovo veliko i prestizno takmicenje ipak odrzi kod nas, jeste izvesna samo ako se na satanku CISM-a koji se ovih dana odrzava u Burkina Faso-u, da nasem predstavniku jos malo vremena za konacni odgovor. Videcemo sta ce biti ovih dana… Navijam za pozitivan odgovor i da se to prvenstvo odrzi kod nas…

PALILUSKI SPRINT...

2007-05-06T17:27:00.000+01:00

Zbog privatnih obaveza za vreme prvomajskih praznika, morao sam da odlozim dugo najavljivani i ocekivani trening kamp na Samanjcu. U tih nekoliko dana odmora dok je vecina uglavnom trcala WRE trke po Bugarskoj, ja sam napravio nekoliko kros i jedan tehnicki trening na Bogovadji.
Slaba uteha, ali dobro je dok i pored gomile obaveza imam volje i vremena da napravim trening .
Sprint na Paliluli za ovaj vikend nije imao alternativu, ali prosto je neverovatno kako trke koje nemaju preteranu tezinu, na kraju postanu najuzbudljivije.
Mozda je bas u tome poenta postizanja rezultata – u odnosu prema samoj trci. Nekako, tezina Svetskog Prvenstva (uzmimo za primer), i samo potenciranje tog naziva kao da veze noge takmicarima sa ovih prostora. Izgleda da je bas to potenciranje trke kao nesto cemu niko od nas nije dorastao, sto je po meni netacno – kontraproduktivno.
Danas smo imali trku od 2.6 km po urbanom naselju koju je pobednik istrcao za 13:14 min. Ako prihvatimo kao realnu cinjenicu da se trcalo 19 kt na perforatore sto dodaje sekunde, i da bi vreme pobednika bilo bolje da se trcalo na SI ( neka bude formula: 10 sec/kt – perforatore, 5 sec/kt – SportIdent. To daje 5 sec razlike x 19 kt = 95 seKundi ili 1:35 minuta!) . To znaci da bi moguce vreme pobednika na danasnjoj trci da se kojim slucajem trcalo na SI bilo – 11:39 minuta ili 4:38min/km!
Na SP u Svedskoj 2004 godine, staze na kvalifikacijam sprinta su bile indenticne duzine kao na danasnjoj trci sa 7 kt manje u odnosu opet na danasnju trku, i sa nekoliko banalno prostih deonica gde se pretrcavalo preko livade, a pobednicka vremena su se kretala od 11:51 min. do 12:00 minuta!
I pored svih drugih otezavajucih faktora i okolnosti, hocu da kazem da cemo mozda uskoro imati sasvim realnu priliku da navijamo za nekog srpskog takmicara u finalu sprinta na Svetskom Prvenstvu. Cini mi se da vise u pitanju nisu fizicka forma i nivo poznavanja orijentiringa u pitanju, vec samo mentalna priprema za ovako bitna takmicenja.
Doduse, za sada je samo jedan covek siguran putnik za Ukrajinu – Predsednik Saveza kao predstavnik nase lobi-delegacije za dobijanje EYOC 2009 koji bi prema nezvanicnim informacijama, trebalo da se odrzi na Kopaoniku, gde bi tehnicku podrsku pruzala SD Jasenica i predstavnici bugarske Nacionalne Sportske Akademije.
Na danasnjem sprintu bilo je jako uzbudljivo u muskoj elitnoj kategoriji.
Sestorica trkaca su se smestila u 37 sekundi, a najbrzi je bio Igor.

Evo rezultata svih koji su danasnju trku spustili ispod 14 minuta:

SPRINT – PALILULA/ 2600M / 70H / 19KT
1. Igor Vukovic – Pobeda 13:14
2. Lino Legac – Rtanj 13:27
3. Saric Petar – Strazilovo 13:28
4. Avramovic Dejan – Paracin 13:38
5. Popovic Dejan – Rtanj 13:43
6. Matuski Vladimir – Novi Sad 13:51

26.Memorijal - ili nista novo...

2007-04-23T14:50:00.000+01:00

…osim sto je titula stafetnog Prvaka Srbije promenila vlasnika – OK Strazilovo je od juce ponovo vlasnik ovog naslova.
Staze koje su bile prilicno dugacke za stafetu, prouzrokovale su da sama trka traje prilicno dugo (pobednicko vreme u seniorskoj kategoriji je oko 175 minuta sto je za 5 minuta manje od cela tri sata!? U Sidu 2006 godine pobednicko vreme je bilo 131 minut, a ukupna duzina tri staze je bila samo za 1km kraca u odnosu na zbir jucerasnjih staza). Tako je ovo takmicenje sa te strane bilo liseno uzbudjenja ili ono malo sto ih je bilo, bilo je razvodnjeno na prilican vremenski razmak.
Ja sam trcao prvu izmenu i istrcao svoju stazu od 6.7 km za 51:19 sto je, kasnije se ispostavilo, najbrze vreme u svim izmenama i tako popravio los utisak od prvog dana i Kup trke koju sam zavrsio na razocaravajucem 6. mestu sa ogromnih 22 minuta zaostatka za prvoplasiranim.
Moja stafeta je u trecu izmenu usla sa “pool” pozicije, ali razlika koju smo Ja i Belac stvorili nije bila dovoljna da Tasa istrci trku u okviru svojih mogucnosti i zadrzi prvo mesto. On je, zaista, dao sve od sebe i na kraju nas ostavio na podijumu i na 3.mestu, sto je u uvom slucaju i u ovakvom odnosu snaga (a i godina, bogami!) zaista lep uspeh OK Paracina.
Da upotpune uspesan takmicarski dan naseg kluba, doprinele su i stafete u juniorskoj i veteranskoj kategoriji osvajanjem 2-og, odnosno 3-eg mesta.
Iako sam to vec uradio licem u lice, jos jednom cestitke seniorima “Strazilova” na zasluzenoj pobedi….

POSTAS CUPA 2007

2007-04-16T08:20:00.000+01:00

Prodje jos jedan POSTAS.
Ja na ovom takmcenju nisam bio od 2002 godine, i generalno promenio se samo broj ucesnika i to na bolje – na ovogdisnjoj trci bilo je preko 1000 takmicara. Ovo je sjajna uvertira za HUNGARIA CUPA u Pecuju pocetkom avgusta.
Inace, madjari se zaista opako spremaju za seniorsko svetsko Prvenstvo 2009 godine u Miskolcu. Stasava im sjajna generacija dobrih orijentiraca, pa mi se cini da mogu biti optimisti sto se rezultata u bliskoj buducnosti tice. Takodje, veci broj takmicara na trci zahteva ozbiljniju organizaciju, a kod njih sve to funkcionise besprekorno.

Zaista su veliki ljubitelji prirode i odlicni poznavaoci sustine orijentiringa.
Utisci nakon mojih (ne)istrcanih trka na su i dalje vruci, Ova trka je sto se mene tice visila u vazduhu, malte ne, do poslednjeg dana. Ipak, da ne bih ispalio Igora koji se dobro iscimao oko vize, a i ruku na srce nove patike za orijentiring su mi bile neophodne, a ovo je bila skoro pa jedina prilika do eventualno Pecuja da ih kupim, pa sam resio da ipak podjem.
U subotu, nakon samo 4 sata spavanja i skoro 6 sati voznje imali smo srednje distance. Tu trku sam zavrsio na 18. mestu sa 12 minuta zaostatka za prvim. Imao sam dve velike greske (na jednoj los izbor varijante, a na drugoj zbog klasicne nepaznje i negledanja karte odlazak na pogresan greben). Mislio sam da ne mogu gore od toga, jer mi je to bio najgori ovogodisnji preformans.
Do tad.
Ili bolje reci do sutradan…
Dolaska u kolegijum oko 16:30 u Tatabanji se secam kroz magnovenje jer sam bio skroz slomljen od umora. Smogao sam snage da namestim posteljinu i zaspao k’o klada. Oko pola 9 smo se probudili, nesto klopali malo se iscaskali i - opet na spavanjac.
Sutradan se ipak nista nije promenilo. Kada imas ispred sebe trku od 15 km, sa 600 uspona a ti se vise psihicki pripremas za voznju nazad od 400 km onda ne mozes ocekivati vise nego sto sam ja dobio u nedelju.
Katastrofalan pristup ovakvoj trci! Cak ni prosle godine kada sam bio znacajno u losijoj takmicarskoj formi nisam pravio ovakve krucijalne greske.
Suprotno od situacije kada se za trku pripremate i u glavi imate simulaciju kako ce te sta resavati, za koje vreme ste spremni da istrcite odredjenu duzinu, i tako sto se trudite da koncetraciju podignete na najvisi moguci nivo da bi ste predupredili greske koje vas mogu kostati minuta, a samim time i boljeg plasmana, ja kao da sam juce trazio razloge zbog cega bi bilo bolje da odustanem.
I naravno – kada su na trci naisli problemi, sto je i normalno, nisam zeleo da nastavim borbu vec sam jednostavno odustao.
To je bila unapred izgubljena bitka.
Ipak, to je takodje sastavni deo sporta kao i pobede. Trenutna losa situacija ne mora da bude strasna pod uslovom da sto pre prevazidje. Prva prilika je vec za vikend kada imamo 3. kolo Kupa i Stafetno Prvenstvo na Rajcu.

LARINA TRKA...

2007-04-09T09:02:00.000+01:00

Protekli vikend smo bili u Palanci i u njenoj blizoj okolini.
“Larna trka”, je memorijalna trka promovisana prosle godine u secanje na Laru Radovanovic, 6-godisnju cerku Slobodana i Ljilje Radovanovic, koja je preminula od posledica teske bolesti… Ovakvu manifestaciju, licno dozivljavam vrlo bitnom iz razloga sto me makar jednom godisnje natera da razmisljam ozbiljno o tim stvarima na koje niko od nas nije imun.
Posast ne bira –to je ono sto je najstrasnije i ono sto bi to trebali svi da imamo na umu…
Sto se trke tice, ja sam zbog obaveze da Ivanin praznik (u nasoj lokalnoj hijerarhiji – Bozic /moj, Uskrs/Ivanin) provedem po njenoj zamisli, ucestvovao samo na subotnjoj trci.
Utisci – ono sta sam ocekivao, to sam i dobio.
Tipican teren i vegetacija za nadmorsku visinu od 100-200 m. Gusto, demotivisuce, ali na svu srecu kratko.
Postavljaci staza su shodno mogucnostima izvukli najbolje iz ovakvog terena.
U zaista, neocekivano, jakoj konkurenciji zauzeo sam 2. mesto sa 1.40 min zaostatka za odlicnim mladjim Doganovim iz Bugarske koji je pobedio i drugog dana i tako osvojio ovaj memorijal. Cak i da nisam napravio ono malo gresaka (oko 45”, najvise - minut), ne bih ga prestigao.
Sada se okrecemo sledecem vikendu i nastupu na POSTAS KUPU.
Akcenat na drugi dan – 15 km, sa 600 uspona i 30 kt.

A, evo i linka na ukupne rezultate iz Palanke…

Paragovo 2007 - "U se' i u svoje kljuse..."

2007-04-02T16:43:00.000+01:00

Juce smo bili na Pargovu.
Lep dan i puno takmicara iz nekoliko zemalja kao da najavljuju neke nove, pozitivne struje kroz nas orijentiring.
U muskoj eliti, veliki broj takmicara i zaista jaka konkurencija.
A ja...
Nisam zadovoljan posle jucerasnje trke.
Kada pogledam moje varijante i uporedim sa varijantama Denes Zoltana, Lina i Lacha, moje varinjante su bile najpreciznije i bio sam, od pomenutih, najblizi toj nekoj “perfektnoj trci”.

Ali, u generalnom skoru - prvoplasirani me je pobedio sa 6 minuta prednosti ili preko minut po kilometru! I na kraju, tek 6. mesto, rekao bih...
Ono sto me posebno nervira je cinjenica da sam zaista vukao sa 100% svojih mogucnosti. Posledice polumaratona, ocigledno jos nisu sanirane. Znao sam to, i u protekloj nedelji sam kroz treninge probao da ih prevazidjem (u utorak sam planirani O-trening duzine 9 km morao da skratim na 3.7 km jer se malo ne polomih u sumi), ali ocigledno je da nisam potpuno uspeo u tome.
Tako se zavrsila “Vojvodjanska prolecna turneja” koja je pocela trkom na Rohalj bazama, pa se nastavila Novosadskim polumaratonom i zavrsila odlicnom trkom na Paragovu. Sve cestitke organizatorima.
Sada se okrecemo sledecim izazovima – povratak u trazeni ritam za Postas Kupa koji je polovinom aprila i Rajcu na kojem moja ekipa brani naslov Stafetnog prvaka u seniorskoj kategoriji...

...

2007-03-28T10:41:00.000+01:00

Nisam se javljao dosta dugo. Gornja slika ce valjda pomoci da mi jedan deo populacije (uglavnom muski) koji posecuje blog, ne zameri preterano.

Ovaj post ce biti retrospektiva minulih dogadjaja.

Idemo redom:

DUNAVSKI KUP na Rohalj bazama je protekao, sto se mene licno tice, ocekivano. Lep teren, brza trka i dobar rezultat. I puno ljudi u muskoj eliti...

Nakon toga okrenuo sam se pripremi za polumaraton.To je bio jedan od onih vikenda za koje znate da ce te dati sve od sebe i uprkos tome vasa postignuta vremena nece biti dovoljno dobra u poredjenju sa prvoplasiranima. U subotu sprint-trka po novoj (zaista mnogo boljoj od prethodne) karti Kalemegdana. Tu nam je Igor pokazao koliko mu odgovaraju ovakve trke i pobedio prilicno ubedljivo za trku ovog tipa - Lino na drugom mestu je zaostao 53", a ja na trecem sa 1'32".

Na nedeljnom polumaratonu, na koji sam trebao da idem sa Linom i Martom, a nisam jer sam prevideo pomeranje sata unapred, pa sam tako otisao upola praznijeg auta od planiranog. Verujem da im nije bilo ni najmanje prijatno cekati po onom vetru cirka 45'. Ne bi ni meni bilo.

Ja bih pozvao na mobitel coveka kojeg cekam i proverio sta se desava...

A na polumaratonu se nastavlja dominacija "orijentiraca atleticara". Igor i Pop prave zaista sjajna vremena. Ja sa svojih 85'40" na svom debitantskom polumaratonu moram da budem zadovoljan. Ali sledeci polumaraton koji planiram da istrcim, biracu da bude na jesen. Mislim da ce mi tada vise odgovarati da trcim kada se zavrse sva orijentiring iskusenja...

U ovoj nedelji pravim treninge kako bih se sto pre vratio u ritam, jer vec u nedelju nam pocinje nacionalni kup i prva ovosezonska WRE trka kod nas. Kazu, odlicna konkurencija u muskoj eliti...

Muski sam podneo vikend atleticara. Sada se vracamo u sumu i uzimamo kartu u ruke...

Rohalj baze - pocetak sezone...

2007-03-15T23:22:00.000+01:00

U nedelju, krece sezona 2007 i kod nas...
Obnovljeni DUNAVSKI KUP, za koji me vezu lepa secanja na moje pocetke u kategorijama M12 i M13-14, ove godine je jednodnevno takmicenje na koje se boduje samo za vojvodjansku ligu. Nazalost, jer
broj prijavljenih takmicara je sjajan! Tako je uvek na prvim prolecnim trkama...
U sklopu priprema za ovu trku, danas smo ja i Belac napravili mini-duel na Uscu. Iz ovog duela, koji je bio dug 6.8km, Belac je izasao kao pobednik sa 29 sec. boljim vremenom (31.38 On, 32.07 Ja).
Mislim da on i ja imamo najnezgodnije sparing partnere na treninzima.
Ne moz' se opustiti!
Elem, jako sam zadovoljan sa kakvom kondicijom izlazim iz ove zime(cuj - zime!?). Malo sam se ove nedelje odmorio od trcanja sa tek tri treninga, ali nije ostavilo traga. Imam dobar kontakt sa kartom, na kojem sam intezivno radio tokom proteklih meseci, i cini mi se da sam uspeo da se vratim u trazeni ritam iz perioda jun-jul-avgust-septembar 2005. godine, sto se ovog segmenta tice.
Od nedelje krecem sa intervalima i istrcavanjima. To su treninzi koje sam skroz zapostavio prosle sezone a koji, ako ih ne budem radio ove godine, necu imati sta da trazim na ovim nasim trkama koje ce, sudeci po kalendaru i terenima, biti samo pusto prasenje sa minimumom orijentacije.

Ali, idemo redom; za pocetak, Rohalj baze, nedelja 18.03. u 11 h...

Samanjac - otvaranje sezone...

2007-03-09T12:44:00.000+01:00

Bas kao i meni 2004 godine, nekim nasim takmicarima sezona pocinje u Lipici.

Ja od tada vise nisam isao tamo ali su mi utisci sa tog takmicenja zaista dobri.

Nekako mi je u poslednjih par godina moje sopstveno vreme postalo prilicno skupo, pa tako se moram dobro organizovati i izbegavati trke koje oduzimaju dosta vremena. To je takodje razlog sto ni ove godine necu na Lipicu, a definitivno necu ni u Bugarsku za Kupa Velikden. Bio sam i tamo dva-tri puta i odlicno se proveo svaki put kada sam isao, ali mislim da bi me put do tamo (a pogotovu povratak nazad) dotukao.
Resio sam da te dane oko 1.maja (jos ne znam tacne datume) iskoristim tako sto cu otici na Samanjac i napraviti nekoliko kvalitetnih tehnickih treninga na dobrom terenu i na najbolji nacin se spremiti za Plitvice koje ce doci dve nedelje nakon toga i dve WRE trke.
Ako ima zainteresovanih za ovu akciju, neka se jave na poznati e-mail pa cemo se dogovoriti.

Licno, voleo bih da se skupimo onako neobavezno na par dana i da malo treniramo na dobroj karti i na dobrom terenu bas kakav je Samanjac. U slucaju da ima zainteresovanih, obecavam da cu se angazovati oko obezbedjivanja smestaja po povoljnoj ceni ili na Grzi ili u Paracinu.

LET'S GO ON!

2007-03-06T13:24:00.000+01:00

Pocetak takmicarske sezone, sto se inostranih trka tice, je poceo.
Proslogodisnje izdanje BOROKA KUPA i ovogodisnje je bilo isto po dve stavke – sjajnim stazama i prilicno hladnom vremenu. Sto se tice posecenosti, ovogodisnje izdanje je imalo kud i kamo vise ucesnika pa je samim time i konkurencija u elitnoj kategoriji bila znacajno jaca – Slovaci, Slovenci, Madjari, Srbi...
Krajni ishod nakon ukupno 20 kilometara orijentisanja po gustim spletovima kleke i gloga i tek nekoliko deonica po sadjenim boricima definisem kao – obecavajuc. Mozda nisam mogao brze, ali onda treba biti za nijansu konkretniji.
Zauzeo sam 5. mesto u u generalnom plasmanu, u konkurenciji od 27 takmicara, sa 15-ak minuta zaostatka za pobednikom.
U subotu, zbog problema na granici i kasnjenja na start, vec sam prezalio regularan plasman i prebacio se da napravim dva kvalitetna treninga, ali zahvaljujuci pre svega razumevanju organizatora i angazovanju Perice oko podizanja startnine, ipak smo uspeli da startujemo. Iz auta pravo na start. Zagrevanje – 350 metara koliko je bila udaljenost CILJ-START. Generalno sam dobro resavao izbor varijanti, ali na nekoliko mesta sam imao znacajne nesigurnosti oko same kontrole. Na kraju, 4.mesto i 8.6 km za 60:24 min.
To je bilo prilicno dobro.
Za nedeljnu trku sam skroz promasio u pretpostavci koncepciju postavljaca staze. Ocekivao sam na 11.6 km brzu trku sa dosta deonica po beloj sumi.
Od 27 kt, belu sumu sam video do druge i na 4 poslednje kontrole.
Skoro 85% staze je provuceno kroz lavirinte guste kleke. Moje greske su pravljene pred sam kraj trke, kada sam zbog umora i konstantnog pritiska koje nosi navigacija po ovakvom terenu, vec imao velikih problema sa drzanjem koncetracije na bilo kakvom nivou.
Na kraju moje vreme na 11.6 km – 85:28 minuta.
Moram da zakljucim da je postavljac opako takticki pripremio nedeljnu stazu.
Isto tako mogu da zakljucim da je mi je u ovoj pripremnoj fazi, orijentiring manji problem u odnosu na slovacke i madjarske orijentirce, za razliku od moje brzine. Po sporijoj a duzoj stazi sam zaostao isto koliko cak i manje, nego na kracoj i brzoj – 7, odnosno 8 minuta. Ipak, ne treba se previse okretati na ove trke koje su krajnje specificne, pre svega zbog terena na kome se odrzavaju.
Inace, Denes Zoltan koji je radio kartu i postavljao staze, je trcao van konkurencije dugu stazu i istrcao je za sjajnih 68 minuta.
Okrecem se novim izazovima. Sledi obnovljeni Dunavski Kup na jednom od najlepsih terena na Fruskoj Gori - Rohalj baze, 18.03.
Zatim, 25.03. idem na Novosadski polumaraton, koji bih ja naradje preskocio ali to je ovogodisnji kondicioni test za kandidate za reprezentaciju. Mislim da mi mnogo vise odgovara da takvu trku trcim na jesen. Sta je - tu je...

4 day's to go...

2007-02-27T14:52:00.000+01:00

Portugal je definitivno preuzeo primat u organizaciji prvih sezonskih jakih trka koje posecuje sam vrh svetskog takmicarskog orijentiringa. Lepu priliku za trening kampove pri prijatnom vremenu u okruzenju odlicne konkurencije koriste svi koji imaju iole takmicarskih ambicija na svetskom nivou. Ja sam oduvek sa paznjom pratio kakve rezultate postizu takmicari iz naseg blizeg okruzenja u odnosu na top orijentirce. Kao i par godina unazad, Disl je "Balkan-boy No.1", ali su ove godine Slovenci konacno izasli iz sablona dobrih organizatora koji su odavno potvrdili. Cini mi se da takmicari iz "zemlje sa vise karata nego orijentiraca" najavljuju da ce ove godine imati i respektabilne takmicarske rezultate.
Sto se moje malenkosti tice,za 4 dana, bas kao i prosle sezone preko juga Madjarske krecem u novu takmicarsku sezonu i lov na nekoliko zeljenih ciljeva koje sam izdefinisao u skladu sa svojim obavezama i nakon priprema kroz zimu:
1. Branim 3 naslova prvaka (stafeta, srednje, duge), i najavljujem napad na naslov Prvaka u sprintu.
2. Napredak na WRE listi.
Svoj optimizam gradim imajuci u vidu proteklu zimu u kojoj nemam preterano pretrcanih kilometara (prosek 170 mesecno) ali koju sam poceo jos u oktobru. Napravio sam pregrst dobrih tehnickih treninga na kojima sam uspeo da lokalizujem svoje greske, i da ih vremenom lagano ispravljam. Bilo je tu Lipovace, Bogovadje, kampa u Madjarskoj, Samanjac, Pescare... Zaista, zahvaljujuci kontinuitetu sa takvim treninzima, sa puno samopouzdanja docekujem novu sezonu.
A nakon dobrih iskustava na visednevnim trkama (Oringen 2005, Istanbul 2006) ove godine cu na Hungarija Kupu u Pecuju pocetkom avgusta, probati da nastavim taj niz.
Sto se reprezentativnih obaveza tice, ove godine kandidate za mesto u nacionalnom timu ocekuju dva nastupa - Svetsko Prvenstvo u Ukrajini polovinom avgusta, i Balkanijada u Turskoj polovinom septembra. Na Svetskom Prvenstvu se trazi bolji plasman od 20. mesta na kvalifikacijama u nekoj disciplini, a sa Balkanijade bi se vratio zadovoljan ako bi smo uspeli da ispravimo proslogodisnji kiks zauzimanjem 4-og mesta u muskoj stafeti i vratimo se medju prva tri (a mozda i medju prva dva).

...

2007-02-18T20:32:00.000+01:00

Prosle radne nedelje smo isao na preglede i testiranja, pa podnosio zahtev za madjarsku vizu, jer se spremamo za porolecno izdanje Boroka kupa 3 i 4.marta, na kome branim prvo mesto osvojeno prosle godine, tako da sam morao da zrtvujem treninge. Jedan nocni u Kosutnjaku i trcanje na traci tokom testiranja – i to bi bilo to. Zato sam za vikend imao interesantan tehnicki trening na Lipovaci u subotu, a u nedelju jedno uporedno trcanje sa Igorom od 16 km na Adi.

U subotu sam napravio prvo dve kratke klasicne staze izmedju kojih sam ubacio merenje na 700 metara kros trcanja. Treci orijentiring deo je bilo tzv. PROZOR orijentiring na kome se kontrole traze na osnovu procene razdaljine i pomocu datih detalja u samoj blizini kontrole. Ovo mi je bio prvi put da probam ovakav tip treninga i nisam najzadovoljniji kako sam ga realizovao.
Cini mi se da jos uvek vise paznju obracam na trcanje nego na navigaciju.
Ali generalno – odlican tip treninga.
Izmedju orijentiring deonica sam ubacio merenje vremena na 700 metrara kros trcanja (na semplovima, dato isprekidanom linijom na sve cetiri karte). Umesto tri vremena koliko bi trebalo da ih bude, dacu vam samo dva .Razlog je prost – zaboravio sam da istrcim prvu deonicu izmedju staze 1 i 2.
Nakon staze br.2 na 700 metara sam trcao 2:23, a nakon trece 2:12. U nedelju smo, pripremajuci se za test trku na Novosadskom polu-maratonu ja i Igor trcali 16 km (dva sira kruga oko jezera) na Adi. Prvi krug smo krenuli lagano, i istrcali ga za 36:12. Drugi krug smo drasticno ubrzali i istrcali ga za 32:26, sto ukupno daje 68:38. To vreme je oko minut sporije nego kada sam trcao sam pocetkom ovog meseca istu stazu, s tom razlikom da sam sada istrcao najbrzi krug, mislim na drugi. Ono sto je zaista fascinantno, to je lakoca sa kojom Igor pravi ovakvo vreme. Dacu vam primer – u prvom krugu moj puls je 159 , a njegov je 141. U drugom krugu, meni otkucaji dostizu cak 175, dok on trci opusteno sa 151-153... Verovatnoca da ce polumaraton u Novom Sadu istrcati za planiranih 78 minuta je zaista velika, dok cu ja morati dobro da zagrizem da bih dosao dao planiranih 84 minuta, sto bi dalo 3.98 min/km. Pitam se samo da li u ovakvom tempu i brzini moze nalaziti kontrole bez gresaka. Nesto slabo trenira sa kartom... Ipak je karta neizostavni deo orijentiringa.

Bogovadja, tehnicki trening

2007-02-05T09:10:00.000+01:00

Ta-na-na-naaa! Evo me – ziv sam i zdrav…
Razlozi mog ne javljanja su skroz opravdani – posao i iskljucivo posao. Ovo sto pisem ne znaci da sam ga zavrsio, vec samo da sam pregurao jednu napornu fazu u pripremi jednog proizvoda koji bi tokom ovog meseca trebao da ugleda svetlo dana.
Sto se treniranja tice, vrlo sam marljiv. Prosle nedelje sam imao nekih porodicnih obaveza (citaj, svadba iz blizeg familijarnog okruzenja) ali smo zato u subotu razvukli interesantni reljefni orijentiring od 13.5 km. Tokom radne nedelje, bilo je laganog trckaranja, da bi ovaj vikend bio onako pravi – u subotu mali test na Adi. Trcao sam 16 km za 67:29 min pri prosecnom radu srca od 169 otkucaja u minuti. Imam malo manje od dva meseca da se pripremim za Novosadski polumaraton, na kojem bih bio zadovoljan da trcim 85 minuta u ovo doba godine. U nedelju, odlazak na Bogovadju sa Bekanom i Natasom i odlican orijentiring trening koji je sadrzao klasicne staze, zatim reljefni deo i koridor na kraju. Taj deo trening je duzio 7.7km, a ja sam ga istrcao za 59:51. Kad se tome doda jos 4.1 km u dolasku i odlasku, onda se dobije 11.8 pretrcanih km. Na semplovima mozete videti kako je to izgledalo.

U duhu raznoraznih izbora...

2007-01-18T11:17:00.000+01:00

Od kako se saznalo da ce parlamentarni izbori biti odrzani 21. Januara, 2007 godine nekako su sve protekle praznike obelezile reklamne kampanje politickih opcija koje se bore za ulazak u parlament. Tako se skroz neprimetno provukla Izborna skupstina Orijentiring Saveza Beograda, na kojoj su izabrani novi ljudi i priznajem da sam bio prijatno iznenadjen kada sam dobio poruku i video sastav koji ce u narednom periodu voditi ovu organizaciju:

Predsednik - Damir Burazerovic (OT Rtanj)

Podpredsednik - Vladimir Tokalic (PD Pobeda)

Clanovi UO - Mika Markovic (PU Maslacak), Mrgud Pajko (OK DIF) i Natasa Ajdanic (PSD DMB).

Rekao bih, kombinacija mladosti i tanka ali jaka nit iskustva i harizme kod najstarijeg clana UO.

Ono u cemu sigurno nece oskudevati, to je ono sto je imao i prethodni saziv - dobra finansijska sredstva. E, da li ce se ta sredstva pravilno usmeriti i opravdati zavisi od onog sto prethodni saziv nije imao - dovoljno jasnu i definisanu viziju svog delovanja.

A, danasnjim sastankom UO, Republicki Savez se useljava u nove prostorije na Zelenom vencu.

Danas cu posetiti sastanak da se vidim sa nekim ljudima i da vidim novu bazu nase organizacije.

Sto se treniranja tice, nakon predaha u vidu redjeg treniranja i aktivnog odmora, ulazim u drugi, najdosadniji ciklus zimskih priprema koji bi trebalo da obelezi sakupljanje kilometara i uspona. Nekako, bili bi mi zanimljivije da ima snega ali kakvo je vreme, nova sezona je mogla komotno da pocne u januaru. Na Lipovaci sam trcao u kratkim rukavima... Zima traje jos dva meseca (kalendarski) pa mozda je ipak bolje da se ne radujem prerano...

Lipovaca ili "Povratak na mesto zlocina..."

2007-01-15T09:26:00.000+01:00

Proteklog vikenda, sakupilo se, priblizno 25 pretrcanih kilometara. Ot toga 10 km kros trcanja po asfaltu u subotu na Kosutnjaku, i nesto malo manje od 14 km orijentiringa u nedelju na sidskoj Lipovaci. Ni u najludjim snovima nisam ocekivao ovako blagu zimu, pa koristim svaki slobodni trenutak da prasim po sumi i sakupljam kilometre i uspon. Ako nastavim ovakvim tempom, u januaru cu prebaciti 200 km, i tako napraviti progres u odnosu na decembar za 30%.
Nedeljni trening je prica za sebe. Bilo nas je na Lipovaci iz cetiri kluba (Paracin, DMB, Rtanj i Sid) i za one koji tek ozbiljnije pokusavaju da prodru u tajne korektnog orijentisanja Belac je napravio dobru stazu po najcistijem delu sume od nekih 4.7 km.

Ja sam osmislio trening iz dva dela – prvi deo je bila prilicno nezgodna klasicna staza duzine 10.2 km i kako god banalno zvucalo, to je bio sekundarni deo treninga. Primarni deo nedeljnog treninga je bio jedan kratki score od oko 2 km ( duzina je zavisila od odabira varijanti) koji je dolazio nakon istrcane staze, i na kome sam sebi za cilj stavio da istrcim oko 10 minuta (5.00 min/km).
S obzirom da su kontrole bile pobacane po cistom delu sume, to je u normalnim okolnostima izvodljivo – hteo sam da proverim svoju brzinu nakon 10 km orijentiringa. Izduvao sam se jedno 4 minute po zavrsetku staze, namestio timer na 10 min i – krenuo.
Na kraju kada sam protrcao zamisljenu liniju cilja i zaustavio sat na njemu je pisalo da je ostalo 0:06,73 sekundi do curenja 10-og minuta. To znaci da sam sakupio kontrole za 9:54,27 a duzina moje napravljene varijante je bila 2.1km ili 4.54 min/km. S obzirom da nisam imao postavljene kontrolne tacke i da je to dodatno otezavalo i pravilo trening sporijim (zveranje, osvrtanje, trazenje...), smatram da sam u slucaju postavljenih kt mogao da istrcim za jedno 30 sec. brze.
A dok smo mi trcali orijentiring, jedan deo ekipe (Milanu i Miletu Stevanovicu – hvala vam za vrlo ukusne gurmanluke, mada znam da ce Milan svu zaslugu pripisati sebi) je vredno radio na rostilju i pripemi klope za ucesnike izleta. Njima je veci deo akcije svesrdno pomagao nekadasnji vrlo popularni pevac zabavne muzike Bojan Milanovic (zenama je verovatno mnogo poznatiji) pobednik nekoliko prestiznih muzickih festivala tokom 90-ih. Kako je bilo lepo vreme, a izletiste prepuno ljudi, a sa nama u drustvu Bojan Milanovic, u jednom trenutku sve zene koje su bile tog trenutka na Lipovaci, bile su za nasim stolom. To me je navelo da se pitam – kako li je kad ste u drustvu sa Zdravkom Colicem ili Borisom Tadicem?
A do kraja dana – klopa, smeh, drustvene igre tipa ledene cike, politika... Za svaciju dusu po nesto.
U sam smiraj dana krenuli smo nazad...

Oktobar u januaru...

2007-01-12T09:58:00.000+01:00

Treninzi idu uobicajenim tokom. Jos uvek kombinujem fittnes i trazenje optimalnog tempa. Juce, dan kao izmisljen za trcanje, i mi smo napravili jedan neobican ali zaista interesantan trening, koji mozete videti. Za one koji nisu prepoznali (mada ne verujem da ih ima mnogo), radi se o aero snimku Usca. Magic Map je finansirao reambulaciju ove karte na kojoj je trcan promotivni Night Score na Gala veceri, dok je crtanje karte finansirao OSB. Bilo je dosta primedbi na kartu od svih koji su je koristili, a mi sami smo bili najnezadovoljniji Ipak, za treninge je sasvim zadovoljavajuceg kvaliteta. Trceci jucerasnji trening na snimku, shvatili smo da bi za ovaj teren pojedini simboli morali da se izmodifikuju da bi se situacija sa terena realno prenela na kartu. Vec smo skoro na pola Januara…

Trening kamp u Kiskunhalasu

2007-01-08T16:16:00.000+01:00

Proteklog vikenda, tokom Bozicnih praznika, u Madjarskoj je odrzan tehnicki trening kamp na terenima u blizoj i daljoj okolini Kiskunhalasa, u organizaciji orijentiring kluba iz Segedina. Put Madjarske smo se uputili Marta, Lino i Ja, krenuvsi u petak 05.01. i nakon prijatnog puta i bez ikakvih problema na granici, stigli na odrediste prvog treninga – Pirto.
Tog dana je na programu bio klasicini trening – tri tipa staze razlicitih duzina (5.5, 8.5, 11.5 km).
Ja i Lino smo istrcali najduzu stazu, dok je marta trcala 5.5 km. Karta je bila razmere 1:15000, i ekvidistance 2m, iz 2000-te godine, pa je na nekim mestima teren doziveo drasticne promene (posecene ogromne povrsine pod sumom i reljef skoz izravnjan), sto organizator ocigledno nije znao, pa je stavljao kontrole bas na tim mestima, te nas dodatno zbunjivao i onako skroz nenaviknute na pomenute karakteristike karte. Ipak, shvativsi to kao ¼ od jedne celine, dobro smo se zagrejali za naredne treninge.

U subotu pre podne, na programu je bio 'one-man-relay', sa cetiri staze koje su ukupno davale 15.3 km. Karta iz 1994 godine, ali sasvim korektna jer se reljef nije menjao, i razmere 1:10000/2m. Moje vreme na ovom treningu je bilo 98 minuta.

U subotu popodne, na programu je bila memorija + 4.5 km klasicne staze. Tek na memoriji sam usao u pravi ritam, i konacno napravio dobar trening. Organizator se potrudio da na teskom terenu napravi brzu i dinamicnu memoriju. Na klasicni deo treninga nisam otisao jer je lagano pocelo da se smrkava, pa sam optrcao dve kontrole da se rastrcim i vratio se na cilj.

A nakon tog treninga, skocili smo do obliznje Kiskunmajse i otisli na termalne bazene. Tu smo se odlicno opustili u vodi od +38C i dobro se proveli. Nakon bazena, povratak u Kiskunhalas i odlazak na pizzu pa na preko potrebno spavanje.
U nedelju na poslednjem treningu, cekao nas je masovni start sa 80% iste staze i nekoliko razlicitih racvanja. Broj ucesnika na nedeljnom treningu je zaista bio fascinantan – preko 60-ak po mojoj slobodnoj proceni , ukljucujuci tu i nekoliko madjarskih TOP orijentiraca (Denes Zoltan, Molnar Tibor, Eva Makrai i mnogi drugi). Vrlo dobra i dinamicna trka. Trcali smo u grupi, racvali se pa se opet nalazili i nastavljali trku... Pobednicka vremena na stazi od 8.2 km su bila oko 42:30 min, dok sam ja trcao 48:44.
Tako se zavrsio prvi tehnicki kamp u 2007 godini.Sve je bilo kako treba – lepo vreme, treninzi, smestaj, tereni, karte, drustvo i zabava... Ukupno 39 km orijentiringa po interesantnom terenu. Lep Bozicni vikend.

Hrabro u nove izazove...

2007-01-02T15:03:00.000+01:00

U smiraj 2006-te godine, tacnije 31.decembra uradio sam test na 10000 metara na stadionu FK SFS Borca u Paracinu.
Taj test sam uradio silom prilika jer je u planu bilo da u subotu odem na Grzu i istrcim 23 km trekinga, ali je doslo do promene plana zbog kasnijeg polaska iz Beograda. Subotu sam odmarao, i planirani trening odlozio za nedelju. U Nedelju ujutu u Paracinu je bilo oko –8C, sto znaci da je na Grzi oko –12 (na Grzi je uvek +-4C u odnosu na Paracin). To je bio dovoljan razlog da otkazem Grzu i potrazim alternativu. Nije mi se mililo da izlazim po takvom vremenu. Resio sam da odem na stadion i istestiram svoju trenutnu formu na 10 km.
U prvi mah, bio sam neprijatno iznenadjen vremenom koje sam napravio - 42:37. U stvari, nije me iznenadilo postignuto vreme, koliko moja nemoc pri pokusaju da ubrzam svoje noge. Jednostavno - moja brzina je nikakva. Mogao sam onim tempom (HR: max-179/avg-169) da istrcim jos 10-15-ak kilometara bez problema, ali moji pokusaji da ubrzam i da tempo ucinim dinamicnijim su se zavrsavali vec posle 200-300 metara.
Tako se jedan alternativi trening pretvorio u trening koji sam trebao svakako uraditi da bih imao jasnu sliku o svojoj trenutnoj formi.
Onda sam uradio analizu svog rada u prethodnom periodu i brojke kazu:
Decembar 2006:
- Od 31 dana u decembru, trenirao sam 21 dan ili svaki treci dan sam odmarao (75%). Od 21 dana, 13 sam proveo u teretani trceci na trenazeru koji i nije bas da covek na njemu moze da pusti korak onako kako treba.
- Sakupio sam sam 978,05 minuta trcanja ili 16h 18min 05sec
- Pretrcao sam 162,15km, sto daje 7.8km po danu.
Od svih tih treninga, na ni jednom nisam radio brzinu!
Uglavnom je to bilo intervalno trcanje.
U principu, ja nikad i nisam trcao nesto drasticno brze na ovoj deonici. Ipak, u martu cu testirati 5 km na stadionu i 12.5 km krosa, i do tada cu morati dobro da izdefinisem i oblikujem svoju brzinu.
A pored toga, na svakom sledecem testu trcacu sa jos nekim ko je priblizno moje forme ili malo spremniji od mene i da napravimo takmicarsku atmosferu koja bi trebala dodatno da motivise.
Stvari stoje tako, a do prve zvanicne trke u novoj sezoni ostalo jos tacno 90 dana.
Blizi se kraj prvog ciklusa zimskih priprema koga su obelezili uglavnom relaksirajuci treninzi, te nekoliko dugih i izazovnih trekinga. U petak ujutru krecemo put Madjarske na jedan mini-tehnicki kamp na terenima oko Kiskunhalasa.
Odlican nacin da se prekrati pauza izmedju dve sezone. Ocekujem pre svega da nam se vreme smiluje i da ne bude preterano hladno. Sto se samih treninga tice, ako uzmem u obzir cinjenicu da treninge sprema covek koji je pripremao najbolju madjarsku orijentirku svih vremena i jednog Svetskog sampiona - Olah Katalin, onda je to meni sasvim dovoljna garancija za kvalitet kampa. Sa poslednjim treningom na tom kampu, tacno na pravoslavni Bozic, zavrsavam prvi ciklus zimskih priprema.

Novogodisnje zelje

2006-12-29T14:43:00.000+01:00

SVIM ZALJUBLJENICIMA U ORIJENTIRING I POSETIOCIMA BLOGA, SVE NAJBOLJE U NOVOJ 2007-OJ GODINI!

O-marathon

2006-12-25T10:19:00.000+01:00

Kada smo 2003 ili 2004 vise i ne secam tacno kad, Ilke, Krle i Ja isli iz Paracina za Vrsac na trku koju je organizovao Kompas, put nas je vodio preko Pescare i preko sela Susare. Jos tada sam opazio da bi tu mogao biti interesantan teren, pa sam cekao prvu priliku koja mi se ukazala da dodjem i potvrdim ili razbijem svoje pretpostavke.
Da sam znao kako je dobro, dosao bih mnogo ranije. Ovako, juce smo Igor i ja koristeci vojnu kartu razmere 1:25000, koja odgovara stanju na terenu po mojoj proceni oko 80%, a ako na nekim mestima i nije reljef bas dobro desifrovan, sa vegetacijom se nije moglo pogresiti - sumarci stoje tako dobro kao da je karta juce zavrsena i napravili mesavinu trekinga sa nekoliko zahtevnih orijentiring deonica i sklopili dobar trening.
Teren je tipican za pescaru, sa dosta pescanih dina, i na pojedinim delovima me je podsetio na teren na kojem su se ove godine odrzale trke za Juniper Open (Boroka Kupa) u Madjarskoj.
Ipak, jedan deo terena je na mene, a i na Igora sasvim sigurno ostavio poseban utisak, a to je Zagajicko brdo (7, 8 i 9 kt.). Tako izrazen reljef kroz pravilno oblikovane uvale i grebene sa sirokim dolinama nigde nisam video u Srbiji.
Pravi zimski trening – dug, dinamican, iscrpljujuc. Do Panceva se nismo mogli ugrejati, iako sam tokom celog povratka drzao grejanje na maximumu.

Indoor training season...

2006-12-20T10:46:00.000+01:00

Posao, sneg, guzva u gradu, posete rodjacima i odlasci na krsne slave, prikupljanje potrebnih dokumenata za izdavanje madjarske vize... Ovo je trebalo da bude kratki opis desavanja kod mene.
Odlasci u fittnes centar i raznorazni eksperimenti na trenazeru mi dodju cista relaksacija. Juce sam bio tamo u ranim prepodnevnim casovima kada nije bilo guzve i napravio za 30-ak minuta oko 6.5km u tempu koji mi je skroz odgovarao, sto je prava retkost na trenazeru. Ne dozivljavam ga kao prirodni ambijent za trcanje pa se retko kad i osecam prijatno dok sam na njemu. Ali, da pomaze za odrzavanje forme - to ne poricem.
Decembar prolazi manje-vise planirano...
Prvi krug zimskih priprema zatvoricu sa kampom u Kiskunhalasu od 05-07.01.2007. Ako uzmem kao relevantno rezultat sa nedeljnog treninga u pescari, onda mogu da kazem da sam u dobroj formi.
A poslednjih dana definisem i svoje glavne ciljeve za predstojecu sezonu. Izmedju ostalih resio sam da ucestvujem i na Beogradskom polu-maratonu. Bice malo nezgodno zato sto se ta manifestacija poklapa sa Memorijalom, ali poslednjih 4-5 sezona je to tako i ovog puta sam resio da na Rajac u sledecoj sezoni istrcim samo stafete.

Zimski eksperimenti...

2006-12-18T10:12:00.000+01:00

Za juce sam napravio jedan orijentiring trening koji je dosao kao mali test nakon perioda treninga od poslednje trke polovinom novembra, a to je bio Trofej Beograda. U poslednjih mesec dana radilo se solidno, onoliko koliko to obaveze dozvoljavaju, i napravilo se nekoliko izuzetno jakih treninga sa dosta kilometara i uspona, i bilo je dosta eksperimentisanja u fittnes centru na trenazeru.
Jucerasnju ekipu na treningu smo cinili Igor i Ja. Teren se nalazi na jedno 70-ak km od Beograda na samom obodu Deliblatske pescare i ako se pitate koja je to karta, odmah cu vam reci da bih vas postedeo uzaludnog razmisljanja da je kartu napravio Belac pocetkom oktobra, bukvalno iz fotelje koristeci vojnu kartu 1:25 000 kao podlogu za izohipse i aero-snimak. Ni jednom nije izlazio na teren!
S obzirom da nije bilo vegetacije vec da je u pitanju skroz otvoren teren, pretpostavljao sam da uradjena karta ne moze da bude nekorektna pa sam resio da napravim stazu i da proverim kako je sve to ispalo.
Nakon treninga smo i ja i Igor zakljucili da bi ovde trebalo najvise dva-tri dana reambulatoru da na pojedinim mestima malo bolje izoblikuje izohipse i da karta ovakva kakva je trenutno, zadovoljava sve potrebne elemente za treniranje.
Teren je skroz isti kao okolini Kiskunhalasa u Madjarskoj, samo sto fali vegetacije. Ovakav teren ce biti i u Ukrajini na Svetskom prvenstvu, a tu mislim na izgled reljefa, svakako.
Linijski deo treninga se pokazao kao dobar uvod i sticanja jasnije slike o predstavljenom terenu.
Nakon 17 minuta ja sam prvi krenuo na stazu i uspevao da prepoznajem oblike bez problema, pa sam trcao u vrlo jakom tempu. Fali mi brzina (ostrina) sto je u ovom pripremnom periodu i ocekivano donekle.
Na kraju stazu od 8.5 km sa pretrcao za 42:39 sto je 4,98 min/km.
Ove godine nisam napravio brzu trku.
Mislim da se ovde komotno moze ici ispod 40 minuta, sto cu probati u toku sledece sezone kada budem u punoj takmicarskoj formi.

Part of the world...

2006-12-13T09:14:00.000+01:00

Na Avali je u nedelju pretrcano tacno 17.8km sa 800 metara uspona.
Nije lose.
Juce i prekjuce treninzi smanjenog inteziteta, pa od danas opet lagano nesto malo vise km.
A od danas sam deo navece i najpoznatije svetske baze elektronskih orijentiring stranica.

AVALA TREKING...

2006-12-11T10:27:00.000+01:00

U petak uvece, u restoranu Usce na savi, odrzano je Orijentiring gala vece 2006 na kome su dodeljena priznanja za najuspesnije u Kupu Srbije i Kupu SCG u protekloj sezoni. O samoj ceremoniji ne bi trosio previse reci, sem da su gosti i prisutni novinari imali priliku da se malo bolje upoznaju sa orijentiringom. Ako im to nije poslo za rukom putem projekcija, onda su sigurno bili prijatno iznenadjeni na startu nocne trke na Uscu u kojoj po meni licno, svi koji su ucestvovali su bili pobednici. Slika na startu mozda nije bila kao na Jukoli recimo, ali je svakako bilo uzbudljivo.
U subotu sam planirao trcanje, ali celog dana sam se osecao strasno umorno i uprkos odlaganju i pokusaju da kupim vreme da umor iscezne u toku dana, to se nije desilo pa sam resio da je najbolje da se odmorim i pripremim za nedeljni trening.
Moram da priznam da mi je prosla nedelja bila strasno naporna i dinamicna jer sam i pored obaveza na poslu uspeo da napravim treninge svakog dana.
U nedelju, je ekipa u sastavu – Toxi, Igor, Pop, Lino i Ja, otisla na Avalu na trening. I dok sam ja izmerio da bi staza mogla da ima jednu duzinu, onda je Toxi izmerio i jos proverio, pa je staza tada imala drugaciju ali jos uvek pristojnu duzinu, da bi u toku samog treninga shvatili da je staza prilicno duza i od moje i od njegove varijante.
Jos uvek nisam izmerio tacnu kilometrazu, ali znam da mi je trebalo 2h16min za postavljenu stazu. Lino je trcao oko 3' brze, iako smo dobar deo straze trcali zajedno. Toxi i Pop su iskusno od 9-te dotrcali na cilj nakon 1h45min trcanja dok sam ja, trceci sa 12-te na 13-tu sreo Igora koji je tek isao ka 12-oj i sugerisao mu da se okrene i nastavi zajedno sa mnom ka cilju, tako da smo zajedno zavrsili. Uprkos velikom naporu kome smo bili izlozeni tokom treninga i nakon koga sam bio skroz iscedjen, juce je bilo zaista sjajno biti na Avali.

NEW LOOK

2006-12-08T13:52:00.000+01:00

Kao sto mozete videti, promenio sam prvobitni izgled bloga. Ova varijanta mi se cini veselija, a sigurno je kud i kamo upotrebljivija od prethodne jer sam nasao nacina da postavim nekoliko interesantnih linkova. Pored prevashodno orijentiring stranica, nadje se i po nesto o dnevnim informacijama iz svih oblasti.
Svake promene prijaju, a promene na bolje itekako...

KEEP GOING......

2006-12-07T09:28:00.000+01:00

Od nedelje nisam pravio ni dana pauze sto se fizickih aktivnosti tice. U ponedeljak i juce sam bio u fittnes centru na razgibavanju, trcanju na traci i opustanju u sauni, a u utorak i danas sam bio na Kosutnjaku. U utorak sam radio kros trening, dok sam jutros napravio jedan kratki orienteering section na karti koju sam uvelicao na 1:7500, i na kojoj sam ostavio samo izohipse. Ovih dana vegetacija na Kosutnjaku ne pravi problema, i vrlo je trcljivo i kroz najzelenije delove.

Ostao sam duzan publikaciju nedeljnog treninga. izgleda da su veze ovih dana stabilnije, pa da iskoristim dok se opet nesto ne desi...

2006-12-04T10:16:00.001+01:00

Izgleda da su posledice onih silnih eksplozija u paracinskom vojnom skladistu vece nego sto sam mogao pretpostaviti. Naime, kada sam u subotu hteo da krenem na kupanje, rekose mi da je bazen zatvoren jer je prilicno havarisan u noci velikih vatrenih lopti kako su u Paracinu prozvali te dogadjaje.
I umesto kupanja, s obzirom da sam u subotu pre podne imao nedlozna privatna posla sa kojih sam se kasno vratio pa trcanje nije dolazilo ni u drugi plan, resio sam da ipak ne propustim ostatak dana pa smo Ivana i ja otisli do Grze, i napravili jednu setnju od oko 8 km od hotela do prvog jezera i nazad. Kad smo se nakon sat i nesto vratili kod auta, mrak je vec bio poprilican.
U nedelju vec, improvizaciji nije bilo mesta pa sam opet otisao na Grzu i iskombinovao kros-trcanje sa orijentiringom da bih napravio vecu kilometrazu. Poenta kros dela je bila da se ne izlazi iz odredjenih zona koje sam u odnosu na oktobarskih i novembarskih 130-158 podigao na 140-165. Nakon 44 minuta i pretrcanih 9 kilometara, iskocio sam iz maratonki i uskocio u O-shoes, uzeo kartu i kompas i otrcao na up-hill orijentiring. Kao sto sam i ocekivao – bilo je vraski tesko. Downhill sam napravio jer – svejedno sam morao da se spustim do reke i puta. Ovako je bilo zanimljivije. Downhill je manje bitan deo ovog treninga.
Na kraju treninga: 14,350 metara za 91 minut.

Ovo je bio poslednji ovogodisnji trening na Grzi i na paracinskim terenima. Po svemu sudeci u narednih mesec dana cu crpeti beogradske resurse za treniranje i terene u precniku od 100-ak km od Bg-a.

2006-12-01T14:07:00.000+01:00

Sa decembrom pocinje period svakodnevnih fizickih aktivnosti, koji bi kako zima odmice i kako se bude blizila nova sezona trebao da preraste u svakodnevno trcanje. Za pocetak, ovaj vikend sam opet u Paracinu, pa cu u subotu popodne da skocim na zatvoreni bazen i da se malo relaksiram u vodi, a u nedelju pre podne cu na Grzu sa trenutno nejasnom slikom - da li orijentiring ili da razvucem opet jedan ultra-"over-the-hills"- running. Moram da priznam da mi se proslo-subotnji jako dopao...
U decembru, 3 od 5 radna dana koliko ih ima u radnoj nedelji, sam odvojio za fittnes centar ( vezbe, trcanje na trenazeru, sauna...), dva dana za trcanje, dok su vikendi rezervisani za duga, lagana trcanja. Planiram da idem na Avalu, zatim secam se da ima dobrih i jakih puteva na Bogovadji, Paracin, Pescara, Lipovaca...

A, legenda kaze da ono sto budes radio za Bozic, radices tokom cele godine.
Za pravoslavni Bozic (06-07.01) orijentiring klub iz Segedina pravi trening kamp u Kiskunhalasu (karte-Pirto i Harkankotonji), i planirana su 4 treninga na zaista sjajnim mikro terenima na kojima sam trcao 2001 godine, i traje pocevsi od petka 05.01 pa zakljucno sa nedeljom 07.01.
S'obzirom da moj klub svake godine za Bozic organizuje tradicionalni Bozicni trening, ja cu ga verovatno u 2007 odraditi daleko od Paracina. U sustini ustanovljene tradicije nije mesto, vec poenta da se Bozic obelezi trcanjem i na taj nacin nagovesti jos jedna dobra sezona.
Tako cu svoj najdrazi praznik da provedem radno, i bez tradicionalnog Bozicnog porodicnog rucka i svih ostalih akcija koje nosi ovaj praznik.
Posto planiram da idem autom, imam 3 slobodna mesta, pa ako ima zainteresovanih neka mi se jave ili na poznati e-mail ili na mobilni. Od para vam treba 3600 forinti (ili 13 EUR) za dva nocenja u hostelu u Kiskunhalasu (30 km od Kelebije), i za klopu koju ja planiram da nosim od kuce. Koliko sam video, ne naplacuje se nikakva startnina, pa pored gore pomenutih, jedini trosak ce nam biti za gorivo. Znaci, ako ponesemo klopu, 30 EUR ce biti sasvim dovoljno da pokrije troskove.
Ne znam kakvo ce raspolozenje biti za ovu akciju, ali ako bude vise zainteresovanih prednost ce imati oni koji se jave ranije.

2006-11-29T10:12:00.000+01:00

Juce sam bacio pogled na web-site najpoznatijeg orijentiring festivala na svetu
O-ringena 2007 i verovali ili ne tamo vec ima oko 3600 prijavljenih, a 97% od prijavljenih je vec uplatilo startninu!? A jos smo u novembru 2006...
Onda se ja setim nekog naseg takmicenja, (bilo kog, nema izuzetaka) i slike kako se na 20 min od prvog starta u satoru na cilju gde se operativac za SI sistemom, bori sa njih nekoliko koji bi da izmene cipove...
Ali da se vratim na lepsu stranu orijentiringa – O-ringen.
Ovde mozete skinuti reklamni spot koji je organizator napravio i koji je zaista korak napred u odnosu na sve snimke koje sam ja video iz orijentiringa, do sada.
O-ringen je nesto sto svaki pravi orijentirac mora da dozivi makar jednom u svojoj sportskoj karijeri bilo da se bavi ozbiljno ili rekreativno ovim nasim sportom i onda moze komotno da okaci butonke o klin.
Ja sam ucestvovao na ovom festivalu 2005 godine, koji se tada odrzao u oblasti Smaland. Trcao sam u kategoriji H21 Long i nakon 5 etapa, zauzeo 77.mesto od 159 takmicara u mojoj kategoriji.
Neprocenjivo iskustvo. I odmor kakav bas odgovara mom temperamentu... 10 dana – 300 km/h.
Cini mi se da se secam svake pojedinosti od dolaska na geterboski aerodrom do odlaska sa istog nakon 10 dana. Od skoro paranoicnog straha od trcanja po skandinavskim sumama i terenima koje sam navukao slusajuci neke nase iskusnije orijentirce i koji me je pratio sve dok nisam otisao na Svetsko Prvenstvo u Vesterosu 2004 godine i razbio sebi tu sliku, do prasenja u punoj brzini na 5. etapi na catch-time i trcanja staze od 10.5 km celih 74 min.

Ove godine u prolece stigao mi je poziv u goste od prijatelja iz Svedske koga sam upoznao i sa kojim sam se druzio tokom mog boravka na O-ringenu, inace reambulatoru za dve tadasnje etape i kome sam morao da se zahvalim na pozivu i prolongiram za neku drugu priliku. Mislio sam da da cu mozda 2007 uspeti da nadjem malo vremena, ali ako odmah priznam sebi da necu moci da odem, postedecu sebe mnogo maltretiranja i uzaludnog razmisljanja na tu temu. Ovako – pripreme i fokus za domaca takmicenja, a od inostranstva za sada znam da cu sigurno pocetkom avgusta u Pecuj na HUNGARIA KUPA koji je jako blizu i jako jeftin. Mozda Bugarska na VELIKDEN jer su dve trke za WRE...
Ukrajina? Daleko je Ukrajina...Zavisi od mnogo stvari, a najmanje od mene... Hrvatska - da, verovatno u Delnice. Da ne zaboravim i Tursku – Balkanijada, ali ako je krajem septembra ili pocetkom oktobra- onda tesko...
Ono sto je bitno - u ovom trenutku mnogo mi je jasnija slika oko treninga i ucesca na kampovima za predstojecu zimu. Prikupio sam neke informacije. Oko kondicionih priprema jos nemam definisanu situaciju, ali ako sve bude kako treba – Italija.
Od realizacije planiranog, zavisi izgled kalendara za 2007 godinu. Na neke trke se jednostavno ne ide ako nisi dobro pripremljen... I zbog sebe, i zbog institucija ispred kojih nastupas – klub ili nacionalni tim, sasvim svejedno.

2006-11-27T09:48:00.000+01:00

Za vikend je bilo dosta orijentiringa za ovo doba godine.
Subotnji trening je bio jedan treking preko obronaka Juznog Kucaja.
U principu, usao sam u period koji bi trebalo da obelezi dosta pretrcanih kilometara i sa dosta napravljenog uspona. Na karti razmere 1:25000 i ekvidistance 10 m, napravio sam stazu koja je ujedno posluzila i za definisanje novih terena koji bi bili izreambulisani u skorijoj buducnosti.
Ambijent je jednom recju – sjajan. Neverovatno lepo vreme za ovo doba godine, dodatno je pojacalo utisak. Napravio sam oko 21 km i malo vise od 700 metara uspona za 2 sata i 27 minuta. Bilo je par deonica koje su bile tako postavljene, da se moglo birati izmedju zaobilazenja i direktnok resavanja preko brda. S obzirom da je trening, odlucio sam da sve te varijante resavam - preko brda.
Kada sam nakon 2 sata i 15-ak minuta pao na asfalt na putu ka 17 kt, bio sam totalno iscrpljen i od 18 kt sam samo gledao da se sto pre docepam cilja i auta.

U nedelju, je bio planiran jedan tehnicki trening na Samanjcu. Kada imate terene i karte koje su vam jako poznati kao sto je meni upravo Samanjac, onda morate pustiti u pogon svoju kreativnu stranu i osmisliti trening koji bi zaista imao smisla. Ja sam se odlucio za jedan interesantan tip treninga, koji mozete videti na karti. Nakon subotnjeg izuzetno teskog treninga, za nedelju sam napravio jednu relaksirajiucu varijantu od 3.2 km koja je ipak zahtevala punu koncetraciju, koju sam ja i pored stalnih pokusaja, uspevao da odrzim tek na pojedinim delovima staze.

2006-11-23T09:31:00.000+01:00

Kada uvelicas trim stazu sa karte Kosutnjaka na razmeru 1:2500, moze da se dobije interesantan trening. Kako mi je radno vreme od 9, uz dobru organizaciju mogu odvojiti 60-ak minuta treninga na Kosutnjaku. jutros sam malo zapeo oko organizacije, ali sam ugrabio 35 minuta, od cega 15 minuta sprint orijentiringa. Pre toga 10 min zagrevanja i nakon toga 10 min istezanja i strcavanja. Sva sreca pa mi je Kosutnjak uz put ka poslu...

2006-11-20T09:17:00.000+01:00

Trofej Beograda 2006 – nikad kasnije u Novembru i nikad lepse vreme.
Ove godine, odrzan je na Kosutnjaku. Tu, naravno ne moze biti puno iznenjadjenja, ali nekoliko stvari je ucinilo da staze ne budu glupe, kakve obicno budu kada se prave trke na ovom terenu;
Prvo, ovo godisne doba je najidealnije za organizaciju trke na Kosutnjaku, jer je vegetacija skroz promenila svoj izgled nakon opadanja lisca, pa se sada moze komotno trcati i kroz najzelenije delove, i otvara se put direktnim varijantama, a to znatno menja ritam i tok trke – umesto kros trcanja putevima, dobili smo siru lepezu za odabir varijanti.
Druga stvar je postavljanje vidne kontrole i saopstavanje prolaznih vremena takmicara koji protrcavaju i na taj nacin je jedna sportska manifestacija, dobili punu paznju slucajnih prolaznika koji su se nasli u zoni cilja, a takmicari su mogli cuti svoja prolazna vremena i kakvi su u odnosu na rivale, te su nakon toga mogli da prave taktiku za ostatak trke.
Jedno moje subjektivno misljenje – Stevi vise lezi uloga komentatora, nego Tokalicu...
Zbog ucesca u organizaciji Igor, Toksi, Rade i Steva nisu bili u konkurenciji i taman sam se pitao ko li ce trcati, kad - eto Lina pravo iz Zagreba i eto razloga da se paznja podigne na najvisi nivo. Moram da priznam da bi se vise zabrinu da nije dosao...
Pre nego sam krenuo na start, u cilj su utrcali Lino, pa Bekan koga je ovaj prvi stigao 3 minuta, sto je znacilo da je Belac sasvim korektno odradio trku i nakon njih Ceda, koji je ocigledno imao problema na stazi jer ga je Lino stigao 9, a Bekan 6 minuta. Sem toga, postignuta vremena nisam znao.
Nakon jedne konkretne greske i protrcavanja druge kontrole, pa vracanje na nju i onda povratak u trku, dobar deo na stazi sam trcao u dobrom ritmu. Od druge i zaostatka od 1:02 minuta, na dvanaestoj sam imao 1:10 min prednosti i sigurno prvo mesto. Onda je dosao period Linove dominacije i on pravi najbrze prolaze na 5 kt u nizu, i tako smanjuje razliku na –10 sec. To mu je bio odlicno odradjen deo staze jer taj period ni ja nisam trcao lose, ali je on ocigledno usao u strahovito jak ritam. Poslednje dve kontrole i ulazak u cilj ja dobijam za 5 sec. i tako ulazim u drugi dan i trku od 11.5 km sa 15 sec. prednosti. Na kraju, na stazi od 5.5 km postizem vreme od 35:27.
Bekan je svoj trud i vrlo dobro vreme od 39:07 koje bi mu donelo sigurno 3. mesto, bacio u vodu jer nije overio vidnu kt!
Desava se...
U nedelju na zatvaranju zvanicne sezone kod nas, cekalo nas je 11.5 km.
Prvi deo staze sve do 10 kt, je uglavnom bila trka po stambenim blokovima i po asfaltu. Nakon toga, dve kratke i brze kontrole i onda – BAM! Deonica preko cele karte. Kada sam video da cu sa gornje strane napasti kontrolu, odlucio sam trcim zaobilaznom desnom varijantom gde bi izbegao penjanje i da prodjem pored cilja i starta na trimu. Nakon 3.780 metara i 17:14 min, overio sam 13 kt zajedno sa Blazom koga sam stigao na putu do nje, oko 12 min. Najduza deonica ikada na jednoj orijentiring trci u mom zivotu. Onda slede dve kratke deonice gde pravim najvece greske generalno, ali nakon njih uspevam da se konsolidujem i da se vratim u dobar ritam. Na 18 kt sam se dodatno iscrpeo uz brdo odmah po polasku sa 17-te, i na putu do 18-te sam vise prikupljao snagu za ostatak staze. Od 18-te do 26-te jsve je proslo kako treba i u dobrom tempu, a onda za kraj je dosao poslednji uspon u koji sam ulozio poslednje atome snage i zavrsio trku. U cilju moje vreme – 76:32.
Dovoljno dobro za drugu poziciju. Lino je sa 72:51 pobedio drugog dana i zasluzeno osvojio ovogodisnji Trofej Beograda.
Ove godine je mnogo vise vremena proveo na treninzima od mene, tako da iako sam mislio da cu moci i pravio kalkulacije koliko bi trebao da istrcim trku da bi ostao na prvoj poziciji, to su u ovom trenutku puste zelje koje ne odgovaraju realnosti.
A realnost je bila ova trka od 11.5 km i zaostatak od 3:41 min...
Kosmicka pravda. Na kraju puta, rezultati i plasman budu u skladu sa utrosenom energijom, pa moze svet da se okrene naopako tu se nista nece promeniti.
Nisam posle trke bio ni ljut, ni besan na sebe iako sam dao 100% od sebe, jer moje zelje nisu bile u skladu sa mojim mogucnostima, koje opet nisu na zeljenom nivou jer je ovo bila godina velikih odluka i promena u mom zivotu, i koje se nisu smele odlagati. Na njenom kraju sve je proslo kako treba – preskocio sam i tu stepenicu u zivotu, i ostao u sedlu – u dobroj formi, napunjenih baterija i strasno motivisan za novu sezonu.
Promenio sam misljenje, nema pauze – nastavljam sa treninzima laganijeg inteziteta, pa za vikend Paracin i visecasovni treking preko suma Juznog Kucaja. Cisto da se podsetim pravih razloga zbog cega ja ovo radim...

2006-11-14T09:30:00.000+01:00

Istanbul je iza nas... WWOP takodje... Odlazak na ovo prvo, znacilo je propustanje ovog drugog.

Ali, ne zalim.

Visednevno odsustvo sa posla znaci da te ceka gomila stvari po povratku, a ako jos covek tesko podnosi visecasovna putovanja u neudobnim autobusima kao ja, onda sledi logicna pauza u treninzima. U cetvrtak jedan laksi kros, i to je bilo to, do nedelje.

Ovog vikenda neke nase takmicarke su trcale cuvenu trku po Veneciji (sestre Zdravkovic), trku na koju ja godinama unazad planiram da idem i nikako da odem. Rezultati su ovde.

A ovog vikenda je na Rajcu bilo poslednje ovogodisnje okupljanje svih selekcija nacionalnog tima. Dobar broj kandidata u juniorskoj i kadetskoj selekciji se odazvao pozivu, pa selektor i trener ovih kategorija verovatno ima razloge da bude zadovoljan. Ne znam kakvi su rezultati sa kampa, jer se nismo nesto dugo zadrzavali.

Kod seniora, takodje veliki broj odazvalih sa spiska. Ja i Bekan smo zbog poslovnih i privatnih obaveza skocili na Rajac u nedelju na poslednj trening, a jedan odredjeni broj kandidata je opravdano bio odsutan zbog ucestvovanja na Svetskom vojnom u Brazilu. Selektora takodje nije bilo...

Imate kartu sa nedeljnog treninga na srednjm distancama. Trka je bila duga 5.4 km, a ja sam napravio 220 uspona.

Smatram da je ova trka bila test trka nakon subote i tehnickih treninga na koje ja nisam prisustvovao.
Ako pominjemo rezultate, Ceda je imao 44.21, pa posle Bekan, Petrovic... i dalje ne znam kako ide plasman. Ja sam imao najbolje vreme sa 43.51, ali kako je bilo puno decjih kontrola, a na kartama nije bilo opisa tako sam umesto regularne 13, overio neku koja je bila jedno 30-ak metara visocije od nje.
Interesantno je to da sam overio pravu kontrolu, moje vreme bi bilo jos bolje od postignutog.

A ovog vikenda nas ocekuje Trofej Beograda. Oba dana na Kosutnjaku - subota middle (koji preskacem), a nedelja duga i po Radetovim recima, ceka nas nesto krajnje neocekivano???
Na Kosutnjaku??? Hm...
A na toj trci bice i takmicara iz Brazila...
he-he-he...
Momci, mi smo spremni za primopredaju. Totem se buni - u pogresnim je rukama.
Trebali bi da ga vratite u prave ruke, i tako skinete sa sebe prokletstvo koje su vam natovarili na vrat 14. oktobra na Lipovaci... Zajebali su vas, bre!

2006-11-08T12:30:00.000+01:00

Istanbul 5 days je ove godine bila cetvorodnevna trka. Zbog losih vremenskih uslova otkazana je trka prvog dana. Nedolazak nekih najavljenih takmicara je malo razvodnio konkurenciju gde se ipak na kraju naslo jedno 10-ak respektabilnih orijentiraca, sto onih iskusnih, sto novih nadolazecih talenata. Ja sam na kraju ostvario svoj cilj plasmanom u TOP 5, ali mi se cini da sam mogao makar za poziciju biti bolji, a razloge za to sto nisam nalazim u otkazanoj trci.
Najekstremnije je svakako bilo na trci za WRE u najsurovijim uslovima u kojima sam ikada istrcao trku.
Sneg, kisa, voda na sve strane... Nije bilo puteva - to su bili potoci, jezera i divlje bujice koje su nosile sve pred sobom. Na kraju sam zauzeo 6. mesto oko 4.30 min zaostatka za pobednikom iz norveske i tako uknjizio novih 940 WRE bodova. Nakon trke bio sam zadovoljan uradjenim poslom i skroz smrznut!
Najinteresantnija i najneobicnija trka je svakako bio sprint po Grand bazaru poslednjeg dana takmicenja.

Dan II - 7.1km / 290

Dan III - 2.9 km

Dan IV (WRE) - 10 km

2006-11-07T09:53:00.000+01:00

Vratio sam se iz Istanbula. Posto pripremam pricu za blog, sad cisto da se javim da sam ziv...

2006-10-27T13:55:00.000+01:00

Juce oko 16 h oteh Belca nekim poslovnim partnerima, te odosmo u Kosutnjak da uzivamo u treningu na ovo sjajno miholjsko leto. A tamo - milion ljudi. Rekao bi covek, da nas veze ista strast - uzivanje u prirodi. Meni se ipak cini, da za razliku od mene, oni uzivaju samo u ukusu mesa spremljenog u prirodi...
Mislio sam da istrcim lagano jedno sat vremena, a onda kako sam nakon 38 min. otprilike, bio na mestu gde pocinje standardizovana Irinina staza za kontrolu juniora i uz to odlicno zagrejan, resio sam da istrcim jedn krug (3.7 km) iz sve snage. Na najnizoj tacki, kod kuce na ostroj krivini asfalta, sam imao 6:30 minuta i ocekivao da cu ako nastavim tim tempom trcati oko 14 min. Ipak, izgleda da nisam nastavio u istom tempu jer sam na cilju imao minut vise od planiranog - tacno 15:00.
Ipak, mislim da mi je ovo najbolje vreme na ovoj stazi.
Na kraju ukupno - 55 minuta i 11.5 pretrcanih km.
Sudeci po vremenskoj prognozi, izgleda da se uzivanju u lepom vremenu lagano blizi kraj...
Pogledao sam prognozu vremena za period od 10 narednih dana u Istanbulu i ako im je verovati - imacemo temperaturu izmedju 13 - 16C stepeni i konstantnu kisu.
Koliko joj se radujem, jer uzivam da trcim orijentiring po kisi, toliko mi bas i nije drago jer cemo imati lose vreme za turisticke ture i obilazak grada.
Da li to znaci da cemo provoditi vise sati u turskom kupatilu? To ipak, najvise zavisi od nivoa smrzavanja tokom trka...
Postoji izvesna mogucnost da zavrsim takmicarsku sezonu na isti nacin kako sam je i zapoceo - naime, prva zvanicna trka na kojoj sam nastupio u ovoj sezoni bila je 4-5. marta u Madjarskoj na Boroka Kupa. Polovinom sledeceg meseca, organizuje se jesenja varijanta ovog kvalitetnog trening-takmicenja sa stazama na izuzetno interesantnom i tehnicki zahtevnom terenu. Proletos je bilo vise takmicara iz Srbije nego li iz Madjarske. Dobre trke, lokacije blizu granice, ne iziskuje preterano novaca - dovoljno razloga da se krene put Madjarske. Ako se definitivno odlucimo da odemo, ici ce ista ekipa koja je se u prolece vratila sa 100% ucinkom pobeda po clanu ekspedicije - nas trojica ( Danilo, Bekan i Ja) svi sa najboljim skorom u svojim kategorijama. Ove jeseni smo isto tako motivisani, ali i jaci za prolecno iskustvo...

2006-10-25T11:59:00.000+01:00

Jucerasnj trening na Kosutnjaku je prvi u nizu treninga u laksem ritmu koje cu odraditi do Istanbula.
Nisam siguran koliko bi mi ovog trenutka koristilo da izvlacim maksimum iz sebe, s'obzirom da me tamo ceka pet dana trcanja u nizu. Juce 12 km kros trcanja, a danas nesto slicno. Mozda malo krace...
Jedno je sigurno - ne iskoristiti ovako lepe dane bi bila velika steta...
A, rezultati Kupa su, u medjuvremenu postali zvanicni.
U jednom od prethodnih postova, pomenuo sam pojedinacne pobednike. U ovom bih se vise okrenuo ekipnom plasmanu. Rame uz rame, idu Pobeda i Jasenica - prvi zahvaljujuci masovnosti, a drugi zahvaljujuci sjajnom juniorskom potencijalu. Pobedina prevaga je mozda u stabilnom muskom seniorskom pogonu, koji Jasenici ,fakat nedostaje.
Rtanj, grupa mladih ljudi cije se idejne vodje se nisu nasle u politici koju vodi Pobeda, pa su se u toku prosle godine ispisali iz kluba, a u novoj sezoni nastupili kao orijentiring sekcija PSD Rtnja, su najbolji novi klub u protekloj sezoni. Na kraju su zauzeli odlicno 4. mesto u svojoj prvoj takmicarskoj sezoni. U sledecoj ih, koliko sam video, ocekuju i organizacioni izazovi i to bogami, veliki s'obzirom da im je Savez dodelio organizaciju Drzavnog Prvenstva u sprintu. Izgleda da se radi o velikom poverenju, ako prihvatimo neko nepisano pravilo da se klubovima debitantima u organizaciji ne dodeljuju takmicenja najviseg ranga. Tako imaju obavezu vise da to odrade na zavidnom nivou...
Sto se mog kluba tice, bez obzira na ceste migracije nasih clanova, uspeli smo da osvojimo 9. mesto i to ispred nekih jakih klubova. Gro bodova smo osvojili u muskoj elitnoj kategoriji, ( TOP 5 - Pobeda, Novi Sad, Strazilovo, Rtanj i Paracin), a imamo i zavidan saldo u M35, zatim M18, M16 a i nase najmladje snage (M12) su doprinele da se klub nadje tu gde jeste.

Zavrsila se i polemika oko Stafetnog Prvenstva Srbije, koje je odrzano pre 10-ak dana na Lipovaci.
Gorak ukus je malo opran, saznanjem da je UO gotovo pa jednoglasno, doneo odluke kojim proglasava Prvenstvo regularnim a mojoj ekipi ponistava diskvalifikaciju i proglasava nas za Stafetne Prvake.
Rezultati.

2006-10-23T08:31:00.000+01:00

Subotu sam proveo tako sto sam sa Belcem otisao za Paracin da pruzimo moralnu podrsku porodicama, prijateljima, komsijama nakon dogadjaja vezanih za eksplozije vojnog skladista. Steta se lagano sanira, ali su ljudi prilicno uznemireni svime sto im se izdesavalo. To je ujedno bila prilika da se napravi jedan ozbiljniji trening na Grzi. Belac je izgleda zaboravio da Grza nije Usce, pa je izukrstao stazu nebrojeno puta, a to na Grzi znaci samo jedno – strogo penjanje i spustanje!
A na Grzi vam se ne zna sta je gore i strasnije...
Tako i bi – 6 km / 600m uspona...
Ja sam nakon 3.9 km kod 14 kt. resio da bi to bilo dosta i da bi nakon besomucnog penjanja tokom cele staze, najpametnije bilo da zavrsavam. Na kraju sa zagrevanjem i rastrcavanjem – 7 km / 515 uspona / 79 minuta.
Belac je sakupio snage i istrcao celu stazu za 90 min. ali na kraju, i on je video da je preterao.
Nema veze, takvi treninnzi povremeno su korisni...

U nedelju – score orijentiring na Cerak vinogradima – 100 metara od mog stana. Prvo, da pohvalim ideju i samu Miskovu organizaciju, a o njenom kvalitetu govori vrlo ziva atmosfera medju ucesnicima.
Kada pricamo o samoj trci, dobro rasporedjene kontrole izmedju zgrada, sa jednom (br. 57) koja je obarala koncepciju kod velikog broja trkaca. Cerak vinogradi su veoma zahvalni za ovakav tip treninga. Na startu trke, imao sam samo jedan cilj – otici u suprotnom pravcu od vecine, da bi izbegao masu orijentiraca, jer se trcalo na perforatore, pa bi se tu prilicno gubilo vreme dok sacekas i dodjes na red da otkucas kontrolu, a kasnije trcati pazljivo, jakim tempom i ne dovoditi u pitanje svoje odluke, kad je vec varijanta izabrana.
Nezgodno je bilo sto su prizme bile trening-formata (15 x 15 cm), pa na pojedinim mestima ni sam dolazak na pravo mesto nije znacio da si pronasao kontrolu – trebalo je uociti. Ili par bacenih perforatora na zemlju...
Generalno - vrlo lep i koristan trening koji treba praktikovati cesce.
U toku proglasenja, cuo sam da su organizatori izmedju sebe imali polemiku da li se moze trcati ispod 15 minuta. Nakon moje analize, dosao sam do zakljucka da bi to bilo izvodljivo samo sa SportIdentom. Rezultati.

M21
1. Dejan Avramović PAR 16:33
2. Rade Goljović RTA 17:14
3. Čedomir Paunović POB 17:18
4. Igor Vuković POB 18:13
5. Blaža Maksimović RTA 19:10
6. Slobodan Radovanović PAR 19:17
7. Tokalić Vladimir POB 19:38
8. Dejan Popović GVO 20:21
9. Jurica Srejić AVA 20:22

10. Mrgud Pajko DIF 20:52

2006-10-19T16:11:00.000+01:00

Poslednja desavanja prosto navode coveka da se zapita – sta ti sve to treba?
Da zbog tako velike strasti prema necemu, dozivljavas ljude u najgorim mogucim izdanjima. Da budes zrtva raznoraznih komisija, zirija, da te maltretiraju ljudi ciji je kredibilitet veoma, veoma diskutabilan. Da se pitas da li si sam u svemu ovome, da li je ikome jos stalo da krene da stvari stanu na pravo mesto. U slavu orijentiringa, sporta, zivota...
Da li postoji iskreno prijateljstvo, ili ja precenjujem tu ljudsku imaginaciju...?
Da, jajarluk postoji – to znam, samo gde mu je granica? Dok sam jutros u ranim pre podnevnim casovima jos u soku od glavnih vesti koje su glasile da je u paracinskoj kasarni eksplodiralo 3500 tona eksploziva, kasarni koja je na samo 2 km od moje porodicne kuce i sa druge strane pokusavao da se sto bolje adaptiram na poznatu saobracajnu guzvu u jutarnjim casovima, negde oko Ade, pozvonio je mobilni telefon, nepoznatog broja. A sa druge strane – PRIJATELJ. Da bas to, ni drug, ni poznanik vec - PRIJATELJ iz Sr. Karlovaca. Ne znam da li mogu da objasnim svoja osecanja kada sam ga cuo da se raspituje o stanju moje porodice nakon svega sto se izdesavalo dole. Zapamtio je da mi je kuca blizu auto-puta, a da je auto-put zatvoren... Zvao je i ostale clanove OK Paracina da se i sa njima cuje... Vise nije bilo nervoze. Nije bilo nijednog automobila oko mene.
Trenutak koji je obelezila sreca.
Da, jer sreca je upravo to – trenutak u kome covek uziva dok ne shvati da je srecan. Kad to shvati, onda ponovo pocinje da cuje sirene, kocnice, pistaljku saobracajca... Bas kao ja jutros. E pa prijatelju, tebi i jos nekima koji su se javili da pitaju neizmerno hvala za taj trenutak srece. Dobio sam odgovor koji sam trazio, i shvatio da trud nije uzaludan. Prijatelji su retkost, ali se jave kad je najpotrebnije da uliju novu snagu za nove borbe i nova iskusenja... Ja sam najbogatiji covek na svetu!

2006-10-19T10:50:00.000+01:00

Kako ulazimo u dublju i dublju jesen tako vremenski uslovi postaju odlicni za trcanje. Zvanicna sezona kod nas je zavrsena, ali cini mi se da tek krecu trke koje nam nose nove izazove i dobru konkurenciju – Istanbul, pa dolazak Pea Bengstona u Karlovce, nekoliko Madjarskih trka... Meni licno, sasvim odgovaraju trke ovako kasno u jesen. Usao sam u dobar ritam treninga, i polako dizem svoju formu. Koliko sam obaveza stavio sebi u toku ove godine, govori podatak da cu najvise pretrcanih kilometara u ovoj sezoni imatu u januaru kada smo bili na zimskim pripremama, pa tek sada – u OKTOBRU! Na predstojecim nastupima planiram da trcim bez ikakvih kalkulacija, iz sve snage, pa kad se polovinom novembra sve zavrsi, na jedan 1-1/2 mesecni odmor, punjenje baterija i na neke druge stvari koje su takodje bitne...
Jucerasnji trening po Miljakovackoj sumi (7.5 km) je u stvari skracena varijanta onoga sto bi trebalo da bude. Zbog trenutne moje lose organizacije, treninzi su mi vise jogging varijanta, i tokom narednog perioda moracu da se organizujem tako da imam makar sat vremena vise dnevnog svetla u toku dana za trening. Sve je izvesnije da cu se presaltovati na treninge rano ujutro, kao sto sam radio pre par godina...

2006-10-18T08:05:00.000+01:00

Nakon dana odmora od svega, u ponedeljak, i povratak u surovi svet realnosti i radnog vremena, juce sam po podne otisao na Usce da napravim jedan laksi trening. Kao i mnogo puta do sada.
Ovog puta mi se u toku treninga desila jedna prilicna neprijatnost, a to je da me je napao prilicno naduvani lepkaros. U pocetku je sve izgledalo bezazleno, ja sam ga video desno od sebe na jedno 10-ak metara kako se tetura sa kesom u ruci, a kad je on video mene, poceo je nesto da se dere: " To, Marko, bravo Marko...". Nisam reaagovao, jer sam video u kakvom je stanju, nego sam produzio svojim putem. U momentu mi se ucinilo da sam cuo kako se nesto desava iza mene i kada sam se okrenuo video sam ga kako potpuno izbezumljen juri ka meni. Shvativsi da je nesto gadno ishalucinirao, resio sam da ubrzam i da se sto pre sklonim odatle. Trcao je za mnom nekih 100-ak metara, pa se onda umorio i stao. Kako se to desavalo u blizini hotela Jugoslavije, prosao sam gore-dole da vidim imali nekog policajca da mu prijavim sta se desava, ali stari dobri marfi - kad ti trebaju, nigde ih nema. Vracao sam se stazom pored Dunava, i gledao ga kako izbezumljen maltretira neke bicikliste koji su prolazili tuda. Nastavio sam nazad ka muzeju i produzio sa treningom...
Verujem da je ovo usamljeni slucaj, jer sam toliko puta trenirao po Kosutnjaku, Zvezdarskoj i Miljakovackoj sumi i nikada mi se nista slicno nije desilo. Opet, prilicno je uznemuravajuce. Savet onima koji odlaze na Usce da joggiraju ili se bave nekim drugim aktivnostima - izbegavajte jednu lepu borovu sumu izmedju baklje mira i hotela Jugoslavije. Izgleda da se tu skupljaju, jer sam primetio gomilu kesa svuda naokolo.

2006-10-16T09:53:00.000+01:00

Potez da malo prilagodim treninge prema strucnim nalazima i preporukama je bila dobra procena! Nakon 15-ak dana treniranja u odredjenim i preporucenim zonama, iako je to nesumnjivo nize od mojih realnih mogucnosti, doprinela su da na jucerasnjoj stafeti pri maximalnim otkucaju od 187 i prosecnom od 176, istrcim trku od 6.2 km za 38:19. To je 6.15 min/km. Ono sto je jos bitno, to je da se nisam preterano umorio.
Nista me ne hrabri toliko, kao to da kada se u zelji da se unaprede treninzi koji ce kasnije napraviti rezultatski napredak, pronadje dobra formula. To je nesto sto motivise za dalje treniranje, a kada sportista ima motivaciju za treninge, dobri rezultati su mnogo izvesniji, da ne kazem garantovani jer to ipak nije jedino sto utice na dobre rezultate. U sasvim dobroj formi sam pred Istambul. Skoro prizeljkivanoj...

Jucerasnju stafetu su obelezile juniorke Jasenice izuzetnim nastupom u seniorskoj kategoriji. Kakva pobeda! Ostavile su kud i kamo iskusniju stafetu DIF-a cak 10 min. iza , pa mozemo slobodno da kazemo da su ovog puta ucenice premasile svog ucitelja(cu).
Za jucerasnju stafetu moj klub se spremao prilicno temeljno i dugo. Poznajuci cudi Lipovace, igrali smo na kartu da nase iskustvo trcanja na ovom terenu svojevremeno, za koje su glavni favoriti po nama ( Pobeda, jedan deo Strazilova) bili liseni. Takodje smo znali da nam to nece biti dovoljno, pa smo - kad su nam fizicke mogucnosti vec takve kakve jesu u odnosu na ove ekipe i tu se nista drasticno nije moglo promeniti za jednu sedmicu - primenili model da planirane izmene provedu jedne mini-pripreme zajedno gde treniraju, opustaju se u dobroj atmosferi i pricaju o taktici. Tako smo prosli vikend, dok je vecina trcala jednu istu stazu po Kosutnjaku ko zna koji put, spustili se do Paracina, trenirali na Samanjcu jedan ozbiljan trening na karti, po Grzi kros trcanja, pa diskutovali omogucnostima protivnika, nasim mogucnostima i tako gledali da dobrom atmosferom pokusamo da nadomestimo te nase hendikepe. Ciljali smo trece mesto.
Plan je izgledao izvesno nakon prve, i nakon druge izmene – menjali smo prvi.
Ceda je krenuo 8 min iza Ilketa, a Saric 10 min. Ocekivali smo promenjeni raspored na vidnoj.
Ugledavsi Ilketa kako dolazi prvi na vidnu kt. i kada je bilo jasno da cemo pobediti, shvatio sam da covek trci trku sezone, ako ne i poslednjih nekoliko godina.
U mom klubu postoje ljudi koji su pre svega sportisti, postojani, realizovani i materijalno i privatno, i koji su spremni da u svakom trenutku preuzmu odgovornost – i za ono sto je lose, a naravno i za ono sto je dobro. Juce smo to i demonstrirali.To je najveci kvalitet koji sam prepoznao juce u svom klubu i kome sam se neizmerno obradovao. Metod je uspeo, upalio.
Hvala svim sportskim prijateljima i ljutim rivalima u sumi ( OK Strazilovo, Rtanj, dvojac Pobede – Tokalic, Vukovic, Miki Markovicu...) na podrsci. Juce smo mi bili bolji, a sutra verovatno neko od vas. Pruzicemo ruku kao i uvek i sigurno necemo traziti pobedu za zelenim stolom. To nije nas stil...

2006-10-12T09:44:00.000+01:00

Verujem da sam samo jedan od svih koji ce kazati da je film "Mi nismo andjeli" kultno ostvarenje nove generacije i srpske kinematografije.
Isto tako,verujem da sam jedan od malog broja kojima se dopao drugi nastavak ovo serijala. Ovog puta ne zbog scenarija koji je obelezio prvi deo, vec zbog odlicne rezije i jos bolje glume svih aktera.
"Mi nismo andjeli 3 - rock'n'roll uzvraca udarac" je mozda namenjen mladjoj populaciji, ali glumci i gluma poput Nikole Pejakovica, Zorana Cvijanovica, Vesne Trivalic nikog ne mogu ostaviti ravnodusnim ko voli srpski humor u novijoj verziji.
Ovaj deo, kao i prethodni se nece svideti svima kao sto se svideo prvi, ali -i to je rock'n'roll.
Vredi pogledati.
A na blogu sve popularnijeg hip-hoppera Marccela, mozete procitati pricu o srpskoj svakodnevici. Preporucujem je jer mozda se mozete prepoznati u nekom od nabrojanih likova...

2006-10-11T09:09:00.000+01:00

Sezona kup trka u Srbiji se zavrsila.
Ove godine poceli smo middlom po Sr.Karlovcima, a zavrsili sprintom po novosadskom Strandu. Nakon 9.kola tokom proleca i jeseni, ovogodisnji pobednici su – Dragana Zivkovic kod seniorki, i Igor Vukovic kod seniora.
Sto se tice ostalih kategorija, izdvojio bih imena pobednika kod kadeta,odnosno juniorki – Tadiju Trifunovica u M16, i Martu Zdravkovic u Z20. Oni su se (posebno Tadija zbog jace konkurencije u svojoj kategoriji) izdvojili od ostalih perspektivnih juniora.
Ono sto je jos interesantno, to je da je ovo prva sezona u kojoj smo uspeli da se sve tri trke koje su bile WRE kandidati (Bogovadja, Divcibare i Kopaonik) boduju i da takmicari (za sada, na zalost, samo u muskoj eliti) uzimaju bodove na nasim trkama. Lepo.
Ova sezona je, takodje bila siromasna za jace, selektivne trke.
Izdvojio bih tek par – Bogovadja, sve tri na Prvenstvu Drzave na Tari i Kopaonik, takodje sve tri. Treba nam vise jacih trka.
Sto se reprezentativnih aktivnosti tice, ove godine smo ponovo vratili neke neophodne aktivnosti ( zimske kondicione pripreme, kampove, trening okupljanja...), te je to rezultiralo ispunjavanjem zadatih ciljeva na Svetskom Prvenstvu u Danskoj. Imalo je tu jos prostora za rad koji bi doneo rezultatski progres za par pozicija, ali kako se sve zavrsilo kako je planirano, vise nije bitno. To ce buduci selektor vec resiti za ovu sezonu...
Sto se mojih aktivnosti i planova tice – uspeo sam da ih realizujem. Kako sam ove godine bio selektor seniora i seniorki, i kako sam se krajem prosle godine preselio iz Paracina u Beograd, iz sredine gde se zivi prilicno opusteno i gde ima vremena za sve, u sredinu koja ti na svakih sat vremena otkuca 500,00 dinara, tako nije ni bilo logicno da ocekujem od sebe da cu ove godine imati kontinuitet dobrih rezultata. Gledao sam da iskoristim svako slobodno vreme da napravim dobar trening i tempiram formu za Prvenstvo Drzave, na kojem sam branio titule od prosle godine na srednjim i na dugim distancama. I ove godine su nam bugarski traseri pruzili izazovne trke, na kojima sam uspeo u svojoj nameri – titule ce i u narednom periodu biti u mom vlasnistvu...
A jucerasnji trening je bio kraci futing sa Igorom i Belcem po Uscu. Otprilike 6 km tempa od 4,5 min/km sa drasticnim ubrzanjem poslednjih 800 metara. Nakon napornog vikenda, to su bila dva dana odmora a u narednom periodu se lagano zagrevamo za stafetu...

2006-10-09T10:18:00.000+01:00

Protekli vikend nam je doneo "team-building" pred predstojecu stafetu.
U subotu planinsko trcanje po terenu gde bi treblao biti Prvenstvo Drzave na dugim sledece sezone. 15-ak km po lepom vremenu i po sjajnom ambijentu...
Uvece - crno pivo & rock'n'roll live u lokalnoj "Galeriji" sa Ilketom i Belcem.
Nedelja, koja je bila planirana za orijentiring na Samanjcu nam je donela ovu planinu u svom poznatom svetlu - kisa, magla, 9C...
Ko je bio na trci 2005. godine dobro zna o cemu pricam.
Ipak, za nas domacine na ovom terenu, to je sasvim uobicajeno.
U sumi, - dosta iskrcenih delova sa oborenim granjem da, pored ovakvih vremenskih uslova jos malo napravi trening pravom proverom za predstojecu stafetu. Na kraju - 2 km zagrevanja, 6.7 km orijentiringa i jos 2 km rastrcavanja i istezanja, sve to za 83 minuta.
25 km za vikend znaci 100% realizaciju planiranog.
U dobroj atmosferi cekamo Stafetno Prvenstvo...

2006-10-06T14:03:00.000+01:00

Svetski kup lagano ulazi u samu zavrsnicu - ostala je jos sutrasnja stafeta.
Thierry je na danasnjem middlu pokazao ko je kralj na extremno-tehnicki zahtevnim terenima i pobedio na danasnjoj trci sa minut i nesto razlike ispred Novikova. Ova pobeda mu je donela ukupnu pobedu u ovogodisnjem Svetskom kupu. Izgleda da je finale srednjih na Svetskom Prvenstvu bila, u stvari samo los dan ovog trkaca... Interesantno je pogledati sta o tzv. "slepanju" misli ovogodisnji svetski prvak na srednjim - Hott Johansen. Vredi procitati, a onda uporediti na osnovu uradjene analize.
Kod zena, prvu pobedu u Svetskom kupu belezi Mariane Andersen, dok je Simmon Niggli, iako najveci favorit, zavrsila trku na 9.mestu i ko zna posle koliko istrcala jednu trku iznad 10 min/km.
Ja sam ovaj vikend u Paracinu i subotu cu iskoristiti za trening na karti na Samanjcu, a nedelja je planirana da sa Ilketom i Belcem odem na Grzu i izdefinisemo teren za Drzavno Prvenstvo na dugim za 2007. Sa reambulacijom se krece oko 21.oktobra, pa sve do odlaska za Istanbul...

2006-10-05T14:16:00.000+01:00

Juce i u utorak sam ukupno sakupio tacno 20km kros trcanja.
Treba se navici trcati sa POLAR-om i drzati ritam u odredjenim zonama.
Oktobar je predvidjen za to.
Na trkama Svetskog kupa, Thierry Georgiu obilato koristi prednost domaceg terena, tako da ce verovatno poneti titulu pobednika Svetskog kupa za 2006 godinu. Sacekajmo ipak petak i trku na srednjim distancama.
Kod zena, Simmone Niggli pravi razlike izmedju sebe i drugoplasirane, kao da muskarac trci medju ostalim zenama...
11.10.2006. u Beogradu je redovna sednica UO na kojoj ce izmedju ostalog biti promovisani i novi selektori nacionalnih timova. To znaci da ima kandidata koji su se javili na raspisani konkurs za ove funkcije.
Za pocetak, aplauz za hrabrost i entuzijazam. A u pokusaju da se ideje sprovedu u delo, dacu svoj doprinos organizacijom kontrolnih trka kandidatima za reprezentaciju tokom leta. Veliki su izazovi pred buducim liderima...

2006-10-03T13:40:00.000+01:00

Danasnje finale u middlu na Svetskom kupu u Francuskoj je otkazano zbog velikog nevremena - naime, kazu da je vetar duvao preko 100km/h, tako da su prolongirali trku za petak. Thierry ce morati sacekati jos malo na osvetu... Pod uslovom da ga tog zadovoljstva ne uskrati Huovilla koji je u Francusku dosao u odlicnoj formi.
Na zvanicnim stranicama Svetskog kupa imate karte sa kvalifikacija u ovoj disciplini, i ako ne budete lenji, dozivecete verovatno isti prijatni sok kao i ja, kada sam ugledao kartu i teren.

2006-10-02T08:53:00.000+01:00

“Sada si pao najnize Nikola (Dusko)!”
Opaska (ili citat) se odnosi na “gurua” novosadskih orijentiraca, organizatora subotnje trke na Strandu.
Ne mislim to zbog lose organizacije u smislu da su se zbog pomerenog vremena starta, isprogramirane stanice iskljucile u toku trke… ne, nije to uopste u pitanju – problem je kada ne diskvalifikujete takmicare koji overe pogresnu kontrolu! Ako vam na opisu stoji kt broj 37, a vi umesto te, overite kontrolu br. 67 koja je blizu vase, onda vam na papiricu na kojem dobijate splitove, u delu gde treba da stoji postignuto vreme, stoji DISQ!
Nema tu vise nikakvog ubedjivanja i mlacenja prazne slame! Posebno, ako je 80% ostalih takmicara iz iste kategorije regularno otkucalo kt br.37…

Subota je bila “one pefect day”, koji je poceo u ranim pre podnevnim casovima, a zvanicno se zavrsio u nedelju ujutro, oko 04:00…
Orijentiring na Strandu i po Limanu, u principu i nije trka gde su moje sanse za pobedom velike, koliko god dobro i brzo ja to istrcao; to je trka koja vise lezi brzim orijentircima koji su u stanju da na ovom terenu istrce trku, izuzetno brzo ma koliko ona bila duga, oko 5.00min/km. Ja to nisam mogao ni kada sam bio u najboljoj formi, a u sezoni kada sam svoje takmicarske ciljeve ispunio zakljucno sa Drzavnim Prvenstvom pocetkom juna, i kada tek razmisljam o planovima za iducu sezonu, to je tek bilo nerealno ocekivati. Sto ne znaci da se nisam trudio!
Staza 4.8 km sa 18kt. Prvi Igor sa 25:24, moje vreme 28:55…
I bez obzira na sve intrige u vezi zvanicnih rezultata muske elite, koje su se u medjuvremenu izdesavale, lepi utisci sa novosadskog sprinta…

Nakon orijentiringa - setnja po centru Novog Sada i uzivanje u specijalitetima kineskog restorana (Thanks, Zile) su podigli ionako dobro raspolozenje u ekipi, i to tek da nagovesti kulminaciju koja sledi koji sat kasnije u Sremskim Karlovcima gde se odrzavao Grozdjebal, poznati festival vina.
Nakon zanimljivog orijentiringa, prijatne setnje po Novom Sadu i extra provoda u Karlovcima, (i sijaset problema zbog saobracajnog kolapsa u Karlovcima koji smo zahvaljujuci sopstvenoj preduzimljivosti uspeli i te kako da eskiviramo), kuci smo dosli oko 4:00 ujutru… Ako je i negde u nekom delu mog malog mozga zivela ideja da se sledeceg jutra pojavim na Iriskom vencu na drugoj trci, budjenje u nedelju u 10:00 je bio dovoljan razlog da na to i ne pomislim. Popodnevni trening jaceg inteziteta je bio dobra alternativa…

Sta je jos obelezilo vikend sto se orijentiringa i orijentiraca tice? Da vidim -Belac je svoju posetu Italiji iskoristio za ucestvovanje na Prvenstvu Trentina, regiona iz koga je vecina italijanskih reprezentativaca sto takmicenje cini izuzetno jakim i prestiznim. Napravljeni rezultati na ovim izazovnim trkama su za svaku pohvalu. Za neke ljude godine i bolni zglobovi su nista spram ljubavi prema ovom nasem sportu… U komsiluku (koji bi voleo da nam to nije), tacnije u blizini Cakoveca, je odrzano Prvenstvo Hrvatske na dugim distancama na kojim je pobedio Lino. Ja bih rekao – ocekivano, bez obzira na izostanak nekoliko ozbiljnijih orijentiraca...

2006-09-29T09:43:00.000+01:00

Danas sam dobio potvrdan odgovor iz Bugarske federacije o mojoj ponudi da se pocetkom jula u Paracinu na terenima Samanjca odrzi orijentiring dvomec izmedju seniora i seniorki Srbije i Bugarske. Sa njima sam o tome razgovarao u Makedoniji, tokom BalkanijadeDvomec bi se odrzao u sklopu kontrolnih trka ove dve reprezentacije za planirane nastupe ( WOC Ukrajine i BOC Turska). Ono sto jos mogu da kazem vezano za organizaciju, to je da ce na programu biti srednje i duge distance. Planirano je ucesce juniora ( do 20 god.) i seniora u jednoj kategoriji ( M/Z21) i pobednicka reprezentacija bi se dobila sabiranjem po 5 (muskih) i 3 (zenskih) najboljih vremena oba dana kontrole. Zadovoljan sam sto su ljudi u Bugarskom timu prepoznali pravi cilj ove ideje i sto su je sa zadovoljstvom prihvatili. Za sada datum odrzavanja koji gravitira je 7-8. juli, 2007. Sada kada je izvesno da ce do trke doci mogu da planiram ostale stvari...

2006-09-27T08:07:00.000+01:00

Nakon dva takmicarska dana, ponedeljak sam iskoristio za odmor i punjenje baterija. Hrana, razne tecnosti u hektolitrima, slatkisa i sl. Na jucerasnjem treningu ( 5.6 km orijentiringa umerenim tempom) sam se osecao - odlicno. Ima jos nekoliko trka ove sezone koje ce biti itekako izazovne, pa me ovakvo stanje hrabri.
Jedna od njih je svakako, Stafetno Prvenstvo Drzave koje ce se 14.10. odrzati na Lipovaci kod Sida. Poslednje ove sezone, i sigurno najzanimljivije prvenstvo kod nas.
Razmisljajuci malo o potecijalnim kandidatima za ovaj naslov, ukapirao sam da ce medju seniorima biti zestoka borba – branioci titule i sampioni poslednje tri godine OK Strazilovo (Dragisa, Pusac i Saric), pa ove sezone odlicni takmicari iz Pobede (Igor, Ceda, Toksi), ekipa Rtnja sa velikim ambicijama (pretpostavljam Rade, Milic i Steva), pa iskusna stafeta Novog Sada (verujem u sastavu Frulja, Vlada i Tosa), pa iz drugog plana OK DIF (Savke, Marko, i Mrgud) i ne mogu, a da ne nabrojim stafetu OK Paracina (Belac, Ja i verovatno Krle) za koju cu zdusno navijati!
Ima i nekoliko ekipa koje imaju po dva dobra clana, ali im kod treceg malo skripi, pa ih ne mogu bas staviti na ovaj siri spisak favorita, ali – Boze moj, u stafetama je sve moguce! Moja ekipa je na ovom Prvenstvu pre dve godine dozivela odlicnu satisfakciju kada nas niko nije ubrajao u favorite, a mi smo se docepali vice-sampionskog mesta na podijumu, 4 sec. ispred stafete Pobede koja je bila domacin takmicenja.
Kad malo pogledam rezultate, rekao bih da ove sezone nema dominantnog takmicara (izuzimam sprint) i da su svi takmicari ove godine bili prilicno ujednaceni sto nagovestava neizvesnost na stafetama do samog kraja.
A da nagovesti pravi orijentiring hepening na tom takmicenju, potrudio se i Mile Stevanovic koji je vec preradio staru kartu, smislio koncepcije staza i oformio timove za rad na terenu. Pre neki dan smo bili na licu mesta da se dogovorimo o izgledu ciljne arene, i mogu da kazem da je to osmisljeno na nacin kakav dolikuje velikim svetskim takmicenjima.
Do tada ima tek nesto vise od 15-ak dana, dva vikenda i to vreme treba iskoristiti za podizanje forme. Sledeci vikend je Novi Sad – subota sprint na Strandu, nedelja - duge na Iriskom vencu. Prvog vikenda oktobra, Misko pravi Kup Kosutnjaka na istoimenom poligonu, koji cu ja po planu preskociti. Odoh do Paracina na jedan produzeni vikend, da vidim sta rade paracinci i da treniram sa klubom na Samanjcu. Mir pred vaznu bitku, trazi tamo gde se dobro osecas, i gde su najbolji uslovi za to…

2006-09-25T08:05:00.000+01:00

Dani cistih planina su za nama.
Tokom proteklog vikenda, na Rajcu u organizaciji PD Pobeda, odrzano je gomila sportskih manifestacija od kojih cu ja izdvojiti subotnju planinsku trku i nedeljni orijentiring.
U subotu je pre podne odrzana planinska orijentacija, na koju ja uvek gledam sa velikim znakom upozorenja kao na disciplinu, u kojoj milion drugih faktora utice na krajnje odredjivanje pobednika, samo ne da li je vasa ekipa bila najbrza. Ovog puta, nije bilo nikakvih smicalica, pa je pobedu u ovoj disciplini sasvim zasluzeno odnela najbrza ekipa PSD RTANJ u sastavu Roksandic Steva, Veljovic Slobodan i Radovanovic Slobodan.
U popodnevnim casovima odrzana je planinska trka. Umesto najavljenih 15 km sa 750 uspona, organizatori su redukovali stazu pa je ona na kraju duzila 11 km sa 330 uspona.
Dva kruga od po 5.5 km. Igor je bio najbrzi sa 44:57 i sa odlicnim drugim krugom od 21:53, Coric je bio drug, sa otprilike 46:36 i ja sam bio treci sa 46:51, trceci dva ujednacena kruga 23:14 i 23:37.

U nedelju - orijentiring. Srednje distance na karti Sumareva kuca.
Duzina staze za elitnu kategoriju 4.9 km sa 22 kt.
Najjaci utisak - u sumi, ludnica od kupina! Svakakvih velicina i raspona. Dzaba sto je na karti bela suma, kada su kupine u najboljem slucaju do kolena. Pozitivan utisak - koncepcija staze za elitnu kategoriju. Sa nekoliko ukrstanja na najzanimljivijim delovima karte i sa puno kontrola, na jednom prostom terenu izvucena je zaista dobra staza. U skoru sam sakupio jedno 3' direktnih gresaka (6,8,19 kt), nekoliko lose odabranih varijanti (1,3,12,19 kt) i skoro 300 metara uspona. Ipak na kraju, dovoljno dobro za prvo mesto sa 41:32. Drugo mesto za Sarica sa 27" zaostatka, dok je treci bio Coric sa 1.36' iza mene. Rezultati iz svih kategorija.
Pobedi se u zube ne gleda, ali fakat da znam i umem mnogo bolje od jucerasnjeg preformansa.
Sve u svemu, dinamican vikend za nama...
Za kraj da kazem da ce srpski vojni tim, uprkos svim neizvesnostima, nastupiti na Svetskom vojnom prvenstvu koje se ove godine odrzava u Brazilu, i to u vreme kada ce mnogi od nas trcati orijentiring u blizoj i daljoj okolini Istambula.

2006-09-22T08:36:00.000+01:00

Sada kad je leto proslo i mrak pada ranije, moracu bolje da se organizujem ako mislim da treniram.
Juce sam planirao istrcavanja sa kartom 5 x 800metara, ali kasnog dolaska na trening, morao sam da skratim na 4 x 800.
I to poslednje, cetvrto istrcavanje je bilo rizicno.
Jucerasnji trening 54 min.
Zagrevanje – 15:54 min.
Glavni deo treninga – 29:28 min.
(istrcavanja sa pauzama)
Istezanje – 9:30 min.
Zbog poslovnih obaveza, i zbog uobicajene guzve po gradu, budem jako srecan kad nadjem sat vremena za trening.

Sto se tice ostalih aktivnosti koje su opet vezane za orijentiring, juce je potvrdjeno da ce Stafetno Prvenstvo Srbije za 2006. godinu biti odrzano u Sidu na Lipovaci, 14.10.2006. Nosioc organizacije takmicenja kao klub je OK Paracin, jedan od sponzora je MAGIC MAP, a glavni i odgovorni covek je Mile Stevanovic, nekadasnji neprikosnoveni as Jugoslovenskog orijentiringa. Mile je vec krenuo sa pre-reambulacijom karte iz 2001. godine tako da su pripreme u punom jeku. Bilo bi lepo da ovo bude novi pocetak i budjenje nekadasnjeg izuzetno jakog orijentiring centra bivse federcije. Za dobrobit srpskog orijentiringa... Uskoro poziv sa detaljnim informacijama.

2006-09-21T13:03:00.000+01:00

Prema nezvanicnim informacijama dobijenim od Radeta Goljovica koji je juce bio na sednici UO na kojoj su se, izmedju ostalog, odredjivali domacini Drzavnih prvenstava u 2007 godini, necu imati priliku da treci put za redom branim titulu na dugim distancama, jer je upravo nasa trka na Grzi 14.10.2007 odredjena za Drzavno Prvenstvo na dugim distancama.
U principu, pojedinacna Drzavna prvenstva su, ako izuzmemo srednje distance koje ce biti na Divcibarama u organizaciji PD PTT-a 01, Jula - 2007, u drugoj polovini sezone ( sprint - 22, septembar, OT Rtanj - Novi Beograd - Blok 45 i duge distance - 14, Oktobar, OK Paracin - Grza).
Mislim da je potez da drzavna prvenstva idu nakon kontrolnih trka tokom proleca, zatim raznoraznih prvenstava na svetskom i evropskom nivou dobar, jer imamo kontinuitet vaznih trka tokom cele sezone. Jesen je kod nas uglavnom prolazila monotono...
Dobio sam jos neke interesantne informacije, ali o njima kada postanu zvanicne.

2006-09-20T12:09:00.000+01:00

Preporucujem onima koji nisu bili na koncertu Sinana Sakica da pogledaju snimak sa koncerta:

http://www.youtube.com/watch?v=x12IPK3ouzQ

2006-09-20T08:21:00.000+01:00

Nešto me neće u zadnje vreme – sve trke koje sam planirao u poslednjih nedelju dana, će ostati pusti nerealizovani planovi: prvo Mađarska, pa Zlatibor i na kraju odlazak za Bjelovar moraće sačekati neka druga vremena.
Bože moj, pa ima itekako dobre alternative za to – u subotu planinska trka od 15 km sa oko 750 metara uspona, u okviru Dana čistih planina na Rajcu, a u nedelju u sklopu iste manifestacije – orijentiring, srednje distance.
Juče sam video preliminarni kalendar za iduću sezonu i nećete verovati – Kopaonik OPEN nije kandidat za WRE! Ono što je još interesantno, to je da ćemo opet imati četiri 3-dnevne trke ( Rajac, Kaluđerske bare - Tara, Kopaonik, Devojački bunar).
Treća stvar koja se dosta razlikuje u odnosu na prethodne dve sezone je da će nam Prvenstva Države opet biti razdvojena.
I četvrta stvar je da su organizatori takmičenja vešto izbegli da prave trke u vremenu održavanja fakultetskih i srednjoškolskih ispita. Učimo lagano na greškama... Uz trke po okruženju, može se osmisliti dobar personalni kalendar.

Danas je sastanak UO srpskog Saveza u Smederevu, domaćin PSD Čelik.
Kako još uvek primam materijale za sednicu, vidim da ima dosta toga na dnevnom redu. Na svu sreću, ljudi koji su se prihvatili obaveza u komisijama, ozbiljno su shvatili svoje uloge pa eto tako, imamo izbodovanu ligu do poslednjeg održanog kola, preliminarni kalendar za iduću sezonu, plan za saradnju sa medijima, donešena je odluka o stimulaciji sa 150 EUR za reambulaciju po km2 novog terena.
Komisija za karte je izuzetno principijelna i ne popušta pod pritiskom i salvama uvreda... Izgleda da će biti najviše problema sa izborom seniorskog i juniorskog selektora. Tu smo zaista tanki... Pominju se neki strani treneri, ali ja zaista ne znam šta može da uradi jedan čovek sam, posebno ako znam kako se slabo radi sa najmlađima po klubovima. Ne može nam pomoći ni Dejvid Koperfild.

Jučerašnji trening u Košutnjaku nakon četiri sata provedenih za volanom je bio preko potreban. Nisam imao neku posebnu ideju šta da treniram, pa sam se odlučio za trčanje dok ne padne mrak. Na kraju, 9 min zagrevanja, 40 min trčanja ujednačenim tempom sa kartom i na kraju 16 min rastrčavanja i istezanja. Ukupno 1h 05min. za tih 39.51 sam pretrčao 8.5 km, 70% po putevima i 30% po šumi. Trudio sam se da malo pustim duži korak i da držim tempo tokom treninga. Takođe sam se trudio da gazim punim stopalom i da tempo diktiram iz nogu. Da probam da osetim svaku izohipsu pri penjanju. Teško je kad menjaš svoj stil i dugogodišnji način trčanja.

2006-09-19T08:52:00.000+01:00

Juče Belac baci pred mene hrpu starih fotografija sa orijentiringa - TRAS!
Čoveče, kakve antologija!
Fotke iz perioda od 1984 pa otprilike sve do 1994 godine...
Mile Stevanović, Sloba, Ivo Tisljar, Cane, Ilke... Generacija takmičara koja je počela postavljati orijentiring tadašnje SFRJ na zdrave noge i čiji su naslednici trebali biti Ilke, Salopek, Danjel Lebar sa pravim, svetskim rezultatima. Nekima od dole pomenutih je to pošlo za rukom, a za dve trećine pomenutih ipak nije, bez obzira na veliki potencijal i talenat.
Ima tu i nekih kompromitujućih fotografija iz mog prethodnog života, koje ću morati da uništim jer imaju izuzetnu tabloidnu vrednost zbog onog što je na njima... Ako pre toga nekim neverovatnim slučajem ne procure u javnost...
Za svoj blog sam izabrao fotografiju kojoj sam se posebno obradovao – OK Paraćin na trci u Neštinu 1992 ili 1993. godine, nisam baš siguran kad tačno.
Na 10-ak km odatle se puca, gruvaju granate, upadaju diverzanti. Ludi ljudi reše da baš tu, pred nosom samog djavola naprave orijentiring trku, a mi još ludji zapalimo čak iz Paraćina, i to mečki na rupu, da trčimo orijentiring. Da ste tad pitali moje roditelje gde sam, skroz bi vam spokojno rekli da sam kod tetke u Kragujevcu...
Kad sa ove vremenske distance pogledam ovu fotografiju, mogu da konstatujem da svi akteri ovog fotosa i dalje, svako na svoj način, utiču da orijentiring i dalje živi na ovim prostorima. Kad gledam Nešu Markovića, zatim Caneta, pa jednog i drugog Belca, pa i sebe shvatam da šta i gde god bio i radio u životu, moja religija i ono u šta zaista verujem je zapravo – orijentiring. Naći pravi put, osmisliti najbolju taktiku, povući kad je snaga na izmaku... Baš onako kako je u stvarnom životu – surovo, beskompromisno i iscrpljujuće. A opet, tako je dobar osećaj kad prodjes kroz cilj i znaš da je sve to iza tebe i da si i ovog puta pobedio sebe, svoje sumnje i strahove...
2006, OK Paraćin – story still goes on...

P.S: Primetiće te da na slici ima šest osoba a da sam ja nabrojao pet; to je nagradno pitanje –
ko je osoba krajnje desno na fotografiji?
Ko prvi pogodi, plaćam mu pivo na prvom sledećem vidjenju. Učestvovanje u nagradnoj igri zabranjeno za članove OK Paraćina, njihovim potomcima kao i članovima porodica. Kao malu pomoć, reći ću vam da je ta osoba i danas vrlo aktivna u našem klubu.

2006-09-18T08:24:00.000+01:00

Praveci svoj kalendar na početku sezone, za ovaj vikend isplanirao sam Budin memorijal na Zlatiboru. Nekako, u toku sezone saznao sam da se istog vikenda održava Kalosca Kupa u Madjarskoj, trka koju na koju gledam da odem još od 2002. godine i za koju staze osmišlja i postavlja Denes Zoltan. Zbog privatnih obaveza, morao sam da odložim sve to, pa sam u subotu odmarao, a u nedelju sam napravio jedan kros trening sa kartom u Miljakovačkoj šumi. Napravio sam 9.6 km sa 225 metara uspona za 42:22 min.
To su bila dva kruga od po 3.6 km i jedan od 2.4 km. Prvi krug, sam istrčao za 17:30 min, i to je bilo upoznavanje sa stazom koju sam tog dana osmislio na karti kući, neposredno pred trening. Na drugom krugu sam ubrzao i istrčao krug za okruglo 15:00 min. To je bio deo ( od 3.6 do 7.2 km) treninga, i model kome moram težiti tokom predstojeće zime i jos malo podići brzinu početkom proleća, ako mislim da unapredim svoj orijentiring i rezultate u odnosu na ovu sezonu. Zadnji deo treninga je bio dug 2.4 km, i njega sam istrčao za 9:52 min. Sa zagrevanjem i istezanjem ukupno 1h 01min.
U suštini, ako je iz nekog razloga dobro što sam propustio dve planirane trke ( ako to može da bude dobro), onda je to sigurno zato što sam u Miljakovačkoj šumi pronašao dobar teren za treninge tokom naredne jeseni i zime.
Za kraj, pobednik 1. Budinog Memorijala je Igor Vuković. Sve čestitke pobedniku...

2006-09-16T18:14:00.000+01:00

Orijentiringom se bavim od 1988 i u toku te prve godine trcao sam za orijetiring sekciju PSD Javorka. 1989 godine grupa orijentiring entuzijasta se izdvojila iz drustva i osnovala Orijentiring klub Paracin. 17 godina ponosno nosim dres ovog kluba, i po svoj prilici u njemu cu i zavrsiti svoju karijeru, a koju, opet, ne nameravam da zavrsim u skorije vreme.
U svom klubu sam angazovan u svim segmentima koje pokrivamo; takmicarskom, organizacionom, tehnickom...
Kao takmicar, moju karijeru su obelezili uspesi uglavnom u nacionalnom okviru, od kojih izdvajam:
- trosturuki prvak Drzave 2005 ( srednje, duge i sprint)
- odbranu titule na srednjim i dugim u 2006-oj godini.
Na regionalnom nivou izdvojicu osvajanje tri 5-a mesta sa Balkanskog Prvenstva 2005 godine održane u Gabrovu, Bugarska.
Na svetskom nivou, bio sam ucesnik tri Svetska Prvenstva ( 2003 – Švajcarska, 2004 – Švedska, 2006 – Danska) i jednog Evropskog Prvenstva ( 2002 – Madjarska). Najbolji plasman sam napravio u kvalifikacijama sprinta 2004. godine u Švedskoj zauzevši 25. mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi.
Ucesnik sam i najveceg 5-dnevnog orijentiring festivala na svetu, cuvenog O-ringena koji se svake godine održava u Švedskoj.
Godine 2005, trcao sam u kategoriji H21Long i zauzeo 77.mesto od 159 takmicara u kategoriji. Krajem 2005 i dobrim delom 2006-te godine bio sam selektor seniorskog tima Srbije.

2006-09-16T17:35:00.000+01:00

Nakon ponovnog aktiviranja stranica srpskog Saveza,
resih da i ja postavim svoj blog.
On ce se, svakako, najvecim delom baviti orijentiringom, ali bice tu i sporta uopste...
Postavljanje bloga, svakako znaci da jos uvek imam ambicija da se bavim orijentiringom. Za to su delom, "krivi" sportski doktori iz "BASKETLAND-a" gde smo pre koji dan bili Mika, Sloba i ja na lekarskom pregledu, zatim testu opterecenja, potrosnje kiseonika i odredjivanju anaerobnih zona i pragova. Jos uvek cekamo obradu svih podataka, ali nakon letimicnog preleta po brojkama, saznao sam da sam u odlicnoj formi i da tek mogu izvuci maksimum iz svog tela. Znaci, momci - ukrstacemo busole i u narednom periodu...