Wednesday, September 20, 2006


Nešto me neće u zadnje vreme – sve trke koje sam planirao u poslednjih nedelju dana, će ostati pusti nerealizovani planovi: prvo Mađarska, pa Zlatibor i na kraju odlazak za Bjelovar moraće sačekati neka druga vremena.
Bože moj, pa ima itekako dobre alternative za to – u subotu planinska trka od 15 km sa oko 750 metara uspona, u okviru Dana čistih planina na Rajcu, a u nedelju u sklopu iste manifestacije – orijentiring, srednje distance.
Juče sam video preliminarni kalendar za iduću sezonu i nećete verovati – Kopaonik OPEN nije kandidat za WRE! Ono što je još interesantno, to je da ćemo opet imati četiri 3-dnevne trke ( Rajac, Kaluđerske bare - Tara, Kopaonik, Devojački bunar).
Treća stvar koja se dosta razlikuje u odnosu na prethodne dve sezone je da će nam Prvenstva Države opet biti razdvojena.
I četvrta stvar je da su organizatori takmičenja vešto izbegli da prave trke u vremenu održavanja fakultetskih i srednjoškolskih ispita. Učimo lagano na greškama... Uz trke po okruženju, može se osmisliti dobar personalni kalendar.

Danas je sastanak UO srpskog Saveza u Smederevu, domaćin PSD Čelik.
Kako još uvek primam materijale za sednicu, vidim da ima dosta toga na dnevnom redu. Na svu sreću, ljudi koji su se prihvatili obaveza u komisijama, ozbiljno su shvatili svoje uloge pa eto tako, imamo izbodovanu ligu do poslednjeg održanog kola, preliminarni kalendar za iduću sezonu, plan za saradnju sa medijima, donešena je odluka o stimulaciji sa 150 EUR za reambulaciju po km2 novog terena.
Komisija za karte je izuzetno principijelna i ne popušta pod pritiskom i salvama uvreda... Izgleda da će biti najviše problema sa izborom seniorskog i juniorskog selektora. Tu smo zaista tanki... Pominju se neki strani treneri, ali ja zaista ne znam šta može da uradi jedan čovek sam, posebno ako znam kako se slabo radi sa najmlađima po klubovima. Ne može nam pomoći ni Dejvid Koperfild.

Jučerašnji trening u Košutnjaku nakon četiri sata provedenih za volanom je bio preko potreban. Nisam imao neku posebnu ideju šta da treniram, pa sam se odlučio za trčanje dok ne padne mrak. Na kraju, 9 min zagrevanja, 40 min trčanja ujednačenim tempom sa kartom i na kraju 16 min rastrčavanja i istezanja. Ukupno 1h 05min. za tih 39.51 sam pretrčao 8.5 km, 70% po putevima i 30% po šumi. Trudio sam se da malo pustim duži korak i da držim tempo tokom treninga. Takođe sam se trudio da gazim punim stopalom i da tempo diktiram iz nogu. Da probam da osetim svaku izohipsu pri penjanju. Teško je kad menjaš svoj stil i dugogodišnji način trčanja.

1 comment:

prvi srpski orijentiring blog... said...

Pozdrav Lino.
Pa znas, Kosutnjak u Beogradu je isto sto i Maksimir za Zagreb. To ti vise dodje kao vrsta poligona.
Sto se trke tice, pocetkom oktobra se odrzava Kup Kosutnjaka, (7 ili 8, nisam siguran)u Miskovoj organizaciji...