S obzirom na zdravstvene i privatne okolnosti koje su me pratile ove zime, moja forma pred pocetak sezone je mozda najlosija u nekoliko poslednjih godina. Nije u pitanju samo takmicarska forma, za koju je, neki ce reci isuvise rano, vec sto uz nju prati i mentalno samopouzdanje. Na svu srecu, sa ovim drugim aspektom, nemam nikakvih problema.
Ono cemu me je iskustvo naucilo, je da u takvim situacijama za sportistu je vrlo bitno da bude sto objektivniji prema sebi i da realno sagleda situaciju. I, ako ikako moze da se lisi sportske sujete... Jeste nezgodno, ali to je jedini nacin da se izbegnu konfrontacije sa zeljama i ocekivanjima spram realne slike o svojoj takmicarskoj formi. Ko to ne nauci, ima velike probleme. Alternative tome nema, pa ako se to ne nauci onda obicno takmicari dizu ruke, prave pauze i gube kontinuitet pa je posle vrlo tesko vratiti se u dobar ritam...
Ovogodisnji JUNIPER OPEN nam je pored dobro poznatog terena doneo i pravu takmicarsku poslasticu - dve trke u jednom danu, kvalifikacije i finale na srednjim i duge sa mass- startom u nedelju.
Moj licni cilj je bio da istrcim najbolje sto mogu kvalifikacije i finale, i da istrcim dugu stazu sto bolje mogu.
Trceci na nekoliko svetskih i evropskih prvenstava bez iole ozbiljnijeg nastupa osim dva ili tri tek onako obecavajucih, mogu da kazem da su moji rezultati na kvalifikacionim trkama vise bili odraz loseg pristupa tim trkama, nego losa fizicka forma.
Kvalifikacione trke, posebno za nas takmicare koji nemamo dovoljno jakih trka u toku sezone i koji cinimo prosecnu takmicarsku konkurenciju (prosecnu u odnosu na jake svetske trke), su nepremostiva prepreka i veliki hendikep. I ubistveno losa kombinacija sa visokim rezultatskim motivima i ocekivanjima. Poznajuci nase takmicare, njihove atletske sposobnosti i mestimicno ih uporedjujuci sa vrhunskim orijentircima, oni bi trebali da imaju mesto u finalnim trkama na Prvenstvima. Nasi seniorski takmicari iz godine u godinu postaju sve bolji, razlika izmedju nas i ostalih koji dolaze na nase trke je sve manja i manja, uspevamo da ih dobijamo i da im se skroz priblizimo, sto je do pre koju godinu bila misaona imenica... Stvari se definitivno menjaju na bolje, ali...
Ocigledno je da to nije dovoljno, i da tek sa dobrom psiholoskom pripremom i jakom mentalnom osnovom, sportista kompletira sve karakteristike koje su mu potrebne da se ravnopravno nadmece sa drugima u tim trkama koje nose sa sobom izuzetan takmicarski pritisak...
Na ovoj trci se pruzila odlicna prilika za simulaciju svetskog ili evropskog prvenstva, i bez obzira koliko nisam u top-formi, 5-6 km km uvek mogu da istrcim u jakom ritmu. E, za razliku od kvalifikacija koje sam trcao u karijeri i kada sam postavljao stvari da je jak ritam u stvari "samo trci sto brze" i neslavno zavrsavao, sada sam se prebacio na "jak, nesto malo sporiji ali konstatantan" ritam i - krajni rezultat nije izostao! Apusrd je sto sam u tim predhodnim kvalifikacijama bio kud i kamo u boljoj fizickoj formi, nego za ovu trku!
Trka je bila vrlo trcljiva sa dve ( kt -4 i 5 ) vrhunski nezgodne deonice na kojima se u stvari, odlucivalo o plasmanu u kvalifikacijama. Ja sam uspeo da izadjem iz tog dela staze "neostecen" pa cak i da iznesem prednost u odnosu na veci broj trkaca i da u tom trenutku budem na 2.mestu sa samo +13 sec. u zaostatku za vodecim.
Do kraja smo imali deo po ravnom i brzom terenu sto je mene kostalo sporijih prolaza i na kraju padu 4.mesto ali to vise nije bilo bitno - po petorica prvoplasiranih iz dve grupe su cinili to "virtuelno" finale koje se manifestovalo kasnijim startom na popodnevnoj glavnoj trci u odnosu na one koji su bili losije plasirani.
Sto se mene tice - to je bilo to. Ta psiholoska barijera je u neku ruku - konacno probijena. Nije svetsko prvenstvo, cak - daleko je od toga, ali je recept itekako primenljiv. Uspeo sam da napravim izuzetno stabilan preformans na trci koja nosi jak takmicarski pritisak, bez velikih gresaka (osim dve sitne u neposrednoj blizini kontrola) i sa pravim izborom varijanti i da "drzim konce" u svojim rukama.
Rezultati kvalifikacija.
Prvi i glavni cilj sam ispunio - za razliku od ostala dva.
A, sve ima svoju cenu.
Kombinacija licnog zadovoljstva zbog dobre predhodne trke, sa nedostatkom kondicije za dve jake trke u nekoliko sati i u medjuvremenu nastalih problema u ledjima, rezultirala je pravom agonijom na finalu.
Odavno nisam bio tako nemocan u pokusaju da promenim tok trke i da uticem na promenu ritma. I kad god sam smogao snage i pokusao, bol u ledjima me je sekao. Ovo je redak problem sa povredama koje nisam uspeo da amortizujem i ignorisem i da se ne odraze na moj krajnji rezultat. U tim nastojanjima, sanse za gresku postaju sve vece, a na ovakvom terenu rekao bih i neminovne. Tako frustrirajuce.
Rezultati finala.
Surova realnost nije toliko surova ako shvatite na vreme u kakvom ste polozaju i na vreme preuzmete inicijativu. Ovo je samo pojacalo moju odlucnost i podiglo motivaciju da kada u periodu koji budem proveo u Paracinu na zavrsavanju karti za Balkanijadu, iskoristim odlicne uslove za treniranje. Podloge ima, treba je nadograditi.
Na srecu, ima vremena za glavne trke. Prvo, da se ode do lekara...
Zbog sveukupnih okolnosti na koju se nadovezali problemi sa ledjima, u nedelju sam preskocio long i mass-start. Jednostavno - trenutno nisam spreman za izazov te vrste, i nisam hteo da
pogorsam situaciju. Kakve izazove - pogledajte samo kartu i videcete.
Na kraju, ovogodisnje izdanje je Juniper opena je svakako opravdalo ocekivanja i sa ove trke nosim sasvim nova iskustva - i dobra i losa, ali je sve u svemu je dobro, jer sam otvorio jos jedna vrata na mom putu da postanem jos bolji, kompletniji i sigurniji takmicar.
