Izgleda da su posledice onih silnih eksplozija u paracinskom vojnom skladistu vece nego sto sam mogao pretpostaviti. Naime, kada sam u subotu hteo da krenem na kupanje, rekose mi da je bazen zatvoren jer je prilicno havarisan u noci velikih vatrenih lopti kako su u Paracinu prozvali te dogadjaje.
I umesto kupanja, s obzirom da sam u subotu pre podne imao nedlozna privatna posla sa kojih sam se kasno vratio pa trcanje nije dolazilo ni u drugi plan, resio sam da ipak ne propustim ostatak dana pa smo Ivana i ja otisli do Grze, i napravili jednu setnju od oko 8 km od hotela do prvog jezera i nazad. Kad smo se nakon sat i nesto vratili kod auta, mrak je vec bio poprilican.
U nedelju vec, improvizaciji nije bilo mesta pa sam opet otisao na Grzu i iskombinovao kros-trcanje sa orijentiringom da bih napravio vecu kilometrazu. Poenta kros dela je bila da se ne izlazi iz odredjenih zona koje sam u odnosu na oktobarskih i novembarskih 130-158 podigao na 140-165. Nakon 44 minuta i pretrcanih 9 kilometara, iskocio sam iz maratonki i uskocio u O-shoes, uzeo kartu i kompas i otrcao na up-hill orijentiring. Kao sto sam i ocekivao – bilo je vraski tesko. Downhill sam napravio jer – svejedno sam morao da se spustim do reke i puta. Ovako je bilo zanimljivije. Downhill je manje bitan deo ovog treninga.
Na kraju treninga: 14,350 metara za 91 minut.
Ovo je bio poslednji ovogodisnji trening na Grzi i na paracinskim terenima. Po svemu sudeci u narednih mesec dana cu crpeti beogradske resurse za treniranje i terene u precniku od 100-ak km od Bg-a.
No comments:
Post a Comment