U smiraj 2006-te godine, tacnije 31.decembra uradio sam test na 10000 metara na stadionu FK SFS Borca u Paracinu.
Taj test sam uradio silom prilika jer je u planu bilo da u subotu odem na Grzu i istrcim 23 km trekinga, ali je doslo do promene plana zbog kasnijeg polaska iz Beograda. Subotu sam odmarao, i planirani trening odlozio za nedelju. U Nedelju ujutu u Paracinu je bilo oko –8C, sto znaci da je na Grzi oko –12 (na Grzi je uvek +-4C u odnosu na Paracin). To je bio dovoljan razlog da otkazem Grzu i potrazim alternativu. Nije mi se mililo da izlazim po takvom vremenu. Resio sam da odem na stadion i istestiram svoju trenutnu formu na 10 km.
U prvi mah, bio sam neprijatno iznenadjen vremenom koje sam napravio - 42:37. U stvari, nije me iznenadilo postignuto vreme, koliko moja nemoc pri pokusaju da ubrzam svoje noge. Jednostavno - moja brzina je nikakva. Mogao sam onim tempom (HR: max-179/avg-169) da istrcim jos 10-15-ak kilometara bez problema, ali moji pokusaji da ubrzam i da tempo ucinim dinamicnijim su se zavrsavali vec posle 200-300 metara.
Tako se jedan alternativi trening pretvorio u trening koji sam trebao svakako uraditi da bih imao jasnu sliku o svojoj trenutnoj formi.
Onda sam uradio analizu svog rada u prethodnom periodu i brojke kazu:
Decembar 2006:
- Od 31 dana u decembru, trenirao sam 21 dan ili svaki treci dan sam odmarao (75%). Od 21 dana, 13 sam proveo u teretani trceci na trenazeru koji i nije bas da covek na njemu moze da pusti korak onako kako treba.
- Sakupio sam sam 978,05 minuta trcanja ili 16h 18min 05sec
- Pretrcao sam 162,15km, sto daje 7.8km po danu.
Od svih tih treninga, na ni jednom nisam radio brzinu!
Uglavnom je to bilo intervalno trcanje.
U principu, ja nikad i nisam trcao nesto drasticno brze na ovoj deonici. Ipak, u martu cu testirati 5 km na stadionu i 12.5 km krosa, i do tada cu morati dobro da izdefinisem i oblikujem svoju brzinu.
A pored toga, na svakom sledecem testu trcacu sa jos nekim ko je priblizno moje forme ili malo spremniji od mene i da napravimo takmicarsku atmosferu koja bi trebala dodatno da motivise.
Stvari stoje tako, a do prve zvanicne trke u novoj sezoni ostalo jos tacno 90 dana.
Blizi se kraj prvog ciklusa zimskih priprema koga su obelezili uglavnom relaksirajuci treninzi, te nekoliko dugih i izazovnih trekinga. U petak ujutru krecemo put Madjarske na jedan mini-tehnicki kamp na terenima oko Kiskunhalasa.
Odlican nacin da se prekrati pauza izmedju dve sezone. Ocekujem pre svega da nam se vreme smiluje i da ne bude preterano hladno. Sto se samih treninga tice, ako uzmem u obzir cinjenicu da treninge sprema covek koji je pripremao najbolju madjarsku orijentirku svih vremena i jednog Svetskog sampiona - Olah Katalin, onda je to meni sasvim dovoljna garancija za kvalitet kampa. Sa poslednjim treningom na tom kampu, tacno na pravoslavni Bozic, zavrsavam prvi ciklus zimskih priprema.
Taj test sam uradio silom prilika jer je u planu bilo da u subotu odem na Grzu i istrcim 23 km trekinga, ali je doslo do promene plana zbog kasnijeg polaska iz Beograda. Subotu sam odmarao, i planirani trening odlozio za nedelju. U Nedelju ujutu u Paracinu je bilo oko –8C, sto znaci da je na Grzi oko –12 (na Grzi je uvek +-4C u odnosu na Paracin). To je bio dovoljan razlog da otkazem Grzu i potrazim alternativu. Nije mi se mililo da izlazim po takvom vremenu. Resio sam da odem na stadion i istestiram svoju trenutnu formu na 10 km.
U prvi mah, bio sam neprijatno iznenadjen vremenom koje sam napravio - 42:37. U stvari, nije me iznenadilo postignuto vreme, koliko moja nemoc pri pokusaju da ubrzam svoje noge. Jednostavno - moja brzina je nikakva. Mogao sam onim tempom (HR: max-179/avg-169) da istrcim jos 10-15-ak kilometara bez problema, ali moji pokusaji da ubrzam i da tempo ucinim dinamicnijim su se zavrsavali vec posle 200-300 metara.
Tako se jedan alternativi trening pretvorio u trening koji sam trebao svakako uraditi da bih imao jasnu sliku o svojoj trenutnoj formi.
Onda sam uradio analizu svog rada u prethodnom periodu i brojke kazu:
Decembar 2006:
- Od 31 dana u decembru, trenirao sam 21 dan ili svaki treci dan sam odmarao (75%). Od 21 dana, 13 sam proveo u teretani trceci na trenazeru koji i nije bas da covek na njemu moze da pusti korak onako kako treba.
- Sakupio sam sam 978,05 minuta trcanja ili 16h 18min 05sec
- Pretrcao sam 162,15km, sto daje 7.8km po danu.
Od svih tih treninga, na ni jednom nisam radio brzinu!
Uglavnom je to bilo intervalno trcanje.
U principu, ja nikad i nisam trcao nesto drasticno brze na ovoj deonici. Ipak, u martu cu testirati 5 km na stadionu i 12.5 km krosa, i do tada cu morati dobro da izdefinisem i oblikujem svoju brzinu.
A pored toga, na svakom sledecem testu trcacu sa jos nekim ko je priblizno moje forme ili malo spremniji od mene i da napravimo takmicarsku atmosferu koja bi trebala dodatno da motivise.
Stvari stoje tako, a do prve zvanicne trke u novoj sezoni ostalo jos tacno 90 dana.
Blizi se kraj prvog ciklusa zimskih priprema koga su obelezili uglavnom relaksirajuci treninzi, te nekoliko dugih i izazovnih trekinga. U petak ujutru krecemo put Madjarske na jedan mini-tehnicki kamp na terenima oko Kiskunhalasa.
Odlican nacin da se prekrati pauza izmedju dve sezone. Ocekujem pre svega da nam se vreme smiluje i da ne bude preterano hladno. Sto se samih treninga tice, ako uzmem u obzir cinjenicu da treninge sprema covek koji je pripremao najbolju madjarsku orijentirku svih vremena i jednog Svetskog sampiona - Olah Katalin, onda je to meni sasvim dovoljna garancija za kvalitet kampa. Sa poslednjim treningom na tom kampu, tacno na pravoslavni Bozic, zavrsavam prvi ciklus zimskih priprema.
1 comment:
Well written article.
Post a Comment