Lipovaca ili "Povratak na mesto zlocina..."

Proteklog vikenda, sakupilo se, priblizno 25 pretrcanih kilometara. Ot toga 10 km kros trcanja po asfaltu u subotu na Kosutnjaku, i nesto malo manje od 14 km orijentiringa u nedelju na sidskoj Lipovaci. Ni u najludjim snovima nisam ocekivao ovako blagu zimu, pa koristim svaki slobodni trenutak da prasim po sumi i sakupljam kilometre i uspon. Ako nastavim ovakvim tempom, u januaru cu prebaciti 200 km, i tako napraviti progres u odnosu na decembar za 30%.
Nedeljni trening je prica za sebe. Bilo nas je na Lipovaci iz cetiri kluba (Paracin, DMB, Rtanj i Sid) i za one koji tek ozbiljnije pokusavaju da prodru u tajne korektnog orijentisanja Belac je napravio dobru stazu po najcistijem delu sume od nekih 4.7 km.

Ja sam osmislio trening iz dva dela – prvi deo je bila prilicno nezgodna klasicna staza duzine 10.2 km i kako god banalno zvucalo, to je bio sekundarni deo treninga. Primarni deo nedeljnog treninga je bio jedan kratki score od oko 2 km ( duzina je zavisila od odabira varijanti) koji je dolazio nakon istrcane staze, i na kome sam sebi za cilj stavio da istrcim oko 10 minuta (5.00 min/km).
S obzirom da su kontrole bile pobacane po cistom delu sume, to je u normalnim okolnostima izvodljivo – hteo sam da proverim svoju brzinu nakon 10 km orijentiringa. Izduvao sam se jedno 4 minute po zavrsetku staze, namestio timer na 10 min i – krenuo.
Na kraju kada sam protrcao zamisljenu liniju cilja i zaustavio sat na njemu je pisalo da je ostalo 0:06,73 sekundi do curenja 10-og minuta. To znaci da sam sakupio kontrole za 9:54,27 a duzina moje napravljene varijante je bila 2.1km ili 4.54 min/km. S obzirom da nisam imao postavljene kontrolne tacke i da je to dodatno otezavalo i pravilo trening sporijim (zveranje, osvrtanje, trazenje...), smatram da sam u slucaju postavljenih kt mogao da istrcim za jedno 30 sec. brze.
A dok smo mi trcali orijentiring, jedan deo ekipe (Milanu i Miletu Stevanovicu – hvala vam za vrlo ukusne gurmanluke, mada znam da ce Milan svu zaslugu pripisati sebi) je vredno radio na rostilju i pripemi klope za ucesnike izleta. Njima je veci deo akcije svesrdno pomagao nekadasnji vrlo popularni pevac zabavne muzike Bojan Milanovic (zenama je verovatno mnogo poznatiji) pobednik nekoliko prestiznih muzickih festivala tokom 90-ih. Kako je bilo lepo vreme, a izletiste prepuno ljudi, a sa nama u drustvu Bojan Milanovic, u jednom trenutku sve zene koje su bile tog trenutka na Lipovaci, bile su za nasim stolom. To me je navelo da se pitam – kako li je kad ste u drustvu sa Zdravkom Colicem ili Borisom Tadicem?
A do kraja dana – klopa, smeh, drustvene igre tipa ledene cike, politika... Za svaciju dusu po nesto.
U sam smiraj dana krenuli smo nazad...