Prodje jos jedan POSTAS.
Ja na ovom takmcenju nisam bio od 2002 godine, i generalno promenio se samo broj ucesnika i to na bolje – na ovogdisnjoj trci bilo je preko 1000 takmicara. Ovo je sjajna uvertira za HUNGARIA CUPA u Pecuju pocetkom avgusta.
Inace, madjari se zaista opako spremaju za seniorsko svetsko Prvenstvo 2009 godine u Miskolcu. Stasava im sjajna generacija dobrih orijentiraca, pa mi se cini da mogu biti optimisti sto se rezultata u bliskoj buducnosti tice. Takodje, veci broj takmicara na trci zahteva ozbiljniju organizaciju, a kod njih sve to funkcionise besprekorno.
Ja na ovom takmcenju nisam bio od 2002 godine, i generalno promenio se samo broj ucesnika i to na bolje – na ovogdisnjoj trci bilo je preko 1000 takmicara. Ovo je sjajna uvertira za HUNGARIA CUPA u Pecuju pocetkom avgusta.
Inace, madjari se zaista opako spremaju za seniorsko svetsko Prvenstvo 2009 godine u Miskolcu. Stasava im sjajna generacija dobrih orijentiraca, pa mi se cini da mogu biti optimisti sto se rezultata u bliskoj buducnosti tice. Takodje, veci broj takmicara na trci zahteva ozbiljniju organizaciju, a kod njih sve to funkcionise besprekorno.
Zaista su veliki ljubitelji prirode i odlicni poznavaoci sustine orijentiringa.
Utisci nakon mojih (ne)istrcanih trka na su i dalje vruci, Ova trka je sto se mene tice visila u vazduhu, malte ne, do poslednjeg dana. Ipak, da ne bih ispalio Igora koji se dobro iscimao oko vize, a i ruku na srce nove patike za orijentiring su mi bile neophodne, a ovo je bila skoro pa jedina prilika do eventualno Pecuja da ih kupim, pa sam resio da ipak podjem.
U subotu, nakon samo 4 sata spavanja i skoro 6 sati voznje imali smo srednje distance. Tu trku sam zavrsio na 18. mestu sa 12 minuta zaostatka za prvim. Imao sam dve velike greske (na jednoj los izbor varijante, a na drugoj zbog klasicne nepaznje i negledanja karte odlazak na pogresan greben). Mislio sam da ne mogu gore od toga, jer mi je to bio najgori ovogodisnji preformans.
Do tad.
Ili bolje reci do sutradan…
Dolaska u kolegijum oko 16:30 u Tatabanji se secam kroz magnovenje jer sam bio skroz slomljen od umora. Smogao sam snage da namestim posteljinu i zaspao k’o klada. Oko pola 9 smo se probudili, nesto klopali malo se iscaskali i - opet na spavanjac.
Sutradan se ipak nista nije promenilo. Kada imas ispred sebe trku od 15 km, sa 600 uspona a ti se vise psihicki pripremas za voznju nazad od 400 km onda ne mozes ocekivati vise nego sto sam ja dobio u nedelju.
Katastrofalan pristup ovakvoj trci! Cak ni prosle godine kada sam bio znacajno u losijoj takmicarskoj formi nisam pravio ovakve krucijalne greske.
Suprotno od situacije kada se za trku pripremate i u glavi imate simulaciju kako ce te sta resavati, za koje vreme ste spremni da istrcite odredjenu duzinu, i tako sto se trudite da koncetraciju podignete na najvisi moguci nivo da bi ste predupredili greske koje vas mogu kostati minuta, a samim time i boljeg plasmana, ja kao da sam juce trazio razloge zbog cega bi bilo bolje da odustanem.
I naravno – kada su na trci naisli problemi, sto je i normalno, nisam zeleo da nastavim borbu vec sam jednostavno odustao.
To je bila unapred izgubljena bitka.
Ipak, to je takodje sastavni deo sporta kao i pobede. Trenutna losa situacija ne mora da bude strasna pod uslovom da sto pre prevazidje. Prva prilika je vec za vikend kada imamo 3. kolo Kupa i Stafetno Prvenstvo na Rajcu.
Utisci nakon mojih (ne)istrcanih trka na su i dalje vruci, Ova trka je sto se mene tice visila u vazduhu, malte ne, do poslednjeg dana. Ipak, da ne bih ispalio Igora koji se dobro iscimao oko vize, a i ruku na srce nove patike za orijentiring su mi bile neophodne, a ovo je bila skoro pa jedina prilika do eventualno Pecuja da ih kupim, pa sam resio da ipak podjem.
U subotu, nakon samo 4 sata spavanja i skoro 6 sati voznje imali smo srednje distance. Tu trku sam zavrsio na 18. mestu sa 12 minuta zaostatka za prvim. Imao sam dve velike greske (na jednoj los izbor varijante, a na drugoj zbog klasicne nepaznje i negledanja karte odlazak na pogresan greben). Mislio sam da ne mogu gore od toga, jer mi je to bio najgori ovogodisnji preformans.Do tad.
Ili bolje reci do sutradan…
Dolaska u kolegijum oko 16:30 u Tatabanji se secam kroz magnovenje jer sam bio skroz slomljen od umora. Smogao sam snage da namestim posteljinu i zaspao k’o klada. Oko pola 9 smo se probudili, nesto klopali malo se iscaskali i - opet na spavanjac.
Sutradan se ipak nista nije promenilo. Kada imas ispred sebe trku od 15 km, sa 600 uspona a ti se vise psihicki pripremas za voznju nazad od 400 km onda ne mozes ocekivati vise nego sto sam ja dobio u nedelju.
Katastrofalan pristup ovakvoj trci! Cak ni prosle godine kada sam bio znacajno u losijoj takmicarskoj formi nisam pravio ovakve krucijalne greske.
Suprotno od situacije kada se za trku pripremate i u glavi imate simulaciju kako ce te sta resavati, za koje vreme ste spremni da istrcite odredjenu duzinu, i tako sto se trudite da koncetraciju podignete na najvisi moguci nivo da bi ste predupredili greske koje vas mogu kostati minuta, a samim time i boljeg plasmana, ja kao da sam juce trazio razloge zbog cega bi bilo bolje da odustanem.
I naravno – kada su na trci naisli problemi, sto je i normalno, nisam zeleo da nastavim borbu vec sam jednostavno odustao.
To je bila unapred izgubljena bitka.
Ipak, to je takodje sastavni deo sporta kao i pobede. Trenutna losa situacija ne mora da bude strasna pod uslovom da sto pre prevazidje. Prva prilika je vec za vikend kada imamo 3. kolo Kupa i Stafetno Prvenstvo na Rajcu.
No comments:
Post a Comment