HUNGARIA CUPA 2007

Otici na HUNGARIA CUPA koji se odrzava u Pecuju na Mesceku i loziti se na plasman, je zbog mnogo okolnosti cista utopija. Ali, otici na HUNGARIA CUPA i truditi se da das svoj maksimum i da uzivas u svakom trenutku provedenom na odlicnim kartama i sjajnom terenu – e, to je druga prica.
Izgleda da smo nas cetvorica bili itekako svesni toga, (s'tom razlikom sto su Vlada i Igor bili i u dobroj fizickoj formi) pa smo se na kraju krajeva - odlicno proveli na ovom takmicenju.
Svako ko je trcao na terenima Abaligeta i Orfu-a zna o cemu se tu radi.
U junu, u muskoj elitnoj kategoriji bilo je prijavljeno 37 trkaca. Kada su izbacene duzine staza krajem jula, ta brojka je spala na ispod 30, da bi na kraju nastupilo ukupno 26, od toga je 19-oro uspelo da zavrsi trke svih 5 dana i udje u regularni plasman.
Cini se na prvi pogled da je konkurencija u muskoj eliti zbog sasvim malog broja trkaca bila siromasna, ali to je samo privid.

Vec sam na pocetku posta napomenuo da je trcati protiv Madjarskih orijentiraca na Mesceku nesto sto je u startu osudjeno na propast. Na terenu gde oni godinama unazad trce trke, treniraju i odrzavaju kampove, ove godine su dodali jos jednu novost, a to je da su im i reambulatori koji su oficijelno navedeni na kartama koje su radili a na kojima se trcalo tokom ovog takmicenja, nastupili i u zvanicnoj takmicarskoj konkurenciji (Denes Zoltan, Toth Adam).
To je dalo jednu novu dimenziju ovom takmicenju, pa cak i orijentiringu, uopste. Denes jeste pobedio jednu etapu (4. dan), ali u ukupnom plasmanu osvojio je tek 4. mesto. Sve to govori da u vremenu savremenih tehnologija (SI-ja,softvera, interneta i dr.), koje omogucavaju pripremu i osmisljavanje kvalitetnih treninga i priprema, ono sto su nekad bile prednosti u orijentiringu (poznavanje terena, reambulacija, adaptacije staza odredjenom tipu trkaca) sada gube pre svega na smislu.

Denes Zoltan, proslogodisnji reprezentativac Madjarske je prvog dana na stazi od skoro 14 km sa 660 uspona, na svojoj karti zaostao za prvim cak 16 minuta! Pa o kakvoj mi to onda prednosti pricamo? Orijentiring je davno prestao da bude avangarda i postao sport u kome pakleno treniranje pre svega sa kartom i na karti ( da budem precizniji: tacnim kartama) tj. spartanski rad na terenu, jedino sto daje rezultate i cemu se tezi. Fer plej? Postoje dve vrste sportista; jedni ce reci: “Ne mogu da verujem! Radio je kartu i trcao u zvanicnoj konkurenciji! Kakav smrad” i na taj nacin napraviti sebi sasvim prihvatljivo obrazlozenje eventualno loseg plasmana od planiranog i dodeliti sebi etiketu postovaoca fer-pleja. Drugi ce reci: “Ako hocu da budem najbolji, ne sme mi smetati to sto je Denes koji je reambulisao kartu- trcao na njoj. Takve stvari ce se cesto desavati u buducnosti. Ako se ponovi takva situacija, a ja ga tada pobedim, znaci da sam zaista dobar trkac”.

Ako zelis i tezis tome da budes najbolji, narusavanje fer-pleja ovakvog tipa, posvecenom sportisti samo ide u korist, jer ga to dodatno motivise da prevazidje svoje trenutne fizicke sposobnosti i stavlja na test karakter i volju. A, takmicar koji oformi kod sebe takve karakteristike, ostavlja dubok rezultatski trag u sportu kojim se bavi. Naravno, treba stati i postaviti granicu - ovako nesto se sigurno nikad nece desiti na trkama kao sto je Svetsko Prvenstvo ili Svetski kup. Ovakve stvari su dobre za razvoj sporta na nacionalnom nivou.
Da se vratim na pricu o konkurenciji.

Paralelno sa pripremama za Svetsko seniorsko Prvenstvo koje ce se 2009 godine odrzati u Miskolcu, teku i pripreme njihovih takmicara za tu manifestaciju. Stasava odlicna generacija mladih takmicara koja bi trebala da bude nosilac Madjarskog tima na tom takmicenju. Kovac Adam, Jozsa Gabor, Zsebeszhazy Istvan i jos nekoliko njih su vec sada top-orijentirci i vremena koja prave na jako teskim terenima, su zaista sjajna.

Pored njih na ovogodisnjoj HUNGARIJI je nastupio juniorski prvak Litvanije, koji je pocepao trku poslednjeg dana, ostavivsi sve madjare na 2.30 min iza sebe.

Sto se nas tice, nastup nas trojice u elitnoj kategoriji je na kraju – odlican.

Mislim da smo uspeli da pokazemo da se u Srbiji desavaju pozitivne promene i da se teznje da odgovorimo na prave orijentiring izazove, konacno vide.
Vlada dozivljava svoju drugu sportsku mladost u kojoj pravi rezultate kakve nije pravio u svojoj karijeri. Imao sam prilike da trcim sa njim vec prvog dana na stazi od skoro 14 km i ostao sam fasciniran njegovom fizickom formom. Rezultat koji je napravio drugog dana je medju tri najbolja rezultata nasih takmicara u istoriji Hungarija kupa. U boljoj je fizickoj formi od mene, ali se isto tako vidi da ne radi sa kartom, jer stekao sam utisak da kada se nadje u zoni kontrole gubi najvise vremena, zverajuci i trazeci je svuda naokolo, bez jasne strategije kako je napasti. Ako ne bude lenj i ako i to uspe da utrenira, imace jos boljih nastupa u bliskoj buducnosti.

Sto se Igora tice, mislim da ce njegova strategija priprema za ovu sezonu sa akcentom na Svetsko Prvenstvo uroditi plodom, ali pod uslovom da se nadje dobro resenje za trenutne okolnosti koje su nastale donosenjem odluke da na SP u Ukrajinu idu dva muskarca (Milic i Vlada) i jedna devojka (Dragana). Igor bi kao treci trebao sam da snosi troskove odlaska na Prvenstvo, pa nije ni cudo sto coveku sve pomalo gubi smisao. Iskreno se nadam da ce nakon jednog konstruktivnog razgovora na relaciji Savez-Pobeda-Igor, naci kompromisno resenje prihvatljivo za sve, jer mi se cini da bi od tog svi imali koristi. Igor je otisao na Hungariju nakon trening-kampa na Tari i tu potvrdio odlicnu formu, postavljajuci odlican rezultat 4.dana takmicenja. Da se ne radi o pukim slucajnostima sto je u proslosti bio slucaj, vec definitivno o dobro savladanoj materiji, potvrdjuju i njihovi (Vladin i Igorov) rezultati poslednjeg dana Hungarije. U konacnom plasmanu Igor je za nijansu bio bolji od Vlade.

Nakon silnih promena u toku ovog leta, ja sam ipak otisao na planiran put u Madjarsku. Na zalost, bez kampa na Tari ali nisam bio skroz van orijentiringa – dok su reprezentativci trenirali, ja sam reambulisao kartu Paracinu i uspeo da je zavrsim. Na taj nacin sam uticao da moji dobri rezultati na Hungariji, ne budu jos bolji. Ali nisam nezadovoljan. Otrcao sam trke na svom nivou. Nisam uspeo da budem najbolje plasirani srpski orijentirac na ovom takmicenju i to mi je bilo jasno da necu uspeti nakon druge trke, ali sam zavrsio u regularnom plasmanu sve trke, pretrcavsi 50 km odlicnog orijentiringa na odlicnim terenima i kartama i preko 2000 metara uspona. I uspeo u svojoj nameri da iz dana u dan budem sve brzi a vremena po km sve bolja. Da mi je neko pred pocetak trke ponudio ovakva vremena, oberucke bih prihvatio. Prvog dana na stazi od 13.7 km sa 660 uspona sam bio bolji od Igora, a treceg dana na sprintu od Vlade za cak 5 minuta, dok mi je Igor u njegovoj omiljenoj disciplini pobegao za podnosljivih 21 sec.

Nas cetvrti clan posade, Ilke je takodje zavrsio sve trke u svojoj kategoriji 21Br i zauzeo 42.mesto, kao sto je odigrao znacajnu ulogu u pripremi taktike kod odredjenih takmicara, i na taj nacin odmogao svom starom klupskom kolegi.
Bilo bi neprevedno ne pomenuti osvajanje zlatne medalje Rade Gasparevic u W40, sto je svakako odlican rezultat jedne srpske veteranke na znacajnom orijentiring takmicenju.

I tako... Malo klasicnog madjarskog turizma izmedju napornih trka, pa opet – back in the dark forest. Tamo gde se najbolje osecamo...

Svega je bilo u ovih 5-6 dana – mnostvo prevezenih kilometara, problemi sa autom, euforije zbog dobrih rezultata, depresije zbog losih, red kupanja, red bluz i hard rock koncerta...

Ova HUNGARIA CUPA je definitivno obelezila dosadasnji deo orijentiring sezone.

PS: Da bog pozivi onog ko je izmislio lap-top kompjutere - sedis na stanici, cekas prevoz i kucas post ne gubeci vreme...