Danas sam dobio potvrdan odgovor iz Bugarske federacije o mojoj ponudi da se pocetkom jula u Paracinu na terenima Samanjca odrzi orijentiring dvomec izmedju seniora i seniorki Srbije i Bugarske. Sa njima sam o tome razgovarao u Makedoniji, tokom BalkanijadeDvomec bi se odrzao u sklopu kontrolnih trka ove dve reprezentacije za planirane nastupe ( WOC Ukrajine i BOC Turska). Ono sto jos mogu da kazem vezano za organizaciju, to je da ce na programu biti srednje i duge distance. Planirano je ucesce juniora ( do 20 god.) i seniora u jednoj kategoriji ( M/Z21) i pobednicka reprezentacija bi se dobila sabiranjem po 5 (muskih) i 3 (zenskih) najboljih vremena oba dana kontrole. Zadovoljan sam sto su ljudi u Bugarskom timu prepoznali pravi cilj ove ideje i sto su je sa zadovoljstvom prihvatili. Za sada datum odrzavanja koji gravitira je 7-8. juli, 2007. Sada kada je izvesno da ce do trke doci mogu da planiram ostale stvari...

Nakon dva takmicarska dana, ponedeljak sam iskoristio za odmor i punjenje baterija. Hrana, razne tecnosti u hektolitrima, slatkisa i sl. Na jucerasnjem treningu ( 5.6 km orijentiringa umerenim tempom) sam se osecao - odlicno. Ima jos nekoliko trka ove sezone koje ce biti itekako izazovne, pa me ovakvo stanje hrabri.
Jedna od njih je svakako, Stafetno Prvenstvo Drzave koje ce se 14.10. odrzati na Lipovaci kod Sida. Poslednje ove sezone, i sigurno najzanimljivije prvenstvo kod nas.
Razmisljajuci malo o potecijalnim kandidatima za ovaj naslov, ukapirao sam da ce medju seniorima biti zestoka borba – branioci titule i sampioni poslednje tri godine OK Strazilovo (Dragisa, Pusac i Saric), pa ove sezone odlicni takmicari iz Pobede (Igor, Ceda, Toksi), ekipa Rtnja sa velikim ambicijama (pretpostavljam Rade, Milic i Steva), pa iskusna stafeta Novog Sada (verujem u sastavu Frulja, Vlada i Tosa), pa iz drugog plana OK DIF (Savke, Marko, i Mrgud) i ne mogu, a da ne nabrojim stafetu OK Paracina (Belac, Ja i verovatno Krle) za koju cu zdusno navijati!
Ima i nekoliko ekipa koje imaju po dva dobra clana, ali im kod treceg malo skripi, pa ih ne mogu bas staviti na ovaj siri spisak favorita, ali – Boze moj, u stafetama je sve moguce! Moja ekipa je na ovom Prvenstvu pre dve godine dozivela odlicnu satisfakciju kada nas niko nije ubrajao u favorite, a mi smo se docepali vice-sampionskog mesta na podijumu, 4 sec. ispred stafete Pobede koja je bila domacin takmicenja.
Kad malo pogledam rezultate, rekao bih da ove sezone nema dominantnog takmicara (izuzimam sprint) i da su svi takmicari ove godine bili prilicno ujednaceni sto nagovestava neizvesnost na stafetama do samog kraja.
A da nagovesti pravi orijentiring hepening na tom takmicenju, potrudio se i Mile Stevanovic koji je vec preradio staru kartu, smislio koncepcije staza i oformio timove za rad na terenu. Pre neki dan smo bili na licu mesta da se dogovorimo o izgledu ciljne arene, i mogu da kazem da je to osmisljeno na nacin kakav dolikuje velikim svetskim takmicenjima.
Do tada ima tek nesto vise od 15-ak dana, dva vikenda i to vreme treba iskoristiti za podizanje forme. Sledeci vikend je Novi Sad – subota sprint na Strandu, nedelja - duge na Iriskom vencu. Prvog vikenda oktobra, Misko pravi Kup Kosutnjaka na istoimenom poligonu, koji cu ja po planu preskociti. Odoh do Paracina na jedan produzeni vikend, da vidim sta rade paracinci i da treniram sa klubom na Samanjcu. Mir pred vaznu bitku, trazi tamo gde se dobro osecas, i gde su najbolji uslovi za to…

Dani cistih planina su za nama.
Tokom proteklog vikenda, na Rajcu u organizaciji PD Pobeda, odrzano je gomila sportskih manifestacija od kojih cu ja izdvojiti subotnju planinsku trku i nedeljni orijentiring.
U subotu je pre podne odrzana planinska orijentacija, na koju ja uvek gledam sa velikim znakom upozorenja kao na disciplinu, u kojoj milion drugih faktora utice na krajnje odredjivanje pobednika, samo ne da li je vasa ekipa bila najbrza. Ovog puta, nije bilo nikakvih smicalica, pa je pobedu u ovoj disciplini sasvim zasluzeno odnela najbrza ekipa PSD RTANJ u sastavu Roksandic Steva, Veljovic Slobodan i Radovanovic Slobodan.
U popodnevnim casovima odrzana je planinska trka. Umesto najavljenih 15 km sa 750 uspona, organizatori su redukovali stazu pa je ona na kraju duzila 11 km sa 330 uspona.
Dva kruga od po 5.5 km. Igor je bio najbrzi sa 44:57 i sa odlicnim drugim krugom od 21:53, Coric je bio drug, sa otprilike 46:36 i ja sam bio treci sa 46:51, trceci dva ujednacena kruga 23:14 i 23:37.

U nedelju - orijentiring. Srednje distance na karti Sumareva kuca.
Duzina staze za elitnu kategoriju 4.9 km sa 22 kt.
Najjaci utisak - u sumi, ludnica od kupina! Svakakvih velicina i raspona. Dzaba sto je na karti bela suma, kada su kupine u najboljem slucaju do kolena. Pozitivan utisak - koncepcija staze za elitnu kategoriju. Sa nekoliko ukrstanja na najzanimljivijim delovima karte i sa puno kontrola, na jednom prostom terenu izvucena je zaista dobra staza. U skoru sam sakupio jedno 3' direktnih gresaka (6,8,19 kt), nekoliko lose odabranih varijanti (1,3,12,19 kt) i skoro 300 metara uspona. Ipak na kraju, dovoljno dobro za prvo mesto sa 41:32. Drugo mesto za Sarica sa 27" zaostatka, dok je treci bio Coric sa 1.36' iza mene. Rezultati iz svih kategorija.
Pobedi se u zube ne gleda, ali fakat da znam i umem mnogo bolje od jucerasnjeg preformansa.
Sve u svemu, dinamican vikend za nama...
Za kraj da kazem da ce srpski vojni tim, uprkos svim neizvesnostima, nastupiti na Svetskom vojnom prvenstvu koje se ove godine odrzava u Brazilu, i to u vreme kada ce mnogi od nas trcati orijentiring u blizoj i daljoj okolini Istambula.

Sada kad je leto proslo i mrak pada ranije, moracu bolje da se organizujem ako mislim da treniram.
Juce sam planirao istrcavanja sa kartom 5 x 800metara, ali kasnog dolaska na trening, morao sam da skratim na 4 x 800.
I to poslednje, cetvrto istrcavanje je bilo rizicno.
Jucerasnji trening 54 min.
Zagrevanje – 15:54 min.
Glavni deo treninga – 29:28 min.
(istrcavanja sa pauzama)
Istezanje – 9:30 min.
Zbog poslovnih obaveza, i zbog uobicajene guzve po gradu, budem jako srecan kad nadjem sat vremena za trening.

Sto se tice ostalih aktivnosti koje su opet vezane za orijentiring, juce je potvrdjeno da ce Stafetno Prvenstvo Srbije za 2006. godinu biti odrzano u Sidu na Lipovaci, 14.10.2006. Nosioc organizacije takmicenja kao klub je OK Paracin, jedan od sponzora je MAGIC MAP, a glavni i odgovorni covek je Mile Stevanovic, nekadasnji neprikosnoveni as Jugoslovenskog orijentiringa. Mile je vec krenuo sa pre-reambulacijom karte iz 2001. godine tako da su pripreme u punom jeku. Bilo bi lepo da ovo bude novi pocetak i budjenje nekadasnjeg izuzetno jakog orijentiring centra bivse federcije. Za dobrobit srpskog orijentiringa... Uskoro poziv sa detaljnim informacijama.

Prema nezvanicnim informacijama dobijenim od Radeta Goljovica koji je juce bio na sednici UO na kojoj su se, izmedju ostalog, odredjivali domacini Drzavnih prvenstava u 2007 godini, necu imati priliku da treci put za redom branim titulu na dugim distancama, jer je upravo nasa trka na Grzi 14.10.2007 odredjena za Drzavno Prvenstvo na dugim distancama.
U principu, pojedinacna Drzavna prvenstva su, ako izuzmemo srednje distance koje ce biti na Divcibarama u organizaciji PD PTT-a 01, Jula - 2007, u drugoj polovini sezone ( sprint - 22, septembar, OT Rtanj - Novi Beograd - Blok 45 i duge distance - 14, Oktobar, OK Paracin - Grza).
Mislim da je potez da drzavna prvenstva idu nakon kontrolnih trka tokom proleca, zatim raznoraznih prvenstava na svetskom i evropskom nivou dobar, jer imamo kontinuitet vaznih trka tokom cele sezone. Jesen je kod nas uglavnom prolazila monotono...
Dobio sam jos neke interesantne informacije, ali o njima kada postanu zvanicne.

Preporucujem onima koji nisu bili na koncertu Sinana Sakica da pogledaju snimak sa koncerta:

http://www.youtube.com/watch?v=x12IPK3ouzQ

Nešto me neće u zadnje vreme – sve trke koje sam planirao u poslednjih nedelju dana, će ostati pusti nerealizovani planovi: prvo Mađarska, pa Zlatibor i na kraju odlazak za Bjelovar moraće sačekati neka druga vremena.
Bože moj, pa ima itekako dobre alternative za to – u subotu planinska trka od 15 km sa oko 750 metara uspona, u okviru Dana čistih planina na Rajcu, a u nedelju u sklopu iste manifestacije – orijentiring, srednje distance.
Juče sam video preliminarni kalendar za iduću sezonu i nećete verovati – Kopaonik OPEN nije kandidat za WRE! Ono što je još interesantno, to je da ćemo opet imati četiri 3-dnevne trke ( Rajac, Kaluđerske bare - Tara, Kopaonik, Devojački bunar).
Treća stvar koja se dosta razlikuje u odnosu na prethodne dve sezone je da će nam Prvenstva Države opet biti razdvojena.
I četvrta stvar je da su organizatori takmičenja vešto izbegli da prave trke u vremenu održavanja fakultetskih i srednjoškolskih ispita. Učimo lagano na greškama... Uz trke po okruženju, može se osmisliti dobar personalni kalendar.

Danas je sastanak UO srpskog Saveza u Smederevu, domaćin PSD Čelik.
Kako još uvek primam materijale za sednicu, vidim da ima dosta toga na dnevnom redu. Na svu sreću, ljudi koji su se prihvatili obaveza u komisijama, ozbiljno su shvatili svoje uloge pa eto tako, imamo izbodovanu ligu do poslednjeg održanog kola, preliminarni kalendar za iduću sezonu, plan za saradnju sa medijima, donešena je odluka o stimulaciji sa 150 EUR za reambulaciju po km2 novog terena.
Komisija za karte je izuzetno principijelna i ne popušta pod pritiskom i salvama uvreda... Izgleda da će biti najviše problema sa izborom seniorskog i juniorskog selektora. Tu smo zaista tanki... Pominju se neki strani treneri, ali ja zaista ne znam šta može da uradi jedan čovek sam, posebno ako znam kako se slabo radi sa najmlađima po klubovima. Ne može nam pomoći ni Dejvid Koperfild.

Jučerašnji trening u Košutnjaku nakon četiri sata provedenih za volanom je bio preko potreban. Nisam imao neku posebnu ideju šta da treniram, pa sam se odlučio za trčanje dok ne padne mrak. Na kraju, 9 min zagrevanja, 40 min trčanja ujednačenim tempom sa kartom i na kraju 16 min rastrčavanja i istezanja. Ukupno 1h 05min. za tih 39.51 sam pretrčao 8.5 km, 70% po putevima i 30% po šumi. Trudio sam se da malo pustim duži korak i da držim tempo tokom treninga. Takođe sam se trudio da gazim punim stopalom i da tempo diktiram iz nogu. Da probam da osetim svaku izohipsu pri penjanju. Teško je kad menjaš svoj stil i dugogodišnji način trčanja.

Juče Belac baci pred mene hrpu starih fotografija sa orijentiringa - TRAS!
Čoveče, kakve antologija!
Fotke iz perioda od 1984 pa otprilike sve do 1994 godine...
Mile Stevanović, Sloba, Ivo Tisljar, Cane, Ilke... Generacija takmičara koja je počela postavljati orijentiring tadašnje SFRJ na zdrave noge i čiji su naslednici trebali biti Ilke, Salopek, Danjel Lebar sa pravim, svetskim rezultatima. Nekima od dole pomenutih je to pošlo za rukom, a za dve trećine pomenutih ipak nije, bez obzira na veliki potencijal i talenat.
Ima tu i nekih kompromitujućih fotografija iz mog prethodnog života, koje ću morati da uništim jer imaju izuzetnu tabloidnu vrednost zbog onog što je na njima... Ako pre toga nekim neverovatnim slučajem ne procure u javnost...
Za svoj blog sam izabrao fotografiju kojoj sam se posebno obradovao – OK Paraćin na trci u Neštinu 1992 ili 1993. godine, nisam baš siguran kad tačno.
Na 10-ak km odatle se puca, gruvaju granate, upadaju diverzanti. Ludi ljudi reše da baš tu, pred nosom samog djavola naprave orijentiring trku, a mi još ludji zapalimo čak iz Paraćina, i to mečki na rupu, da trčimo orijentiring. Da ste tad pitali moje roditelje gde sam, skroz bi vam spokojno rekli da sam kod tetke u Kragujevcu...
Kad sa ove vremenske distance pogledam ovu fotografiju, mogu da konstatujem da svi akteri ovog fotosa i dalje, svako na svoj način, utiču da orijentiring i dalje živi na ovim prostorima. Kad gledam Nešu Markovića, zatim Caneta, pa jednog i drugog Belca, pa i sebe shvatam da šta i gde god bio i radio u životu, moja religija i ono u šta zaista verujem je zapravo – orijentiring. Naći pravi put, osmisliti najbolju taktiku, povući kad je snaga na izmaku... Baš onako kako je u stvarnom životu – surovo, beskompromisno i iscrpljujuće. A opet, tako je dobar osećaj kad prodjes kroz cilj i znaš da je sve to iza tebe i da si i ovog puta pobedio sebe, svoje sumnje i strahove...
2006, OK Paraćin – story still goes on...

P.S: Primetiće te da na slici ima šest osoba a da sam ja nabrojao pet; to je nagradno pitanje –
ko je osoba krajnje desno na fotografiji?
Ko prvi pogodi, plaćam mu pivo na prvom sledećem vidjenju. Učestvovanje u nagradnoj igri zabranjeno za članove OK Paraćina, njihovim potomcima kao i članovima porodica. Kao malu pomoć, reći ću vam da je ta osoba i danas vrlo aktivna u našem klubu.

Praveci svoj kalendar na početku sezone, za ovaj vikend isplanirao sam Budin memorijal na Zlatiboru. Nekako, u toku sezone saznao sam da se istog vikenda održava Kalosca Kupa u Madjarskoj, trka koju na koju gledam da odem još od 2002. godine i za koju staze osmišlja i postavlja Denes Zoltan. Zbog privatnih obaveza, morao sam da odložim sve to, pa sam u subotu odmarao, a u nedelju sam napravio jedan kros trening sa kartom u Miljakovačkoj šumi. Napravio sam 9.6 km sa 225 metara uspona za 42:22 min.
To su bila dva kruga od po 3.6 km i jedan od 2.4 km. Prvi krug, sam istrčao za 17:30 min, i to je bilo upoznavanje sa stazom koju sam tog dana osmislio na karti kući, neposredno pred trening. Na drugom krugu sam ubrzao i istrčao krug za okruglo 15:00 min. To je bio deo ( od 3.6 do 7.2 km) treninga, i model kome moram težiti tokom predstojeće zime i jos malo podići brzinu početkom proleća, ako mislim da unapredim svoj orijentiring i rezultate u odnosu na ovu sezonu. Zadnji deo treninga je bio dug 2.4 km, i njega sam istrčao za 9:52 min. Sa zagrevanjem i istezanjem ukupno 1h 01min.
U suštini, ako je iz nekog razloga dobro što sam propustio dve planirane trke ( ako to može da bude dobro), onda je to sigurno zato što sam u Miljakovačkoj šumi pronašao dobar teren za treninge tokom naredne jeseni i zime.
Za kraj, pobednik 1. Budinog Memorijala je Igor Vuković. Sve čestitke pobedniku...

Orijentiringom se bavim od 1988 i u toku te prve godine trcao sam za orijetiring sekciju PSD Javorka. 1989 godine grupa orijentiring entuzijasta se izdvojila iz drustva i osnovala Orijentiring klub Paracin. 17 godina ponosno nosim dres ovog kluba, i po svoj prilici u njemu cu i zavrsiti svoju karijeru, a koju, opet, ne nameravam da zavrsim u skorije vreme.
U svom klubu sam angazovan u svim segmentima koje pokrivamo; takmicarskom, organizacionom, tehnickom...
Kao takmicar, moju karijeru su obelezili uspesi uglavnom u nacionalnom okviru, od kojih izdvajam:
- trosturuki prvak Drzave 2005 ( srednje, duge i sprint)
- odbranu titule na srednjim i dugim u 2006-oj godini.
Na regionalnom nivou izdvojicu osvajanje tri 5-a mesta sa Balkanskog Prvenstva 2005 godine održane u Gabrovu, Bugarska.
Na svetskom nivou, bio sam ucesnik tri Svetska Prvenstva ( 2003 – Švajcarska, 2004 – Švedska, 2006 – Danska) i jednog Evropskog Prvenstva ( 2002 – Madjarska). Najbolji plasman sam napravio u kvalifikacijama sprinta 2004. godine u Švedskoj zauzevši 25. mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi.
Ucesnik sam i najveceg 5-dnevnog orijentiring festivala na svetu, cuvenog O-ringena koji se svake godine održava u Švedskoj.
Godine 2005, trcao sam u kategoriji H21Long i zauzeo 77.mesto od 159 takmicara u kategoriji. Krajem 2005 i dobrim delom 2006-te godine bio sam selektor seniorskog tima Srbije.

Nakon ponovnog aktiviranja stranica srpskog Saveza,
resih da i ja postavim svoj blog.
On ce se, svakako, najvecim delom baviti orijentiringom, ali bice tu i sporta uopste...
Postavljanje bloga, svakako znaci da jos uvek imam ambicija da se bavim orijentiringom. Za to su delom, "krivi" sportski doktori iz "BASKETLAND-a" gde smo pre koji dan bili Mika, Sloba i ja na lekarskom pregledu, zatim testu opterecenja, potrosnje kiseonika i odredjivanju anaerobnih zona i pragova. Jos uvek cekamo obradu svih podataka, ali nakon letimicnog preleta po brojkama, saznao sam da sam u odlicnoj formi i da tek mogu izvuci maksimum iz svog tela. Znaci, momci - ukrstacemo busole i u narednom periodu...