Nakon dana odmora od svega, u ponedeljak, i povratak u surovi svet realnosti i radnog vremena, juce sam po podne otisao na Usce da napravim jedan laksi trening. Kao i mnogo puta do sada.
Ovog puta mi se u toku treninga desila jedna prilicna neprijatnost, a to je da me je napao prilicno naduvani lepkaros. U pocetku je sve izgledalo bezazleno, ja sam ga video desno od sebe na jedno 10-ak metara kako se tetura sa kesom u ruci, a kad je on video mene, poceo je nesto da se dere: " To, Marko, bravo Marko...". Nisam reaagovao, jer sam video u kakvom je stanju, nego sam produzio svojim putem. U momentu mi se ucinilo da sam cuo kako se nesto desava iza mene i kada sam se okrenuo video sam ga kako potpuno izbezumljen juri ka meni. Shvativsi da je nesto gadno ishalucinirao, resio sam da ubrzam i da se sto pre sklonim odatle. Trcao je za mnom nekih 100-ak metara, pa se onda umorio i stao. Kako se to desavalo u blizini hotela Jugoslavije, prosao sam gore-dole da vidim imali nekog policajca da mu prijavim sta se desava, ali stari dobri marfi - kad ti trebaju, nigde ih nema. Vracao sam se stazom pored Dunava, i gledao ga kako izbezumljen maltretira neke bicikliste koji su prolazili tuda. Nastavio sam nazad ka muzeju i produzio sa treningom...
Verujem da je ovo usamljeni slucaj, jer sam toliko puta trenirao po Kosutnjaku, Zvezdarskoj i Miljakovackoj sumi i nikada mi se nista slicno nije desilo. Opet, prilicno je uznemuravajuce. Savet onima koji odlaze na Usce da joggiraju ili se bave nekim drugim aktivnostima - izbegavajte jednu lepu borovu sumu izmedju baklje mira i hotela Jugoslavije. Izgleda da se tu skupljaju, jer sam primetio gomilu kesa svuda naokolo.
Wednesday, October 18, 2006
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment