Trofej Beograda 2006 – nikad kasnije u Novembru i nikad lepse vreme.
Ove godine, odrzan je na Kosutnjaku. Tu, naravno ne moze biti puno iznenjadjenja, ali nekoliko stvari je ucinilo da staze ne budu glupe, kakve obicno budu kada se prave trke na ovom terenu;
Prvo, ovo godisne doba je najidealnije za organizaciju trke na Kosutnjaku, jer je vegetacija skroz promenila svoj izgled nakon opadanja lisca, pa se sada moze komotno trcati i kroz najzelenije delove, i otvara se put direktnim varijantama, a to znatno menja ritam i tok trke – umesto kros trcanja putevima, dobili smo siru lepezu za odabir varijanti.
Druga stvar je postavljanje vidne kontrole i saopstavanje prolaznih vremena takmicara koji protrcavaju i na taj nacin je jedna sportska manifestacija, dobili punu paznju slucajnih prolaznika koji su se nasli u zoni cilja, a takmicari su mogli cuti svoja prolazna vremena i kakvi su u odnosu na rivale, te su nakon toga mogli da prave taktiku za ostatak trke.
Jedno moje subjektivno misljenje – Stevi vise lezi uloga komentatora, nego Tokalicu...
Zbog ucesca u organizaciji Igor, Toksi, Rade i Steva nisu bili u konkurenciji i taman sam se pitao ko li ce trcati, kad - eto Lina pravo iz Zagreba i eto razloga da se paznja podigne na najvisi nivo. Moram da priznam da bi se vise zabrinu da nije dosao...
Pre nego sam krenuo na start, u cilj su utrcali Lino, pa Bekan koga je ovaj prvi stigao 3 minuta, sto je znacilo da je Belac sasvim korektno odradio trku i nakon njih Ceda, koji je ocigledno imao problema na stazi jer ga je Lino stigao 9, a Bekan 6 minuta. Sem toga, postignuta vremena nisam znao.
Nakon jedne konkretne greske i protrcavanja druge kontrole, pa vracanje na nju i onda povratak u trku, dobar deo na stazi sam trcao u dobrom ritmu. Od druge i zaostatka od 1:02 minuta, na dvanaestoj sam imao 1:10 min prednosti i sigurno prvo mesto. Onda je dosao period Linove dominacije i on pravi najbrze prolaze na 5 kt u nizu, i tako smanjuje razliku na –10 sec. To mu je bio odlicno odradjen deo staze jer taj period ni ja nisam trcao lose, ali je on ocigledno usao u strahovito jak ritam. Poslednje dve kontrole i ulazak u cilj ja dobijam za 5 sec. i tako ulazim u drugi dan i trku od 11.5 km sa 15 sec. prednosti. Na kraju, na stazi od 5.5 km postizem vreme od 35:27.
Bekan je svoj trud i vrlo dobro vreme od 39:07 koje bi mu donelo sigurno 3. mesto, bacio u vodu jer nije overio vidnu kt!
Desava se...
U nedelju na zatvaranju zvanicne sezone kod nas, cekalo nas je 11.5 km.
Prvi deo staze sve do 10 kt, je uglavnom bila trka po stambenim blokovima i po asfaltu. Nakon toga, dve kratke i brze kontrole i onda – BAM! Deonica preko cele karte. Kada sam video da cu sa gornje strane napasti kontrolu, odlucio sam trcim zaobilaznom desnom varijantom gde bi izbegao penjanje i da prodjem pored cilja i starta na trimu. Nakon 3.780 metara i 17:14 min, overio sam 13 kt zajedno sa Blazom koga sam stigao na putu do nje, oko 12 min. Najduza deonica ikada na jednoj orijentiring trci u mom zivotu. Onda slede dve kratke deonice gde pravim najvece greske generalno, ali nakon njih uspevam da se konsolidujem i da se vratim u dobar ritam. Na 18 kt sam se dodatno iscrpeo uz brdo odmah po polasku sa 17-te, i na putu do 18-te sam vise prikupljao snagu za ostatak staze. Od 18-te do 26-te jsve je proslo kako treba i u dobrom tempu, a onda za kraj je dosao poslednji uspon u koji sam ulozio poslednje atome snage i zavrsio trku. U cilju moje vreme – 76:32.
Dovoljno dobro za drugu poziciju. Lino je sa 72:51 pobedio drugog dana i zasluzeno osvojio ovogodisnji Trofej Beograda.
Ove godine je mnogo vise vremena proveo na treninzima od mene, tako da iako sam mislio da cu moci i pravio kalkulacije koliko bi trebao da istrcim trku da bi ostao na prvoj poziciji, to su u ovom trenutku puste zelje koje ne odgovaraju realnosti.
A realnost je bila ova trka od 11.5 km i zaostatak od 3:41 min...
Kosmicka pravda. Na kraju puta, rezultati i plasman budu u skladu sa utrosenom energijom, pa moze svet da se okrene naopako tu se nista nece promeniti.
Nisam posle trke bio ni ljut, ni besan na sebe iako sam dao 100% od sebe, jer moje zelje nisu bile u skladu sa mojim mogucnostima, koje opet nisu na zeljenom nivou jer je ovo bila godina velikih odluka i promena u mom zivotu, i koje se nisu smele odlagati. Na njenom kraju sve je proslo kako treba – preskocio sam i tu stepenicu u zivotu, i ostao u sedlu – u dobroj formi, napunjenih baterija i strasno motivisan za novu sezonu.
Promenio sam misljenje, nema pauze – nastavljam sa treninzima laganijeg inteziteta, pa za vikend Paracin i visecasovni treking preko suma Juznog Kucaja. Cisto da se podsetim pravih razloga zbog cega ja ovo radim...
Ove godine, odrzan je na Kosutnjaku. Tu, naravno ne moze biti puno iznenjadjenja, ali nekoliko stvari je ucinilo da staze ne budu glupe, kakve obicno budu kada se prave trke na ovom terenu;
Prvo, ovo godisne doba je najidealnije za organizaciju trke na Kosutnjaku, jer je vegetacija skroz promenila svoj izgled nakon opadanja lisca, pa se sada moze komotno trcati i kroz najzelenije delove, i otvara se put direktnim varijantama, a to znatno menja ritam i tok trke – umesto kros trcanja putevima, dobili smo siru lepezu za odabir varijanti.
Druga stvar je postavljanje vidne kontrole i saopstavanje prolaznih vremena takmicara koji protrcavaju i na taj nacin je jedna sportska manifestacija, dobili punu paznju slucajnih prolaznika koji su se nasli u zoni cilja, a takmicari su mogli cuti svoja prolazna vremena i kakvi su u odnosu na rivale, te su nakon toga mogli da prave taktiku za ostatak trke.
Jedno moje subjektivno misljenje – Stevi vise lezi uloga komentatora, nego Tokalicu...
Zbog ucesca u organizaciji Igor, Toksi, Rade i Steva nisu bili u konkurenciji i taman sam se pitao ko li ce trcati, kad - eto Lina pravo iz Zagreba i eto razloga da se paznja podigne na najvisi nivo. Moram da priznam da bi se vise zabrinu da nije dosao...
Pre nego sam krenuo na start, u cilj su utrcali Lino, pa Bekan koga je ovaj prvi stigao 3 minuta, sto je znacilo da je Belac sasvim korektno odradio trku i nakon njih Ceda, koji je ocigledno imao problema na stazi jer ga je Lino stigao 9, a Bekan 6 minuta. Sem toga, postignuta vremena nisam znao.Nakon jedne konkretne greske i protrcavanja druge kontrole, pa vracanje na nju i onda povratak u trku, dobar deo na stazi sam trcao u dobrom ritmu. Od druge i zaostatka od 1:02 minuta, na dvanaestoj sam imao 1:10 min prednosti i sigurno prvo mesto. Onda je dosao period Linove dominacije i on pravi najbrze prolaze na 5 kt u nizu, i tako smanjuje razliku na –10 sec. To mu je bio odlicno odradjen deo staze jer taj period ni ja nisam trcao lose, ali je on ocigledno usao u strahovito jak ritam. Poslednje dve kontrole i ulazak u cilj ja dobijam za 5 sec. i tako ulazim u drugi dan i trku od 11.5 km sa 15 sec. prednosti. Na kraju, na stazi od 5.5 km postizem vreme od 35:27.
Bekan je svoj trud i vrlo dobro vreme od 39:07 koje bi mu donelo sigurno 3. mesto, bacio u vodu jer nije overio vidnu kt!
Desava se...
U nedelju na zatvaranju zvanicne sezone kod nas, cekalo nas je 11.5 km.Prvi deo staze sve do 10 kt, je uglavnom bila trka po stambenim blokovima i po asfaltu. Nakon toga, dve kratke i brze kontrole i onda – BAM! Deonica preko cele karte. Kada sam video da cu sa gornje strane napasti kontrolu, odlucio sam trcim zaobilaznom desnom varijantom gde bi izbegao penjanje i da prodjem pored cilja i starta na trimu. Nakon 3.780 metara i 17:14 min, overio sam 13 kt zajedno sa Blazom koga sam stigao na putu do nje, oko 12 min. Najduza deonica ikada na jednoj orijentiring trci u mom zivotu. Onda slede dve kratke deonice gde pravim najvece greske generalno, ali nakon njih uspevam da se konsolidujem i da se vratim u dobar ritam. Na 18 kt sam se dodatno iscrpeo uz brdo odmah po polasku sa 17-te, i na putu do 18-te sam vise prikupljao snagu za ostatak staze. Od 18-te do 26-te jsve je proslo kako treba i u dobrom tempu, a onda za kraj je dosao poslednji uspon u koji sam ulozio poslednje atome snage i zavrsio trku. U cilju moje vreme – 76:32.
Dovoljno dobro za drugu poziciju. Lino je sa 72:51 pobedio drugog dana i zasluzeno osvojio ovogodisnji Trofej Beograda.
Ove godine je mnogo vise vremena proveo na treninzima od mene, tako da iako sam mislio da cu moci i pravio kalkulacije koliko bi trebao da istrcim trku da bi ostao na prvoj poziciji, to su u ovom trenutku puste zelje koje ne odgovaraju realnosti.
A realnost je bila ova trka od 11.5 km i zaostatak od 3:41 min...
Kosmicka pravda. Na kraju puta, rezultati i plasman budu u skladu sa utrosenom energijom, pa moze svet da se okrene naopako tu se nista nece promeniti.
Nisam posle trke bio ni ljut, ni besan na sebe iako sam dao 100% od sebe, jer moje zelje nisu bile u skladu sa mojim mogucnostima, koje opet nisu na zeljenom nivou jer je ovo bila godina velikih odluka i promena u mom zivotu, i koje se nisu smele odlagati. Na njenom kraju sve je proslo kako treba – preskocio sam i tu stepenicu u zivotu, i ostao u sedlu – u dobroj formi, napunjenih baterija i strasno motivisan za novu sezonu.
Promenio sam misljenje, nema pauze – nastavljam sa treninzima laganijeg inteziteta, pa za vikend Paracin i visecasovni treking preko suma Juznog Kucaja. Cisto da se podsetim pravih razloga zbog cega ja ovo radim...
No comments:
Post a Comment