Maj je mesec kada se organizuju dobre trke. Nas kalendar je poslednjih nekoliko sezona uglavnom bez ozbiljnijih trka u ovom periodu.
Nakon trke na “prokletoj” Jerini koja je po mom skromnom misljenju najblaze receno “zalutala” u Nacionalni Kup, imali smo tradicionalno izdanje “Kupa DMB-a” na interesantnim terenima oko Country Cluba BABE. Trka se poklopila sa manifestacijom Sport Fest koji se u subotu i nedelju organizovao na Adi Ciganliji, i gde je jedna ekipa preuzela na sebe organizaciju promotivnih orijentiring varijacija (sprint, night-score i sl.). Hteo sam da odem u subotu (jer sam znao da u nedelju necu moci) ali duge distance od tog dana su bile prilicno iscrpljujuce, pa mi nije bas ostalo puno snage da od zelje predjem na delo.
Da se vratim na trku.
Posle nekoliko pokusaja u poslednjih par godina, mogu da kazem da nas je organizator ove godine “pocastio” odlicnom dugom stazom. Iskoristivsi da prvi deo staze provuce kroz novi teren i novo parce karte, koje je fizicki jeste tesko ali prilicno lako za orijentiring, i onda nas prebaci na stari (dobro poznati) deo sa nekoliko teskih deonica, u krajnjem skoru je dalo pravi orijentiring izazov. Naravno, otezavajuce okolnosti su bile dosta uspona (moje varijante oko 410 metara), strasna sparina i vrucina (oko 30C) kao i prilicno izmenjena vegetacija, koja je uglavnom probujala i pravila probleme pri trcanju.
Stazu od 9.5 km sam zavrsio na 2. mestu sa 9 sec. zaostaka za Milicem. Organizator je svima u krajnjem skoru dodavao po 3 minuta i nesto malo sekundi zbog stare boljke organizatora, a to je neuskladjenost satova na startu i cilju, pa sam umesto regularnih 99:10 imao zvanicnih 102:49.
Drugog dana su na programu bile srednje distance, koje su u jednom trenutku bile ozbiljno dovedene u pitanje jer na startu u planirano vreme su bili svi osim – organizatora! Znajuci sa kim imamo posla nisam se preterano uzbudjivao, vec sam strpljivo kao i svi ostali sacekao da se pojave starteri, a vreme “ubio” uz sporadicno zagrevanje i caskanje sa ostalima.
Ta trka je krenula onako kako ne zelim i kako ne treba, pa su me stizali, ja im bezao, gresio, ispravljao se, katastrofalno gresio i kada sam na satu video da sam vec 48 minuta na stazi, i vec umoran i bez imalo zelje da gledam u kartu, resio da bi to bilo dosta i da odustanem. Rekao bih da se nisam bas dovoljno odmorio od prethodnog dana… Ali, boze moj – cemu sluze trening trke…
Nakon toga sam mogao da se prepustim blagodetima koje pruza Country Club i mogu da kazem da je Beograd sa ovim klubom dobi sjajno izletiste sa bogatim izborom aktivnosti.
Ovo je ujedno bilo poslednje zvanicno takmicenje pred Divcibare i drugu od cetiri trke Drzavnog Prvenstva – nakon stafete, na redu su srednje distance.
Na polusezonu cemo najverovatnije otici bez izbodovanog Kupa, jer je Predsednik takmicarske komisije u sred sezone video da je to ipak preveliki zalogaj za njega, pa je nakon samo 4 meseci resio da se povuce sa tog mesta, sad i odmah bez kompromisa. Nista otkazni rok, nista nepisano pravilo da se izgura sa aktivnostima do kraja sezone, pa onda povlacenje. Nista! U sred sezone – BAM! Pa se vi slikajte…
450 uredno registrovanih takmicara je sada na ledu zbog “zute minute” jednog coveka.
Zaboga, niko od organizatora i kontrolora trka koje su se bodovale za Kup ga nije ZVANICNO kontaktirao i nije mu dostavio rezultate. Zamislite molim Vas!? Kako to da se desi?!
Na zvanicnom sajtu naseg Saveza se posle svake trke objave rezultati i to mozemo da zahvalimo Ivanu koji ga odrzava, prilicno brzo i efikasno. Ja koliko znam nije bilo nikakvih nepravilnosti na prethodnim trkama, i ne znam zasto se rezultati koji se pojave na sajtu ne tretiraju kao zvanicni. Ja ih tako dozivljavam. Najzvanicnije moguce…
Rade Goljovic je bodovao musku elitu, i po njegovoj kalkulaciji ja trenutno vodim, mada je stvarno skroz tesno – nas nekoliko, mislim 6 ili 7 je u razlici od samo10 poena. Sve je otvoreno…
A, selektor seniorskog tima je krenuo sa vikend-treninzima na Fruskoj gori. Uz pozdravljanje ovakve inicijative, evo i jedne sugestije da svi koji mogu, odlaze na ove treninge. Ja necu moci na ovaj prvi, ali na sledece ne vidim razloga da se ne pojavim…
Na taj nacin cete spremno docekati pripreme svih nacionalnih selekcija na Tari od 20.07-26.07 za koje se posebno pripremam. Pa, nakon toga 3-dnevno takmicenje na istoj planini samo malo drugacijoj lokaciji, za WRE bodove i bogami izuzetne novcane nagrade organizatora. Pobednici (oba pola) te trke ima bas da se osevape… Onda dan pauze pa – Madjarska, Pecuj – HUNGARIJA KUPA 2007.
Target of the season…
I za kraj, juce sam dobio informaciju od Strelica da je organizacija Svetskog vojnog Prvenstva 2008 godine, koja je ponudjena nasoj vojsci, ozbiljno dovedena u pitanje jer smatraju da im je specifikacija troskova za to takmicenje dostavljena od strane tehnicke podrske tj. Orijentiring saveza Srbije, previsoka. Nezvanicno, po toj kalkulaciji reambulacija kvadratnog kilometra bi stajala sjajnih 2000 EURA! Nisam cuo drugu stranu pa ne mogu da komentarisem…
Alternativa koja se otvara, a to je da se umesto Orijentiring saveza Srbije za tehnicku podrsku uzme Orijentiring savez Beograda, koji je po recima njegovog Predsednika Damira Durazerovica voljan da pruzi svu potrebnu podrsku vojsci da se ovo veliko i prestizno takmicenje ipak odrzi kod nas, jeste izvesna samo ako se na satanku CISM-a koji se ovih dana odrzava u Burkina Faso-u, da nasem predstavniku jos malo vremena za konacni odgovor. Videcemo sta ce biti ovih dana… Navijam za pozitivan odgovor i da se to prvenstvo odrzi kod nas…
Nakon trke na “prokletoj” Jerini koja je po mom skromnom misljenju najblaze receno “zalutala” u Nacionalni Kup, imali smo tradicionalno izdanje “Kupa DMB-a” na interesantnim terenima oko Country Cluba BABE. Trka se poklopila sa manifestacijom Sport Fest koji se u subotu i nedelju organizovao na Adi Ciganliji, i gde je jedna ekipa preuzela na sebe organizaciju promotivnih orijentiring varijacija (sprint, night-score i sl.). Hteo sam da odem u subotu (jer sam znao da u nedelju necu moci) ali duge distance od tog dana su bile prilicno iscrpljujuce, pa mi nije bas ostalo puno snage da od zelje predjem na delo.
Da se vratim na trku.
Posle nekoliko pokusaja u poslednjih par godina, mogu da kazem da nas je organizator ove godine “pocastio” odlicnom dugom stazom. Iskoristivsi da prvi deo staze provuce kroz novi teren i novo parce karte, koje je fizicki jeste tesko ali prilicno lako za orijentiring, i onda nas prebaci na stari (dobro poznati) deo sa nekoliko teskih deonica, u krajnjem skoru je dalo pravi orijentiring izazov. Naravno, otezavajuce okolnosti su bile dosta uspona (moje varijante oko 410 metara), strasna sparina i vrucina (oko 30C) kao i prilicno izmenjena vegetacija, koja je uglavnom probujala i pravila probleme pri trcanju.
Stazu od 9.5 km sam zavrsio na 2. mestu sa 9 sec. zaostaka za Milicem. Organizator je svima u krajnjem skoru dodavao po 3 minuta i nesto malo sekundi zbog stare boljke organizatora, a to je neuskladjenost satova na startu i cilju, pa sam umesto regularnih 99:10 imao zvanicnih 102:49.
Drugog dana su na programu bile srednje distance, koje su u jednom trenutku bile ozbiljno dovedene u pitanje jer na startu u planirano vreme su bili svi osim – organizatora! Znajuci sa kim imamo posla nisam se preterano uzbudjivao, vec sam strpljivo kao i svi ostali sacekao da se pojave starteri, a vreme “ubio” uz sporadicno zagrevanje i caskanje sa ostalima.
Ta trka je krenula onako kako ne zelim i kako ne treba, pa su me stizali, ja im bezao, gresio, ispravljao se, katastrofalno gresio i kada sam na satu video da sam vec 48 minuta na stazi, i vec umoran i bez imalo zelje da gledam u kartu, resio da bi to bilo dosta i da odustanem. Rekao bih da se nisam bas dovoljno odmorio od prethodnog dana… Ali, boze moj – cemu sluze trening trke…
Nakon toga sam mogao da se prepustim blagodetima koje pruza Country Club i mogu da kazem da je Beograd sa ovim klubom dobi sjajno izletiste sa bogatim izborom aktivnosti.
Ovo je ujedno bilo poslednje zvanicno takmicenje pred Divcibare i drugu od cetiri trke Drzavnog Prvenstva – nakon stafete, na redu su srednje distance.
Na polusezonu cemo najverovatnije otici bez izbodovanog Kupa, jer je Predsednik takmicarske komisije u sred sezone video da je to ipak preveliki zalogaj za njega, pa je nakon samo 4 meseci resio da se povuce sa tog mesta, sad i odmah bez kompromisa. Nista otkazni rok, nista nepisano pravilo da se izgura sa aktivnostima do kraja sezone, pa onda povlacenje. Nista! U sred sezone – BAM! Pa se vi slikajte…
450 uredno registrovanih takmicara je sada na ledu zbog “zute minute” jednog coveka.
Zaboga, niko od organizatora i kontrolora trka koje su se bodovale za Kup ga nije ZVANICNO kontaktirao i nije mu dostavio rezultate. Zamislite molim Vas!? Kako to da se desi?!
Na zvanicnom sajtu naseg Saveza se posle svake trke objave rezultati i to mozemo da zahvalimo Ivanu koji ga odrzava, prilicno brzo i efikasno. Ja koliko znam nije bilo nikakvih nepravilnosti na prethodnim trkama, i ne znam zasto se rezultati koji se pojave na sajtu ne tretiraju kao zvanicni. Ja ih tako dozivljavam. Najzvanicnije moguce…
Rade Goljovic je bodovao musku elitu, i po njegovoj kalkulaciji ja trenutno vodim, mada je stvarno skroz tesno – nas nekoliko, mislim 6 ili 7 je u razlici od samo10 poena. Sve je otvoreno…
A, selektor seniorskog tima je krenuo sa vikend-treninzima na Fruskoj gori. Uz pozdravljanje ovakve inicijative, evo i jedne sugestije da svi koji mogu, odlaze na ove treninge. Ja necu moci na ovaj prvi, ali na sledece ne vidim razloga da se ne pojavim…
Na taj nacin cete spremno docekati pripreme svih nacionalnih selekcija na Tari od 20.07-26.07 za koje se posebno pripremam. Pa, nakon toga 3-dnevno takmicenje na istoj planini samo malo drugacijoj lokaciji, za WRE bodove i bogami izuzetne novcane nagrade organizatora. Pobednici (oba pola) te trke ima bas da se osevape… Onda dan pauze pa – Madjarska, Pecuj – HUNGARIJA KUPA 2007.
Target of the season…
I za kraj, juce sam dobio informaciju od Strelica da je organizacija Svetskog vojnog Prvenstva 2008 godine, koja je ponudjena nasoj vojsci, ozbiljno dovedena u pitanje jer smatraju da im je specifikacija troskova za to takmicenje dostavljena od strane tehnicke podrske tj. Orijentiring saveza Srbije, previsoka. Nezvanicno, po toj kalkulaciji reambulacija kvadratnog kilometra bi stajala sjajnih 2000 EURA! Nisam cuo drugu stranu pa ne mogu da komentarisem…
Alternativa koja se otvara, a to je da se umesto Orijentiring saveza Srbije za tehnicku podrsku uzme Orijentiring savez Beograda, koji je po recima njegovog Predsednika Damira Durazerovica voljan da pruzi svu potrebnu podrsku vojsci da se ovo veliko i prestizno takmicenje ipak odrzi kod nas, jeste izvesna samo ako se na satanku CISM-a koji se ovih dana odrzava u Burkina Faso-u, da nasem predstavniku jos malo vremena za konacni odgovor. Videcemo sta ce biti ovih dana… Navijam za pozitivan odgovor i da se to prvenstvo odrzi kod nas…
No comments:
Post a Comment