Danas sam nesto ceprkao po kompjuteru, i trazeci nesto po starim particijama hard-diska nabasah na sliku Rtnja slikanu sa Samanjca, i podsetih se da ce uskoro godisnjica cuvenog treninga "trka uz Rtanj" koji smo osmislili i istrcali Ja i Belac, 11. jula 2004 godine. Pripremajuci se za SP u Svedskoj, i trazeci neke nove izazove, ovo nam se cinilo dovoljno ludo i izazovno.
Moram da priznam da smo imali razlicite poglede na celu akciju…
Belac je bio pristalica teze da je to samo jedan jaci trening, kojeg od ostalih izdvaja to sto ne trcimo bilo gde, nego uz Rtanj.
Mene je unespokojavalo to sto je na relativno malo kilometara velika visinska razlika - cak preko 15% prosecno
Zbog velikih vrucina koje su obelezile to leto, krenuli smo iz Paracina oko 7:15 da bi u selo Rtanj koje je u samom podnozju i iz kojeg se krece na uspon bili oko 8:00. Za to vreme popio sam blizu 2,0 litara vode.
Jutro je nagovestavalo jos jedan paklen dan, pa smo resili da krenemo pre 9:00.
Bio sam poprilicno nervozan pre polaska.”Sta li me sve ceka na putu do gore?” mislio sam dok sam posmatrao vrh iz sela koji kada se gleda iz te perspektive zaista deluje mocno i neosvojivo.
Resio sam da krenem lagano i doneo sam odluku da se apsolutno prilagosavam situaciji na terenu - ovo je ipak eksperimentalni trening. A i samo 7 kilometara je, to mogu istrcati ma koliko god bilo strmo...
Nakon otprilike 1 km lepe sume i dobrog puta, sve to polako nestaje i pocinje neki niski gusti grab ili sta li je vec, i put se pretvara u stazicu gde ne mogu dvoje da se mimoidju. Ali i dalje odgovara onome sto je predstavljeno na karti, sto me je poprilicno umirilo. To tako traje jos otprilike 1 km, a nakon toga se dolazi na malo zaravnjenje ( kao da te planina polako priprema za prava iskusenja) na kojem sam ja uvideo da mogu brze i da se dobro osecam pa polako napustam Belca i krecem sam u fight.
Polako izlazim iz poslednje sume sto znaci samo jedno - krece uspon do samog vrha. Jos oko 3.5 km.
Praveci neku glupu racunicu pre ovog poduhvata, o tome koliko mi treba da istrcim do vrha, ne znam kojom logikom sam dosao do cifre izmedju 32-34 minuta.
Kada sam sa tim vremenom bio tek nesto malo iznad polovine staze poprilicno sam se unervozio. Kakva losa procena!
Trcao sam poprilicno hrabro i bez kalkulacija. Gurao sam sebe iz sve snage, a tek sam na pola puta! Bas sam pocetnicki potcenio planinu…
Posto sam poprilicno podbacio u proceni, pojacavam ionako dovoljno dinamican tempo. Penjuci se sve vise i vise, pogled biva sve lepsi i doseze dalje ali isto tako pocinje da se sa visinom pojacava i vetar koji kako se penjem, duva sve jace i jace.
Konacno sam stigao gde put pravi ostru krivinu i pocinje sa najstrmijim penjanjem do vrha.
Moram da priznam da smo imali razlicite poglede na celu akciju…
Belac je bio pristalica teze da je to samo jedan jaci trening, kojeg od ostalih izdvaja to sto ne trcimo bilo gde, nego uz Rtanj.
Mene je unespokojavalo to sto je na relativno malo kilometara velika visinska razlika - cak preko 15% prosecno
Zbog velikih vrucina koje su obelezile to leto, krenuli smo iz Paracina oko 7:15 da bi u selo Rtanj koje je u samom podnozju i iz kojeg se krece na uspon bili oko 8:00. Za to vreme popio sam blizu 2,0 litara vode.
Jutro je nagovestavalo jos jedan paklen dan, pa smo resili da krenemo pre 9:00.
Bio sam poprilicno nervozan pre polaska.”Sta li me sve ceka na putu do gore?” mislio sam dok sam posmatrao vrh iz sela koji kada se gleda iz te perspektive zaista deluje mocno i neosvojivo.
Resio sam da krenem lagano i doneo sam odluku da se apsolutno prilagosavam situaciji na terenu - ovo je ipak eksperimentalni trening. A i samo 7 kilometara je, to mogu istrcati ma koliko god bilo strmo...
Nakon otprilike 1 km lepe sume i dobrog puta, sve to polako nestaje i pocinje neki niski gusti grab ili sta li je vec, i put se pretvara u stazicu gde ne mogu dvoje da se mimoidju. Ali i dalje odgovara onome sto je predstavljeno na karti, sto me je poprilicno umirilo. To tako traje jos otprilike 1 km, a nakon toga se dolazi na malo zaravnjenje ( kao da te planina polako priprema za prava iskusenja) na kojem sam ja uvideo da mogu brze i da se dobro osecam pa polako napustam Belca i krecem sam u fight.
Polako izlazim iz poslednje sume sto znaci samo jedno - krece uspon do samog vrha. Jos oko 3.5 km.
Praveci neku glupu racunicu pre ovog poduhvata, o tome koliko mi treba da istrcim do vrha, ne znam kojom logikom sam dosao do cifre izmedju 32-34 minuta.
Kada sam sa tim vremenom bio tek nesto malo iznad polovine staze poprilicno sam se unervozio. Kakva losa procena!
Trcao sam poprilicno hrabro i bez kalkulacija. Gurao sam sebe iz sve snage, a tek sam na pola puta! Bas sam pocetnicki potcenio planinu…
Posto sam poprilicno podbacio u proceni, pojacavam ionako dovoljno dinamican tempo. Penjuci se sve vise i vise, pogled biva sve lepsi i doseze dalje ali isto tako pocinje da se sa visinom pojacava i vetar koji kako se penjem, duva sve jace i jace.
Konacno sam stigao gde put pravi ostru krivinu i pocinje sa najstrmijim penjanjem do vrha.
To se desava na samom grebenu. Neko jednom davno rece - najgusci mrak je pred zoru - na Rtnju je najstrmiji uspon pred sami vrh! Tih zadnjih 800 metara sam se borio sa svime i svacim; sa planinom, sa snaznim vetrom, sa teskim nogama, sa otezanim disanjem, sa sobom…
Najstrmijih 800 metara u zivotu ili ako hocete nastrmijih 7.1 kilometara u zivotu. Pre treninga imao sam odredjene planove za sami vrh ali moram da priznam da sam gore samo zeleo da se izduvam i da dodjem do daha. Ali zbog nadmorske visine od 1560 metara to bas i nije bilo tako jednostavno. Dva najupecatljivija utiska sa samog vrha - fantastican pogled kilometrima u krug i vetar od jedno 80-ak km na sat.
Osecaj - NEVEROVATAN!
Ali, bas je bilo hladno. Mislio sam da sacekam Belca, ali on je bio dosta iza mene. Kako sam se ja hladio brzinom svetlosti, pa plaseci da se ne razbolim ipak morao da krenem nazad. Nista od zajednickog fotografisanja na vrhu Rtnja.
Moje vreme - 56:12. Nakon svega, sve sto je ispod jednog sata, to je dobro vreme.
Ovo je ipak eksperimantalni trening.
Belac se popeo za 64 minuta.
Osecaj - NEVEROVATAN!
Ali, bas je bilo hladno. Mislio sam da sacekam Belca, ali on je bio dosta iza mene. Kako sam se ja hladio brzinom svetlosti, pa plaseci da se ne razbolim ipak morao da krenem nazad. Nista od zajednickog fotografisanja na vrhu Rtnja.
Moje vreme - 56:12. Nakon svega, sve sto je ispod jednog sata, to je dobro vreme.
Ovo je ipak eksperimantalni trening.
Belac se popeo za 64 minuta.
Do sela sam stigao skoro duplo brze - 34:16.
Naravno, nizbrdo je lakse, mada i tu ima odredjenih poteskoca…7 kilometara konstantne nizbrdice po izuzetno tvrdoj podlozi i misici na butinama su hteli da eksplodiraju.
Ukupno: 14200 metara sa 920 metara uspona - 90:28. Plus jedan dav sitna kucanja po jedno uzbrdo i i nizbrdo, na srecu bez vecih posledica…
Eksperiment je uspeo!
Sada imam sve potrebne informacije, i nov izazov - popravljanje rezultata.
Tim smo cinili Belac i Ja. Evo nekih rezultata:
Deonica: Podno`je - Vrh (7.1km, 920 metara uspona): Dejan - 56:12, Slobodan - 64:00
Deonica: Vrh - Podno`je (stogo nizbrdo): Dejan- 34:16, Slobodan oko 45 minuta
Ukupno: 14.2 km sa 920 metara uspona: Dejan - 90:28, Slobodan oko 119 minuta (sa malim pauzama zbog slikanja dokaznog materijala).
Ukupno: 14200 metara sa 920 metara uspona - 90:28. Plus jedan dav sitna kucanja po jedno uzbrdo i i nizbrdo, na srecu bez vecih posledica…
Eksperiment je uspeo!
Sada imam sve potrebne informacije, i nov izazov - popravljanje rezultata.
Tim smo cinili Belac i Ja. Evo nekih rezultata:
Deonica: Podno`je - Vrh (7.1km, 920 metara uspona): Dejan - 56:12, Slobodan - 64:00
Deonica: Vrh - Podno`je (stogo nizbrdo): Dejan- 34:16, Slobodan oko 45 minuta
Ukupno: 14.2 km sa 920 metara uspona: Dejan - 90:28, Slobodan oko 119 minuta (sa malim pauzama zbog slikanja dokaznog materijala).
Jedan od upecatljivijih treninga u mom zivotu, a kao dokaz tome je cinjenica da se posle 3 godine od desavanja secam skoro svake pojedinosti.
Prosle zime smo bili kod caneta na slavi i tu nam je lokalni biznismen pricao kako se izlozio strasnom naporu penjuci se uz Rtanj skoro 3 sata. Da li mozete da zamislte njegovu facu kada je cuo za nas poduhvat...
No comments:
Post a Comment