4 day's to go...

Portugal je definitivno preuzeo primat u organizaciji prvih sezonskih jakih trka koje posecuje sam vrh svetskog takmicarskog orijentiringa. Lepu priliku za trening kampove pri prijatnom vremenu u okruzenju odlicne konkurencije koriste svi koji imaju iole takmicarskih ambicija na svetskom nivou. Ja sam oduvek sa paznjom pratio kakve rezultate postizu takmicari iz naseg blizeg okruzenja u odnosu na top orijentirce. Kao i par godina unazad, Disl je "Balkan-boy No.1", ali su ove godine Slovenci konacno izasli iz sablona dobrih organizatora koji su odavno potvrdili. Cini mi se da takmicari iz "zemlje sa vise karata nego orijentiraca" najavljuju da ce ove godine imati i respektabilne takmicarske rezultate.
Sto se moje malenkosti tice,za 4 dana, bas kao i prosle sezone preko juga Madjarske krecem u novu takmicarsku sezonu i lov na nekoliko zeljenih ciljeva koje sam izdefinisao u skladu sa svojim obavezama i nakon priprema kroz zimu:
1. Branim 3 naslova prvaka (stafeta, srednje, duge), i najavljujem napad na naslov Prvaka u sprintu.
2. Napredak na WRE listi.
Svoj optimizam gradim imajuci u vidu proteklu zimu u kojoj nemam preterano pretrcanih kilometara (prosek 170 mesecno) ali koju sam poceo jos u oktobru. Napravio sam pregrst dobrih tehnickih treninga na kojima sam uspeo da lokalizujem svoje greske, i da ih vremenom lagano ispravljam. Bilo je tu Lipovace, Bogovadje, kampa u Madjarskoj, Samanjac, Pescare... Zaista, zahvaljujuci kontinuitetu sa takvim treninzima, sa puno samopouzdanja docekujem novu sezonu.
A nakon dobrih iskustava na visednevnim trkama (Oringen 2005, Istanbul 2006) ove godine cu na Hungarija Kupu u Pecuju pocetkom avgusta, probati da nastavim taj niz.
Sto se reprezentativnih obaveza tice, ove godine kandidate za mesto u nacionalnom timu ocekuju dva nastupa - Svetsko Prvenstvo u Ukrajini polovinom avgusta, i Balkanijada u Turskoj polovinom septembra. Na Svetskom Prvenstvu se trazi bolji plasman od 20. mesta na kvalifikacijama u nekoj disciplini, a sa Balkanijade bi se vratio zadovoljan ako bi smo uspeli da ispravimo proslogodisnji kiks zauzimanjem 4-og mesta u muskoj stafeti i vratimo se medju prva tri (a mozda i medju prva dva).

...

Prosle radne nedelje smo isao na preglede i testiranja, pa podnosio zahtev za madjarsku vizu, jer se spremamo za porolecno izdanje Boroka kupa 3 i 4.marta, na kome branim prvo mesto osvojeno prosle godine, tako da sam morao da zrtvujem treninge. Jedan nocni u Kosutnjaku i trcanje na traci tokom testiranja – i to bi bilo to. Zato sam za vikend imao interesantan tehnicki trening na Lipovaci u subotu, a u nedelju jedno uporedno trcanje sa Igorom od 16 km na Adi.

U subotu sam napravio prvo dve kratke klasicne staze izmedju kojih sam ubacio merenje na 700 metara kros trcanja. Treci orijentiring deo je bilo tzv. PROZOR orijentiring na kome se kontrole traze na osnovu procene razdaljine i pomocu datih detalja u samoj blizini kontrole. Ovo mi je bio prvi put da probam ovakav tip treninga i nisam najzadovoljniji kako sam ga realizovao.
Cini mi se da jos uvek vise paznju obracam na trcanje nego na navigaciju.
Ali generalno – odlican tip treninga.
Izmedju orijentiring deonica sam ubacio merenje vremena na 700 metrara kros trcanja (na semplovima, dato isprekidanom linijom na sve cetiri karte). Umesto tri vremena koliko bi trebalo da ih bude, dacu vam samo dva .Razlog je prost – zaboravio sam da istrcim prvu deonicu izmedju staze 1 i 2.
Nakon staze br.2 na 700 metara sam trcao 2:23, a nakon trece 2:12. U nedelju smo, pripremajuci se za test trku na Novosadskom polu-maratonu ja i Igor trcali 16 km (dva sira kruga oko jezera) na Adi. Prvi krug smo krenuli lagano, i istrcali ga za 36:12. Drugi krug smo drasticno ubrzali i istrcali ga za 32:26, sto ukupno daje 68:38. To vreme je oko minut sporije nego kada sam trcao sam pocetkom ovog meseca istu stazu, s tom razlikom da sam sada istrcao najbrzi krug, mislim na drugi. Ono sto je zaista fascinantno, to je lakoca sa kojom Igor pravi ovakvo vreme. Dacu vam primer – u prvom krugu moj puls je 159 , a njegov je 141. U drugom krugu, meni otkucaji dostizu cak 175, dok on trci opusteno sa 151-153... Verovatnoca da ce polumaraton u Novom Sadu istrcati za planiranih 78 minuta je zaista velika, dok cu ja morati dobro da zagrizem da bih dosao dao planiranih 84 minuta, sto bi dalo 3.98 min/km. Pitam se samo da li u ovakvom tempu i brzini moze nalaziti kontrole bez gresaka. Nesto slabo trenira sa kartom... Ipak je karta neizostavni deo orijentiringa.

Bogovadja, tehnicki trening

Ta-na-na-naaa! Evo me – ziv sam i zdrav…
Razlozi mog ne javljanja su skroz opravdani – posao i iskljucivo posao. Ovo sto pisem ne znaci da sam ga zavrsio, vec samo da sam pregurao jednu napornu fazu u pripremi jednog proizvoda koji bi tokom ovog meseca trebao da ugleda svetlo dana.
Sto se treniranja tice, vrlo sam marljiv. Prosle nedelje sam imao nekih porodicnih obaveza (citaj, svadba iz blizeg familijarnog okruzenja) ali smo zato u subotu razvukli interesantni reljefni orijentiring od 13.5 km. Tokom radne nedelje, bilo je laganog trckaranja, da bi ovaj vikend bio onako pravi – u subotu mali test na Adi. Trcao sam 16 km za 67:29 min pri prosecnom radu srca od 169 otkucaja u minuti. Imam malo manje od dva meseca da se pripremim za Novosadski polumaraton, na kojem bih bio zadovoljan da trcim 85 minuta u ovo doba godine. U nedelju, odlazak na Bogovadju sa Bekanom i Natasom i odlican orijentiring trening koji je sadrzao klasicne staze, zatim reljefni deo i koridor na kraju. Taj deo trening je duzio 7.7km, a ja sam ga istrcao za 59:51. Kad se tome doda jos 4.1 km u dolasku i odlasku, onda se dobije 11.8 pretrcanih km. Na semplovima mozete videti kako je to izgledalo.