Pocetak takmicarske sezone, sto se inostranih trka tice, je poceo.
Proslogodisnje izdanje BOROKA KUPA i ovogodisnje je bilo isto po dve stavke – sjajnim stazama i prilicno hladnom vremenu. Sto se tice posecenosti, ovogodisnje izdanje je imalo kud i kamo vise ucesnika pa je samim time i konkurencija u elitnoj kategoriji bila znacajno jaca – Slovaci, Slovenci, Madjari, Srbi...
Krajni ishod nakon ukupno 20 kilometara orijentisanja po gustim spletovima kleke i gloga i tek nekoliko deonica po sadjenim boricima definisem kao – obecavajuc. Mozda nisam mogao brze, ali onda treba biti za nijansu konkretniji.
Zauzeo sam 5. mesto u u generalnom plasmanu, u konkurenciji od 27 takmicara, sa 15-ak minuta zaostatka za pobednikom.
U subotu, zbog problema na granici i kasnjenja na start, vec sam prezalio regularan plasman i prebacio se da napravim dva kvalitetna treninga, ali zahvaljujuci pre svega razumevanju organizatora i angazovanju Perice oko podizanja startnine, ipak smo uspeli da startujemo. Iz auta pravo na start. Zagrevanje – 350 metara koliko je bila udaljenost CILJ-START. Generalno sam dobro resavao izbor varijanti, ali na nekoliko mesta sam imao znacajne nesigurnosti oko same kontrole. Na kraju, 4.mesto i 8.6 km za 60:24 min.
To je bilo prilicno dobro.
Za nedeljnu trku sam skroz promasio u pretpostavci koncepciju postavljaca staze. Ocekivao sam na 11.6 km brzu trku sa dosta deonica po beloj sumi.
Od 27 kt, belu sumu sam video do druge i na 4 poslednje kontrole.
Skoro 85% staze je provuceno kroz lavirinte guste kleke. Moje greske su pravljene pred sam kraj trke, kada sam zbog umora i konstantnog pritiska koje nosi navigacija po ovakvom terenu, vec imao velikih problema sa drzanjem koncetracije na bilo kakvom nivou.
Na kraju moje vreme na 11.6 km – 85:28 minuta.
Moram da zakljucim da je postavljac opako takticki pripremio nedeljnu stazu.
Isto tako mogu da zakljucim da je mi je u ovoj pripremnoj fazi, orijentiring manji problem u odnosu na slovacke i madjarske orijentirce, za razliku od moje brzine. Po sporijoj a duzoj stazi sam zaostao isto koliko cak i manje, nego na kracoj i brzoj – 7, odnosno 8 minuta. Ipak, ne treba se previse okretati na ove trke koje su krajnje specificne, pre svega zbog terena na kome se odrzavaju.
Inace, Denes Zoltan koji je radio kartu i postavljao staze, je trcao van konkurencije dugu stazu i istrcao je za sjajnih 68 minuta.
Okrecem se novim izazovima. Sledi obnovljeni Dunavski Kup na jednom od najlepsih terena na Fruskoj Gori - Rohalj baze, 18.03.
Zatim, 25.03. idem na Novosadski polumaraton, koji bih ja naradje preskocio ali to je ovogodisnji kondicioni test za kandidate za reprezentaciju. Mislim da mi mnogo vise odgovara da takvu trku trcim na jesen. Sta je - tu je...
Proslogodisnje izdanje BOROKA KUPA i ovogodisnje je bilo isto po dve stavke – sjajnim stazama i prilicno hladnom vremenu. Sto se tice posecenosti, ovogodisnje izdanje je imalo kud i kamo vise ucesnika pa je samim time i konkurencija u elitnoj kategoriji bila znacajno jaca – Slovaci, Slovenci, Madjari, Srbi...
Krajni ishod nakon ukupno 20 kilometara orijentisanja po gustim spletovima kleke i gloga i tek nekoliko deonica po sadjenim boricima definisem kao – obecavajuc. Mozda nisam mogao brze, ali onda treba biti za nijansu konkretniji.
Zauzeo sam 5. mesto u u generalnom plasmanu, u konkurenciji od 27 takmicara, sa 15-ak minuta zaostatka za pobednikom.
U subotu, zbog problema na granici i kasnjenja na start, vec sam prezalio regularan plasman i prebacio se da napravim dva kvalitetna treninga, ali zahvaljujuci pre svega razumevanju organizatora i angazovanju Perice oko podizanja startnine, ipak smo uspeli da startujemo. Iz auta pravo na start. Zagrevanje – 350 metara koliko je bila udaljenost CILJ-START. Generalno sam dobro resavao izbor varijanti, ali na nekoliko mesta sam imao znacajne nesigurnosti oko same kontrole. Na kraju, 4.mesto i 8.6 km za 60:24 min.
To je bilo prilicno dobro.
Za nedeljnu trku sam skroz promasio u pretpostavci koncepciju postavljaca staze. Ocekivao sam na 11.6 km brzu trku sa dosta deonica po beloj sumi.
Od 27 kt, belu sumu sam video do druge i na 4 poslednje kontrole.
Skoro 85% staze je provuceno kroz lavirinte guste kleke. Moje greske su pravljene pred sam kraj trke, kada sam zbog umora i konstantnog pritiska koje nosi navigacija po ovakvom terenu, vec imao velikih problema sa drzanjem koncetracije na bilo kakvom nivou.
Na kraju moje vreme na 11.6 km – 85:28 minuta.
Moram da zakljucim da je postavljac opako takticki pripremio nedeljnu stazu.
Isto tako mogu da zakljucim da je mi je u ovoj pripremnoj fazi, orijentiring manji problem u odnosu na slovacke i madjarske orijentirce, za razliku od moje brzine. Po sporijoj a duzoj stazi sam zaostao isto koliko cak i manje, nego na kracoj i brzoj – 7, odnosno 8 minuta. Ipak, ne treba se previse okretati na ove trke koje su krajnje specificne, pre svega zbog terena na kome se odrzavaju.
Inace, Denes Zoltan koji je radio kartu i postavljao staze, je trcao van konkurencije dugu stazu i istrcao je za sjajnih 68 minuta.
Okrecem se novim izazovima. Sledi obnovljeni Dunavski Kup na jednom od najlepsih terena na Fruskoj Gori - Rohalj baze, 18.03.
Zatim, 25.03. idem na Novosadski polumaraton, koji bih ja naradje preskocio ali to je ovogodisnji kondicioni test za kandidate za reprezentaciju. Mislim da mi mnogo vise odgovara da takvu trku trcim na jesen. Sta je - tu je...
No comments:
Post a Comment